Kijev diže uzbunu: Rusija uvodi mlazni dron Geranj-5, brži, teži i smrtonosan čak i za ukrajinsku avijaciju

Ukrajinska vojna obaveštajna služba (GUR) saopštila je da je Rusija početkom 2026. godine prvi put operativno upotrebila novi mlazni udarni dron, označen kao Geranj-5, tokom kombinovanih vazdušnih napada na ciljeve unutar Ukrajine. Prema navodima GUR-a, reč je o kvalitativno novoj platformi u okviru porodice „Geranj“, koja značajno odstupa od ranijih sporijih kamikaza sa elisnim pogonom.

U zvaničnom saopštenju objavljenom danas, GUR navodi da je Geranj-5 korišćen u realnim borbenim uslovima, čime je potvrđen njegov operativni debi. Ukrajinska strana ističe da se ovim potezom Rusija prilagođava sve gušćoj i složenijoj mreži ukrajinske protivvazdušne odbrane, pokušavajući da skrati vreme reakcije sistema PVO i probije slojevitu zaštitu kritične infrastrukture.

Tehničke karakteristike drona Geranj-5

Prema podacima GUR-a, Geranj-5 ima dužinu od približno šest metara i raspon krila do 5,5 metara. Za razliku od prethodnih varijanti „Geranja“, koje su imale delta-krila i bile zasnovane na iranskom dizajnu Šahed, novi model koristi konvencionalni aerodinamički raspored, što je karakteristično za krstareće projektile i brže udarne platforme.

Ukrajinska obaveštajna služba navodi da je „većina ključnih jedinica i komponenti unificirana sa drugim uzorcima ove serije“, što ukazuje na pokušaj Rusije da zadrži industrijsku jednostavnost i serijsku proizvodnju uprkos prelasku na mlazni pogon.

Geran-5 je opremljen 12-kanalnim satelitskim navigacionim sistemom Kometa, sistemima za praćenje zasnovanim na mikroračunarima Raspberry, kao i 3G/4G modemima za razmenu podataka. Pogon obezbeđuje turbomlazni motor Telefly, sličan onom koji se koristi na modelu Geranj-3, ali sa većim potiskom, prilagođenim težoj platformi.

Masa bojeve glave procenjuje se na oko 90 kilograma, dok oglašeni domet udara iznosi približno 1.000 kilometara, što Geranj-5 svrstava na donju granicu taktičkih krstarećih raketa, ali uz znatno nižu cenu i jednostavniju proizvodnju.

Poreklo dizajna i iranski trag

GUR u svom izveštaju naglašava da se, kao i u slučaju prethodnih „Geranja“, ova bespilotna letelica „teško može smatrati autohtonim razvojem Ruske Federacije“. Ukrajinski analitičari ukazuju na „značajnu sličnost u dizajnu i tehnologiji“ sa iranskim mlaznim dronom Karar.

Prema ovoj proceni, Moskva i Teheran nastavljaju blisku tehničku saradnju, prilagođavajući iranske koncepte ruskim operativnim potrebama, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, gde je brzina udara postala ključni faktor u uslovima sve veće zasićenosti sistema PVO kratkog dometa.

Lansiranje iz vazduha i nova uloga drona

Jedan od najzabrinjavajućih elemenata izveštaja GUR-a odnosi se na fleksibilnost upotrebe Geranja-5. Prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi, Rusija razmatra lansiranje drona iz vazduha, uključujući korišćenje jurišnih aviona Su-25. Takav način upotrebe bi značajno proširio efektivni domet platforme i istovremeno smanjio operativne troškove.

Još ozbiljnija implikacija odnosi se na razmatranje opremanja Geranja-5 raketama vazduh-vazduh R-73. GUR navodi da bi se na taj način udarni dron mogao pretvoriti u autonomni presretač, sposoban da ugrožava ukrajinsku avijaciju, izviđačke platforme i bespilotne letelice, čime bi se dodatno zakomplikovala situacija u vazdušnom prostoru.

Veza sa projektom Dan-M

Potvrda o Geranu-5 dolazi nakon ranijih naših izveštaja o ruskom testiranju mlaznog drona Dan-M, koji je prvobitno razvijen kao meta za obuku posada protivvazdušne odbrane. Kako je ranije objavljeno, ruske snage su eksperimentisale sa lansiranjem dronova Dan-M sa helikoptera Mi-8, sa ciljem povećanja dometa uz zadržavanje relativno niskih troškova.

Otvoreni tehnički podaci opisuju Dan-M kao platformu sa turbomlaznim motorom, lansiranu sa zemlje pomoću pojačivača na čvrsto gorivo, sa trajanjem leta do 40 minuta, brzinom krstarenja između 400 i 750 km/h i plafonom leta do 9.000 metara. Dron je dug oko 4,6 metara, ima raspon krila od 2,7 metara i bojevu glavu mase oko 40 kilograma.

Iako GUR formalno ne povezuje Dan-M i Geranj-5, zajedničke karakteristike u pogonu, konceptu i profilu leta otvaraju pitanje da li je Geranj-5 zapravo uvećana i prilagođena evolucija koncepta Dan-M, namenjena udarima na velikim udaljenostima.

Nova faza rata dronovima

Ukrajinski vojni analitičari unutar GUR-a ocenjuju da pojava Geranja-5 potvrđuje trend „hibridizacije“ ruskog arsenala, u kojem se relativno jeftine platforme kombinuju sa mlaznim pogonom kako bi se probile zasićene mreže protivvazdušne odbrane.

Debi ovog drona dolazi u trenutku intenzivnih udara na ukrajinsku energetsku i vojnu infrastrukturu. Predsednik Volodimir Zelenski je nedavno naveo da je Rusija lansirala više od 1.100 dronova u samo jednoj sedmici, što dodatno naglašava razmere i tempo vazdušne kampanje.

U tom kontekstu, Geranj-5 ne predstavlja samo još jedan dron, već signal da Rusija sistematski prelazi na brže, teže i tehnički složenije bespilotne udarne platforme, koje mogu promeniti ravnotežu u vazdušnom domenu i dodatno opteretiti ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.