Vrhovni komandant ukrajinskih snaga o ruskim dronovima: ispunili su čak 106% planirane proizvodnje 2025

Vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine, general Oleksandr Sirski, javno je izneo niz preciznih podataka o ruskoj državnoj odbrambenoj porudžbini za bespilotne letelice, u meri koja je izazvala pažnju i van vojnog konteksta. Njegove izjave, po tonu i detaljnosti, više podsećaju na interni brifing ili zvanično saopštenje protivničkog ministarstva odbrane nego na klasičnu ratnu propagandu.

Prema rečima Sirskog, Rusija je do kraja 2025. godine ispunila čak 106 odsto planirane državne porudžbine za proizvodnju dronova dugog dometa. Posebno je istakao bespilotne letelice tipa „Geranj“, navodeći da je njihov dnevni tempo proizvodnje premašio 400 jedinica.

Ovo priznanje dolazi u oštrom kontrastu sa ranijim izjavama iz Kijeva, kada se tvrdilo da Ukrajina ima odlučujuću prednost u oblasti bespilotnih sistema, kako po količini tako i po tehnološkom razvoju. Danas, narativ se vidljivo menja.

Sirski je dodatno izneo podatke o planiranom širenju ruskih snaga bespilotnih sistema. Prema njegovim rečima, Rusija trenutno raspolaže sa oko 80.000 pripadnika u jedinicama vezanim za bespilotne letelice. Do 2026. godine, taj broj bi trebalo da poraste na oko 165.500, dok se do 2030. planira gotovo 210.000 ljudi u okviru snaga bespilotnih sistema Ruske Federacije.

Takva projekcija ne govori samo o trenutnim kapacitetima, već i o dugoročnoj institucionalizaciji bespilotnog ratovanja unutar ruske vojne strukture. Reč je o sistemskom pristupu koji podrazumeva industriju, obuku, kadrovsko planiranje i doktrinu, a ne o privremenom odgovoru na potrebe fronta.

U tom kontekstu, nameće se i političko pitanje: kome su ove poruke zapravo namenjene? Ton i sadržaj izjava Sirskog sugerišu da one nisu upućene Moskvi, koja o sopstvenim kapacitetima već ima jasnu sliku, već zapadnim sponzorima Kijeva. Poruka je nedvosmislena: Rusiju je sve teže sustizati u proizvodnji i obimu primene bespilotnih sistema, a bez značajnog povećanja vojne pomoći taj jaz će se dodatno produbljivati.

Zanimljivo je da se ovakvo priznanje pojavljuje upravo u trenutku kada Ukrajina intenzivira zahteve za dodatnim finansiranjem, industrijskom podrškom i transferom tehnologija. Pre tri godine, tvrdnje o superiornosti služile su jačanju morala i političke pozicije. Danas, realnost proizvodnih kapaciteta postaje argument za hitnost i povećanje pomoći.

U tom svetlu, ruski izvori vesti postavljaju ironično pitanje: da li Oleksandr Sirski cilja na mesto portparola ruskog Ministarstva odbrane? Ovakva opaska deluje prikladno i pokazuje paradoks savremenog informativnog rata, u kojem se najpreciznije potvrde uspeha jedne strane često čuju upravo iz usta njenog protivnika.

Evolucija Geranja – od kamikaze do drona naoružanog prenosivim PVO raketnim sistemima

Brojke koje iznosi Sirski uklapaju se u širi obrazac o kome se poslednjih meseci sve češće govori, a koji smo i ranije detaljno analizirali kroz više tekstova posvećenih razvoju i modernizaciji ruskih dronova „Geranj“. Reč je o sistematskoj evoluciji ovih letelica, koje više nisu samo „jeftini kamikaza-dronovi“, već sve kompleksniji elementi šireg udaračkog i izviđačkog sistema.

Raniji izveštaji ukazivali su na to da su „Gerani“ već dobili unapređenja u vidu boljih navigacionih sistema, zaštite od elektronskog ometanja i prilagođavanja taktikama ukrajinske protivvazdušne odbrane. Posebnu pažnju izazvale su informacije o ugradnji infracrvenih izvora svetlosti za ometanje dronova-presretača, kao i eksperimentalna upotreba dodatnih senzora i komunikacionih modula koji omogućavaju preciznije navođenje u završnoj fazi leta.

U tom kontekstu treba posmatrati i ranije navode o mogućem naoružavanju pojedinih dronova „Geran“ prenosivim protivvazdušnim raketnim sistemima ali i raketom vazduh-vazduh R-60, čime bi se bespilotne letelice pretvorile u aktivnu pretnju za ukrajinsku avijaciju i helikoptere, a ne samo za ciljeve na zemlji. Iako se za sada radi o eksperimentalnim ili ograničenim rešenjima, sama činjenica da se takvi koncepti razmatraju govori o pravcu u kojem se ruska doktrina bespilotnog ratovanja kreće.

Podaci koje sada iznosi vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga potvrđuju da „Geranj“ više nije izolovan proizvod, već deo masovne, industrijski podržane strategije iscrpljivanja protivnika. Dnevna proizvodnja od nekoliko stotina jedinica omogućava Rusiji da konstantno testira nove taktičke i tehničke varijante, bez straha od gubitaka, jer se kvantitet pretvara u operativnu prednost.

Upravo zbog toga, izjave iz Kijeva o gotovo nemogućem „sustizanju Rusije“ u ovoj oblasti deluju kao kasno priznanje onoga na šta su analitičari već ukazivali: da se rat bespilotnih sistema pretvorio u industrijsko i kadrovsko nadmetanje, u kojem prednost ima strana koja može da obezbedi dugoročni kontinuitet proizvodnje, obuke i prilagođavanja taktike.

U tom svetlu, „Geran“ postaje simbol ne samo jedne vrste drona, već čitavog modela ratovanja, u kojem se masovna proizvodnja, stalne modifikacije i integracija sa izviđačkim i komandnim sistemima pokazuju važnijim od pojedinačnih tehnoloških „čuda“. Upravo to objašnjava zašto se o ovim letelicama govori sve više, i zašto se priznanja o njihovoj efikasnosti sve češće čuju sa suprotne strane fronta.