Vanredno stanje u Venecueli: Eksplozije u Karakasu, Američki helikopteri u akciji – SAD odbijaju da komentarišu

U ranim jutarnjim satima, glavni grad Venecuele, Karakas, postao je poprište intenzivnih vojnih operacija koje su izazvale globalnu zabrinutost. Prema izveštajima sa terena i društvenih mreža, došlo je do eksplozija na ključnim vojnim lokacijama, uključujući bazu Fuerte Tiuna i vazduhoplovnu bazu La Carlota, uz navodno učešće američkih Apache helikoptera.

Venecuelska vlada osuđuje ovo kao “ničim izazvan napad Sjedinjenih Američkih Država na civilne i vojne ciljeve”, dok kolumbijski predsednik Gustavo Petro poziva na hitan sastanak Organizacije američkih država (OAS) i Ujedinjenih nacija (UN). Događaji su se razvili brzo, počevši oko 2 sata ujutro po lokalnom vremenu (7 ujutru po beogradskom vremenu), kada su stanovnici Karakasa prijavili snažne eksplozije, zvuke aviona i helikoptera, te dim koji se dizao iz vojnih instalacija.

Video-snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju helikoptere u akciji, ispaljujući rakete i koristeći rotacione topove na mete u blizini glavnog grada. Jedan od ključnih izvora informacija je OSINTdefender, nalog na platformi X direktno povezan sa britanskim i NATO obaveštajnim strukturama, koji je objavio: “Dodatni snimci napadnog helikoptera američke vojske ili marinskog korpusa koji napada lokaciju raketama i topovima u blizini venecuelskog glavnog grada Karakasa.”

Venecuelske vlasti su brzo reagovale, mobilizujući odbrambene snage i izdajući saopštenje u kojem osuđuju napad kao kršenje međunarodnog prava. Prema zvaničnim izvorima, napad je usmeren na civilne i vojne lokacije, što je dovelo do panike među stanovništvom.

Ruska novinska agencija RT objavila je: “Venecuela osuđuje američki napad na civilne i vojne lokacije”, sa pratećim slikama dima i haosa. Ova osuda dolazi u kontekstu dugogodišnjih tenzija između Vašingtona i Karakasa, posebno tokom mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta pretili intervencijom zbog političke krize u Venecueli.

Kolumbijski predsednik Gustavo Petro, blizak sa prethodnom vlašću u SAD, javno je potvrdio napad, navodeći da se Karakas bombarduje raketama. U svojoj objavi, koju je preneo Quds News Network, Petro je rekao: “Venecuela je pod napadom, Karakas se bombarduje raketama…” i pozvao na hitan sastanak OAS-a i UN-a kako bi se sprečio dalji eskalacija. Ova izjava je izazvala talas reakcija, sa mnogima koji spekulišu da bi ovo moglo dovesti do šireg regionalnog sukoba, uključujući susedne zemlje poput Kolumbije i Brazila.

Spekulacije o američkom učešću su pojačane izveštajima o desantu marinaca severno od Karakasa, uz upotrebu Apache helikoptera koji “ne štede municiju”, kako je opisao novinar Nick Sortor. U svojoj izjavi, Sortor je napisao: “Američki Apache napadni helikopteri i dalje napadaju vojne objekte u Venecueli… Tramp je očigledno naredio trupama da ne štede. Molite se za ove momke večeras.” Ove tvrdnje povezuju napad sa prethodnim pretnjama Trumpa, koji je tokom kampanje govorio o “rešavanju” venecuelske krize silom, posebno u kontekstu migrantske krize i optužbi za izborne prevare pod Nikolom Madurom.

Međunarodna reakcija nije izostala ali je mlaka. Aktivisti i organizacije protiv rata brzo su se mobilisali. The People’s Forum iz Njujorka pozvao je na hitne proteste: “Hitna akcija u Njujorku: Ne ratu protiv Venecuele! Zaustavite bombardovanje! Karakas je bombardovan nakon nedelja pretnji od Trumpa.” Sličan poziv uputila je i ANSWER Coalition, ističući da je ovo nastavak američke intervencionističke politike u Latinskoj Americi.

Sirijska aktivistkinja poznata kao Partisangirl izrazila je punu podršku Venecueli: “Puna podrška Venecueli protiv ovog neizazvanog napada Sjedinjenih Država!”, sa više videa koji prikazuju haos na ulicama.Kontekst ovog napada leži u dubokoj političkoj krizi u Venecueli, gde je Madurova vlada optužena za represiju opozicije, ekonomske sankcije i izborne manipulacije.

Sjedinjene Države su dugo podržavale opoziciju, a Trampova administracija je 2019. godine priznala Juana Guaida kao privremenog predsednika, što je dovelo do pokušaja puča. Sadašnji događaji dolaze nakon nedavnih pretnji iz Vašingtona, uključujući optužbe da Venecuela navodno podržava terorizam i da je umešana u migrantsku krizu na američko-meksičkoj granici.Dok se situacija razvija, izveštaji sa terena ukazuju na mogući desant i dalje napade.

Stanovnici Karakasa savetovani su da ostanu u kućama, dok su aerodromi i granice zatvoreni. Tromi UN i OAS još uvek nisu izdali zvanična saopštenja, ali diplomatski izvori kažu da se pripremaju “hitni sastanci”. Ovo bi moglo biti početak nove ere u američko-venecuelskim odnosima, sa potencijalnim implikacijama za globalnu bezbednost.

SAD odbijaju da komentarišu događaje u Venecueli, Bela kuća „svesna“ eksplozija u Karakasu

Zvanične Sjedinjene Američke Države za sada odbijaju da komentarišu navode o mogućem učešću američke vojske u događajima u Venecueli. Prema pisanju američkih medija, Bela kuća je potvrdila da je „svesna“ izveštaja o eksplozijama u Karakasu, ali nije dala nikakve dodatne informacije niti najavila zvanična saopštenja u bliskoj budućnosti.

Portparolka američke vojske odbila je da komentariše navode o vazdušnim udarima na venecuelansku prestonicu ili mogućoj kopnenoj operaciji na teritoriji Venecuele. Sličan stav zauzela je i Bela kuća, navodeći da su izveštaji o eksplozijama u Karakasu primljeni, ali da se o njihovoj prirodi i uzrocima ne može govoriti u ovom trenutku.

Američki zvaničnici upoznati su sa izveštajima o eksplozijama i letovima vojnih aviona iznad Karakasa tokom ranih jutarnjih sati, ali, kako prenosi američka štampa, zvanični komentar iz Vašingtona zasad izostaje.

Istovremeno, novinarka CBS News-a Dženifer Džejkobs navela je, pozivajući se na izvore iz administracije, da je predsednik Donald Tramp navodno odobrio udare na ciljeve unutar Venecuele, uključujući vojne objekte. CNN je takođe izvestio o američkoj vojnoj operaciji protiv Venecuele, ali bez zvanične potvrde iz Bele kuće ili Pentagona. Veb-sajt Bele kuće u trenutku pisanja teksta ne sadrži nikakve informacije o Venecueli.

U međuvremenu, iz Karakasa stižu izveštaji da su venecuelanske vlasti proglasile mobilizaciju, da je vojska raspoređena na ulicama i da preuzima kontrolu nad glavnim saobraćajnicama i kritičnom infrastrukturom. Prema tim navodima, bezbednosna situacija je pod kontrolom, iako se pojavljuju neproverene informacije o smrti ministra odbrane Venecuele Vladimira Padrina Lopeza, koji je, prema tim izveštajima, navodno stradao u napadu na njegov dom u Karakasu. Ove informacije zasad nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.

Očekuje se obraćanje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koje bi moglo da razjasni prirodu događaja i zvaničan stav vlasti u Karakasu.