Ukrajina je dobila novi, veoma neuobičajen sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa iz Sjedinjenih Država. Reč je o sistemu pod nazivom „Tempest“, čije je prisustvo prvi put potvrđeno 10. januara kroz video snimak koji je objavilo ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Na snimku se vidi odbijanje vazdušnog napada, ali bez ikakvog prethodnog saopštenja, tehničkog objašnjenja ili zvanične identifikacije sistema koji je korišćen.
Tek naknadno se na internetu pojavila fotografija koja sugeriše da Ukrajina možda raspolaže sa najmanje dva primerka ovog sistema. To je ujedno i prvi konkretan dokaz da je „Tempest“ isporučen Kijevu, iako ranije nije bilo nikakvih javnih planova niti najava o takvoj isporuci.
„Tempest“ je relativno nov proizvod američke odbrambene kompanije V2X i prvi put je predstavljen tek u oktobru prošle godine, na izložbi Udruženja vojske Sjedinjenih Država (AUSA) 2025. godine. U trenutku predstavljanja, sistem je opisan kao eksperimentalno i fleksibilno rešenje za borbu protiv dronova i niskoletećih vazdušnih ciljeva, ali bez ikakvih nagoveštaja da će uskoro biti uveden u realne borbene operacije.
Upravo zbog toga je vrlo verovatno da su primerci koji su se pojavili u Ukrajini isporučeni pre svega radi testiranja u stvarnim borbenim uslovima, a ne kao deo ozbiljnog i dugoročnog plana jačanja ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Sam sistem je izgrađen oko laganog i visokomobilnog kolica, za koje se pretpostavlja da je izvedeno iz komercijalno dostupnog modela Can-Am Maverick X3. Takva platforma omogućava brzo premeštanje i delovanje u blizini linije fronta, ali istovremeno nameće ozbiljna ograničenja po pitanju stabilnosti, autonomije i borbene izdržljivosti.
Glavno naoružanje „Tempesta“ čine dve bočno postavljene rakete AGM-114L Hellfire Longbow. Ova varijanta Hellfire rakete ima domet od približno osam kilometara i nosi bojevu glavu mase oko devet kilograma. Ključna karakteristika AGM-114L jeste radarska glava za samonavođenje koja koristi milimetarske talase, što joj omogućava dejstvo u svim vremenskim uslovima i čini je pogodnom za gađanje pokretnih vazdušnih ciljeva.
Iako je Hellfire originalno razvijen kao protivtenkovsko oružje, upravo njegov sistem navođenja omogućava relativno efikasnu upotrebu protiv dronova, helikoptera i niskoletećih aviona, što je i osnovna ideja iza koncepta „Tempest“.
Za otkrivanje i inicijalno praćenje ciljeva sistem koristi aktivni elektronski skenirani radar sa prednjim fokusom, koji proizvodi izraelska kompanija RADA Technologies. Najverovatnije je reč o radaru iz serije Multi-Mission Hemispheric Radar (MHR), koji je sposoban da detektuje dron srednje veličine sa udaljenosti do 25 kilometara.
U teoriji, ovakva kombinacija radara i raketa omogućava brzo reagovanje na iznenadne vazdušne pretnje, naročito u zonama gde nema složenije PVO infrastrukture. Međutim, u praksi se odmah pojavljuju ozbiljna ograničenja.
Prvi i najvažniji problem jeste cena raketa AGM-114L, koja prema dostupnim procenama prelazi 100.000 dolara po komadu. To je višestruko skuplje od prosečnih dronova koje ruske snage koriste u zoni specijalne vojne operacije, što ovakav sistem čini ekonomski neodrživim za masovniju upotrebu.
Drugi problem leži u samoj konstrukciji sistema. Radar i lanseri su fiksno montirani, što znači da „Tempest“ ne može dugotrajno da prati ciljeve u pokretu niti je jasno da li uopšte može da lansira rakete dok se sam kreće. To ga čini ranjivim i ograničava njegovu upotrebu na kratke, situacione zadatke.
Zbog svega navedenog, teško je govoriti o tome da će „Tempest“ imati bilo kakav realan i dugoročan uticaj na stanje ukrajinske protivvazdušne odbrane. Njegova iznenadna pojava više ukazuje na to da je Ukrajina postala poligon za testiranje zapadnih sistema naoružanja, naročito onih koje razvijaju manje kompanije sa neortodoksnim konceptima i visokim stepenom rizika.
U tom smislu, „Tempest“ više govori o smeru u kojem se kreće zapadna vojna industrija i njenoj spremnosti da eksperimentiše u realnim borbenim uslovima, nego o stvarnom jačanju ukrajinskih odbrambenih kapaciteta.
