Tokom noći 9. i 10. januara rat u Ukrajini ušao je u novu, intenzivniju fazu, u kojoj se jasno vidi rastuća uloga balističkih raketa, masovne upotrebe bespilotnih letelica i sistematskog razaranja energetske i logističke infrastrukture. Paralelno sa udarima na ukrajinsku teritoriju, zabeleženi su i napadi dronovima na ruske regione, čime se konflikt dodatno širi u dubinu obe države.
Balistički udar „Orešnikom“ i ciljanje vojne infrastrukture u Lavovu
U noći 9. januara ruske snage su izvele balistički udar raketom „Orešnik“ na područje Lavova. Iako se prva dva dana verovalo da je cilj bio gasna infrastruktura, poređenje video-snimaka i geolokacija koje su sproveli OSINT analitičari ukazuju da je epicentar udara bio vojni aerodrom Skniliv i susedni Lavovski državni zavod za popravku aviona. Dve nezavisne kamere zabeležile su trenutak eksplozije upravo na tom prostoru.
Reč je o objektu koji ima ključnu ulogu u održavanju i remontu avijacione opreme za ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo i koji je već bio meta napada još 2022. godine. Ukrajinski vojni kanali potvrdili su ozbiljna razaranja i naglasili značaj ovog pogona za vazdušne operacije.
Gradonačelnik Lavova izjavio je na lokalnoj televiziji da je brzina rakete iznosila oko 13.000 kilometara na sat, dok je Služba bezbednosti Ukrajine potom ograničila i zabranila objavljivanje detalja o posledicama udara. Ovaj napad dodatno je naglasio činjenicu da balističke rakete srednjeg dometa ostaju izuzetno teško presretljive, čak i uz upotrebu veoma naprednih NATO radara poput THAAD ili AN/TPS-59, a pogotovo u poređenju sa mogućnostima sistema Patriot.
Ruska IRBM raketa sa višesturkim bojevim glavama Orešnik preletela je 1.800 km za oko 12 minuta, kretavši se tokom faza leta pri brzini i od preko 10.000 km/h pre nego što je pogodila najveće skladište gasa Ukrajine, Strij u Lavovskoj oblasti. pic.twitter.com/hoH72yDDH0
— Oruzje Online (@oruzjeonline) January 8, 2026
Pripreme za novi masovni napad
Veče 10. januara obeležile su informacije ukrajinskih resursa za praćenje da Rusija započinje pripreme za novi masovni udar, koji bi uključivao stratešku avijaciju, balističke rakete i različite tipove bespilotnih letelica. Ovakva kombinacija sredstava ukazuje na nastavak strategije iscrpljivanja ukrajinske protivvazdušne odbrane i energetskog sistema.
Statistika ruskih udara tokom 2025. godine
Prema podacima ukrajinskih izvora za praćenje, decembar 2025. obeležen je sa 5.131 lansiranjem dronova-kamikaza tipa „Geranj“ i njihovih analoga. Iako je ta brojka manja od julske, kada je zabeležen vrhunac od 6.394 drona, ukupan godišnji zbir iznosi približno 56.954 bespilotne letelice, što jasno ukazuje na maksimalno angažovanje ruskih proizvodnih kapaciteta, koje je potvrdio čak i glavnokomandujući ukrajinskih snaga, general Sirski.
Tokom godine izvedeno je 176 raketnih udara, uključujući tri masovna napada, a ukupan broj lansiranih raketa različitih tipova dostigao je oko 1.774. Ukrajinska komanda navodi da su u decembru lovci F-16 pokazali najveću efikasnost u presretanju krstarećih raketa, dok su balističke rakete ocenjene kao glavni i najopasniji element budućih udara.
Ukrajina nastavlja prilagođavanje novim pretnjama, ali i dalje ostaje u velikoj meri zavisna od zapadnih tehnoloških rešenja i finansijske podrške.
Energetski kolaps i udari 9–10. januara
U noći 10. januara ruske snage napale su šest regiona Ukrajine, sa jasnim fokusom na energetski sektor. U Dnjepropetrovskoj oblasti dronovi „Geran“ treći dan zaredom gađali su energetske objekte u Krivom Rogu. Zabeleženi su pogoci na transformatorima Termoelektrane Krivi Rog, dim se dizao iznad stanice, a Dnjepar je ostao bez struje, grejanja, interneta i komunikacija.
🔥 More footage of the attack on Kryvyi Rih.
— King Chelsea Ug 🇺🇬🇷🇺 (@ug_chelsea) January 10, 2026
☁️ Locals are writing that there is no power in the city. pic.twitter.com/5a37GfhaZd
Pripadnici ukrajinskih oružanih snaga ističu da je stanje u pozadini u nekim slučajevima gore nego na prvim linijama fronta. Bez GPS signala i uz kolaps infrastrukture, gradovi postaju ranjiviji od vojnih položaja.
Jedan od vojnika, Dimko Žluhtenko, svedočio je da u Dnjepru nije bilo struje, grejanja, interneta ni mobilne mreže, dok je u podzemnom bunkeru imao stalno napajanje, Starlink i osnovne uslove za život.
U Kijevu je oko deset bespilotnih letelica napalo grad. Leva obala bila je bez svetla, vode, grejanja i električnog prevoza oko 40 sati, dok su autobusi privremeno zamenili tramvaje i trolejbuse. Na desnoj obali saobraćaj je funkcionisao uz kašnjenja, a metro je produžio intervale na deset minuta.
Harkov je pretrpeo udar na infrastrukturu u Slobidskom okrugu, kao i štetu izazvanu padom ostataka raketa protivvazdušne odbrane. Analitičari navode da je Ukrajina u ovom regionu rasporedila najnovije modifikacije sistema Patriot kako bi pokušala da parira ruskim balističkim raketama. Na ulicama Harkova pronađen je fragment presretača PAC-3 MSE.
Napadnut je i aerodrom u Kramatorsku, navodno vođenom avionskom bombom opremljenom univerzalnim modulom za jedrenje i korekciju (UMPK). U Černigovskoj oblasti registrovane su posledice udara dronova „Geran“.
Kijev je već 9. januara pretrpeo najteži deo napada: najmanje 20 balističkih i krstarećih raketa, uključujući „Kalibre“, kao i više od 200 dronova. Oštećene su termoelektrane broj 4, 5 i 6, devet gradskih okruga ostalo je bez struje, a četiri bez vode i grejanja. U Čerkaskoj i Zaporoškoj oblasti pogođeni su logistički čvorovi i rezervne lokacije, dok su u Odesi dronovi oštetili teretne brodove pod zastavama Sent Kitsa i Nevisa i Komora, kao i rezervoar u lučkom preduzeću, što je izazvalo požar.
Kiev still being rocked by Gerans. More still coming. https://t.co/ZKtZsRIhOH pic.twitter.com/jXSUcZV4dv
— Russians With Attitude (@RWApodcast) January 8, 2026
Udari na rusku teritoriju
Istovremeno, tokom noći 10. januara, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana presrela i uništila 59 ukrajinskih bespilotnih letelica iznad Krasnodarskog kraja, Brjanske, Lipecke i Kaluške oblasti, kao i iznad Azovskog i Crnog mora i Moskovske oblasti.
Najozbiljniji incident dogodio se u Oktjabarskom okrugu Volgogradske oblasti, gde je nakon udara drona, rakete ili presretača izbio požar u skladištu nafte.
Statistika potvrđenih oštećenih ciljeva na ruskoj teritoriji tokom decembra, prikupljena iz otvorenih izvora, beleži ukupno 46 incidenata. Među pogođenim objektima nalazi se 12 rafinerija nafte, pet skladišta nafte i pet lučkih objekata, četiri morske platforme za proizvodnju nafte i četiri energetska postrojenja, uključujući termoelektrane i nuklearne objekte.
Takođe je pogođeno osam preduzeća povezanih sa vojnoindustrijskim kompleksom, dva vojna objekta, jedan aerodrom, tri trafostanice i dve gasne kompresorske stanice. Pojedini objekti bili su napadani više puta u toku istog meseca.
Rat iscrpljivanja bez jasnog kraja
Obim i intenzitet udara tokom januara, kao i ukupna statistika za 2025. godinu, jasno ukazuju da se rat sve više pretvara u sukob iscrpljivanja infrastrukture, energetike i industrijskih kapaciteta.
Masovna upotreba dronova, sve veća uloga balističkih raketa i stalna borba protiv protivvazdušne odbrane potvrđuju da nijedna strana ne pokazuje nameru za deeskalaciju, dok se pritisak na civilno stanovništvo i strateške objekte dodatno pojačava.
Ovo ide sporo zato što Rusi možda koriste najviše 5 do 10 posto svojih resursa,razlika između ovoga i 2 svetskog rata je što su u drugi svetski rat išli svi od 16 do 65 godina…Ovde za Ukrajinu ide daleko manje ljudi…Sad trenutno putujem po Rusiji svuda ima ljudi od 20 do 65 godina…Što znaci da ovo u Ukrajini nije rat nego samo vojna operacija…
Daleko je to od pitanja.Teritorija ogromna,izuzetno urbana,teren veoma težak,Ukri koriste način borbe Feštung,tj.sistem utvrdjenih gradova,sela,industrijskih objekata,rudnika,terikona itd.( slično Njemačkoj armiji i Drugom ratu),sve medjusobno povezano i izloženo unakrsnoj vatri,od NATO-a imaju informacionu podršku u realnom vremenu i situacioni svjesnost na visokom nivou,pa opet Ruska armija napreduje,a Ukro uporišta padaju jedno za drugim(godinama pripremama)!Pritisak će se neprekidno povećavati dok ne dodje do neizbježnog pucanja(kolapsa)fronta!PS.Ovo se ne može porediti sa Safari ratovima,koje su posljednjih decenija vodile NATO(uglavnom Amerika)i opet zijanile,npr.od silovatelja koza i ovaca kao što je primjer Avganistana.
Ovi kao Amerikanci u Vijetnamu , samo udri na daljinu , a na terenu samo puzanje.