Brazil je načinio neočekivan potez u modernizaciji svoje protivvazduhoplovne odbrane i iznenadio sve u EU, odlučivši se za italijanski sistem EMADS, poznat i pod imenom Land Ceptor. Odluka dolazi uprkos činjenici da su u konkurenciji bili znatno rasprostranjeniji i već borbeno upotrebljeni u Ukrajini sistemi, poput nemačkog IRIS-T i norveško-američkog NASAMS-a.
Prema dostupnim evropskim i brazilsko-zapadnim izvorima, vrednost posla procenjuje se na oko 430 miliona evra, a ugovor bi mogao biti formalizovan već tokom ove godine.
Prema navodima brazilskog izdanja američkog CNN-a, načelnik Generalštaba Brazila potpisao je državni dokument kojim se EMADS proglašava jedinim pobednikom relevantnog konkursnog programa. Time su praktično demantovane ranije spekulacije da bi Brazil mogao da se okrene indijskom sistemu Akash ili nekom od zapadnih široko reklamiranih „bestselera“. Odluka je doneta na državnom nivou i predstavlja intrigantan signal o pravcu u kojem Brazil želi da razvija svoju kopnenu PVO.
Sam EMADS je veoma redak sistem, gotovo kolekcionarski primerak. Razvijen je u saradnji kompanija MBDA i Leonardo, ali je do sada naručen u vrlo ograničenim količinama. Praktično jedini poznati korisnik ovog sistema je Velika Britanija, gde je EMADS uveden kao kopnena varijanta sistema Land Ceptor, prvenstveno namenjena zaštiti ključnih objekata i vojnih baza.
Na tehničkom nivou, EMADS se svrstava u PVO sisteme srednjeg dometa. U standardnoj konfiguraciji koristi rakete CAMM, sa efektivnim dometom do 25 kilometara, dok proširena varijanta CAMM-ER omogućava dejstvo do 45 kilometara. Maksimalna visina presretanja iznosi oko 10 kilometara. Iako ove brojke ne deluju impresivno u poređenju sa savremenim sistemima višeg sloja PVO, EMADS nudi visoku fleksibilnost u pogledu integracije sa različitim radarima i komandnim sistemima.
Sistem je kompatibilan sa radarima poput švedskog Giraffe AMB, ali i sa italijanskim radarom Kronos, što Brazilu ostavlja prostor za modularno prilagođavanje sopstvenoj infrastrukturi. Rakete CAMM koriste kombinovani princip navođenja: u početnoj fazi leta oslanjaju se na radiofrekventnu navigaciju, dok u završnoj fazi cilj zahvata aktivni radarski tragač ugrađen u samu raketu. Time se smanjuje zavisnost od stalnog osvetljavanja cilja i povećava otpornost sistema na elektronska ometanja.
Uprkos svemu navedenom, izbor EMADS-a izazvao je iznenađenje među zapadnim vojnim analitičarima. Mnogi ističu da su IRIS-T i NASAMS daleko zastupljeniji, sa bogatim izvoznim portfoliom i nedavno ostvarenim borbenim referencama. Upravo zato se postavlja pitanje zašto je Brazil odlučio da zaobiđe ova rešenja i opredeli se za sistem koji se često opisuje kao „retki“ ili otvorenije potpuno neuspeli u komercijalnom smislu.
Odgovor se, prema mišljenju više stručnjaka, nalazi u postojećoj logističkoj i tehnološkoj kompatibilnosti. Brazilska mornarica je još 2024. godine uvela rakete CAMM u naoružanje, čime su brazilske oružane snage već stekle iskustvo sa ovom municijom, njenim održavanjem i integracijom u postojeće sisteme. Iz tog ugla, EMADS predstavlja logičan nastavak standardizacije, smanjujući troškove obuke, logistike i dugoročnog održavanja.
Generalno gledano, treba napomenuti da odluke u južnoj americi o velikim vojnim nabavkama teško posmatrati izolovano od političkog konteksta. Latinska Amerika je decenijama zarobljena u obrascu u kojem resursi idu napolje, a dug, politička nestabilnost i socijalni lom ostaju unutra. Kad god se pojavi lider ili model koji pokušava da pređe iz te uloge u nešto samostalnije, sledi pravno i finansijsko gušenje, institucionalna destabilizacija, ili direktna smena vlasti, često pod plaštom „borbe protiv korupcije ili droge“ i „zaštite demokratije“.
U takvom ambijentu, svaka strateška odluka, uključujući izbor sistema protivvazdušne odbrane, donosi se ekstremno oprezno, sa jasnim nastojanjem da se izbegnu potezi koji bi mogli biti protumačeni kao geopolitičko svrstavanje van okvira prihvatljivog za dominantne zapadne centre moći. Kupovina EMADS-a, umesto, primera radi, ruskih S-350 i Buk-M3 ili kineskih sistema HQ-9 i HQ-16, tako se uklapa u logiku političke samokontrole, a ne isključivo vojne racionalnosti.
