Amerikanci sada zaplenili kineski tanker kod Venecuele: peti slučaj i otvoreni izazov međunarodnom pravu

Američka obalska straža i pripadnici američke vojske ukrcali su se na naftni tanker „Olina“, objavio je Rojters, u još jednom potezu koji dodatno zaoštrava situaciju u Karipskom moru i otvara ozbiljna pitanja o zakonitosti delovanja SAD u međunarodnim vodama.

Prema dostupnim informacijama, tanker je ranije nosio ime „Minerva M“ i primećen je kod obale Venecuele, gde je plovio pod zastavom Istočnog Timora. Rojters navodi da su poslednje luke u kojima je plovilo bilo registrovano povezane sa Kinom, što američke vlasti koriste kao osnovu za tvrdnju da se radi o delu kineske takozvane „flote u senci“.

Ovo je peti tanker koji su američke snage zaplenile u svega nekoliko dana. Prema procenama stručnjaka, na brodovima koji su trenutno pod američkom kontrolom nalazi se ukupno oko 6,15 miliona barela nafte, čija se tržišna vrednost procenjuje na više od 300 miliona dolara.

Zaplena u Karipskom moru i obračun sa „flotom u senci“

Podaci servisa za praćenje brodova MarineTraffic ukazuju da se ukrcavanje na „Olinu“ dogodilo u Karipskom moru. Američki zvaničnici tvrde da je reč o delu šire operacije suzbijanja takozvane „flote u senci“, mreže tankera koji navodno tajno prevoze venecuelansku, rusku i iransku naftu uprkos sankcijama.

Prema američkim tvrdnjama, ovi brodovi koriste niz metoda prikrivanja, uključujući lažne zastave, isključivanje automatskog identifikacionog sistema (AIS), kao i netransparentne promene vlasničkih struktura, kako bi sakrili svoje kretanje i poreklo tereta.

Američki zvaničnici navode da je „Olina“ prošle nedelje isplovila iz Venecuele potpuno natovarena naftom, kao deo manje flotile brodova koji su napustili zemlju ubrzo nakon hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura, 3. januara 2026. godine.

Sjedinjene Države su, prema dostupnim podacima, još u januaru 2025. godine uvele sankcije brodu dok je nosio ime „Minerva M“, upravo zbog navodnog učešća u „floti u senci“.

Tankeri menjaju zastave u pokušaju da izbegnu zaplenu

U strahu od daljih zaplena, tankeri koji se nalaze kod obale Venecuele masovno menjaju zastave pod kojima plove, pri čemu se, prema dostupnim informacijama, sve češće opredeljuju za rusku zastavu, u nadi da će time izbeći ukrcavanje američkih snaga.

Poslednjih dana, posade najmanje pet brodova koji su bili blokirani ili zadržani u blizini venecuelanske obale preduzele su ovakve poteze, što dodatno svedoči o haotičnom stanju u pomorskom saobraćaju u regionu.

Ruski tanker „Mariner“ i oslobađanje dvojice Rusa

Ranije su američke specijalne snage zaplenile i ruski tanker „Mariner“. Odmah nakon toga ispostavilo se da posadu na tankeru čine dvadeset ukrajinskih državljana, šest Gruzije i dva Rusa. Danas je potvrđeno da su oba ruska državljanina iz posade tog broda puštena na slobodu po ličnom naređenju predsednika SAD.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potvrdila je ovu informaciju i izrazila zahvalnost Moskve Vašingtonu na odluci. Prema ranijim podacima, posadu „Marinera“ činilo je ukupno 28 ljudi, uključujući državljane Ukrajine, Gruzije, Indije i Rusije, a let broda je bio isključivo komercijalne prirode.

Strateška poruka Moskvi, Pekingu i Teheranu

Američki zvaničnici ne kriju da je talas zaplena deo šire strategije administracije Donalda Trampa, čiji je cilj pooštravanje kontrole nad globalnim tokovima nafte i vršenje pritiska na države koje SAD smatraju protivnicima.

U tom kontekstu, zaplene tankera imaju dvostruku funkciju: direktno nanošenje ekonomskog gubitka i slanje političke poruke Rusiji, Kini i Iranu da saradnja sa Karakasom nosi visoku cenu.

Američka administracija, prema dostupnim informacijama, već je obavestila privremenu predsednicu Venecuele Delsi Rodrigez da se od njene vlade očekuje distanciranje od Moskve, Pekinga i Teherana, kao i potpuna saradnja sa Vašingtonom.

Odbacivanje međunarodnog prava kao politička doktrina

Posebnu zabrinutost izazvale su izjave Donalda Trampa date američkim medijima, u kojima je otvoreno relativizovao obavezu poštovanja međunarodnog prava. Prema njegovim rečima, jedino ograničenje njegovom delovanju jeste sopstveni moralni sud.

Na pitanje da li Sjedinjene Države treba da se pridržavaju međunarodnog prava, Tramp je odgovorio potvrdno, ali uz dodatak da sve „zavisi od definicije međunarodnog prava“, čime je faktički ostavio prostor za jednostrano tumačenje i delovanje.

Takav stav dodatno pojačava strahove od eskalacije međunarodne krize, jer zaplene tankera u međunarodnim vodama, bez sudskog procesa i uz vojnu silu, predstavljaju presedan koji direktno potkopava postojeći globalni pravni poredak.

U trenutku kada se pomorski putevi sve više militarizuju, a trgovinski brodovi postaju mete geopolitičkih obračuna, slučaj tankera „Olina“ predstavlja još jedan signal da se svet ubrzano udaljava od pravila uspostavljenih nakon 1945. godine i ulazi u fazu otvorenog prava jačeg.