Japansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je uputilo formalni protest Južnoj Koreji zbog vojnih vežbi koje su južnokorejske oružane snage izvele u blizini spornih ostrva Takešima, poznatih u Južnoj Koreji kao Dokdo. Prema navodima Tokija, vežbe su održane ranije ove nedelje u području koje Japan smatra svojom teritorijom, što je ponovo otvorilo jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima dve zemlje.
U saopštenju objavljenom 24. decembra, japansko ministarstvo je navelo da je Maskaij Kanai, generalni direktor Biroa za azijske i okeanijske poslove, zvanično preneo protest Japana Džang Hjun Kimu, zameniku šefa misije u Ambasadi Republike Koreje u Tokiu. Paralelno s tim, Hirotaka Macuo, zamenik šefa japanske diplomatske misije u Seulu, uručio je protest Kim Sang Hunu, generalnom direktoru Biroa za azijsko-pacifičke poslove Ministarstva spoljnih poslova Južne Koreje.
Japanska strana naglasila je da su protesti uloženi na osnovu doslednog i dugogodišnjeg stava Japana o suverenitetu nad Takešimom i da predstavljaju snažno protivljenje bilo kakvim vojnim aktivnostima u tom području. Tokijo, međutim, nije izneo dodatne operativne detalje o obimu, trajanju ili vrsti južnokorejske obuke, ostavljajući javnost bez preciznih informacija o samim vežbama.
Takešima se sastoji od malih, stenovitih ostrvaca u Japanskom moru, koje Južna Koreja naziva Istočnim morem. Ostrva su decenijama predmet teritorijalnog spora između Tokija i Seula. Južna Koreja ima faktičku kontrolu nad tim područjem, održava stalno bezbednosno prisustvo i povremeno sprovodi vojne vežbe u okolnim vodama, što Japan redovno osporava diplomatskim putem.
Japan tvrdi da su ostrva neodvojivi deo njegove teritorije, pozivajući se na istorijske dokumente i međunarodno pravo. Južna Koreja odbacuje te tvrdnje i smatra Dokdo integralnim delom svoje države, stav koji je tokom decenija potvrđivala administrativnom i bezbednosnom kontrolom. Uprkos poboljšanju odnosa u pojedinim oblastima, teritorijalni spor ostaje stalni izvor tenzija.
Japan usvojio najveći vojni budžet u istoriji
Ovaj diplomatski incident dolazi u trenutku kada Japan istovremeno sprovodi duboku transformaciju svoje bezbednosne politike. Japanski kabinet je odobrio najveći vojni budžet u istoriji zemlje, čime je dodatno naglašena odlučnost Tokija da proširi vojne kapacitete u kontekstu rastućih regionalnih napetosti.
Novi budžet za odbranu premašuje 9 biliona jena, što predstavlja rast od gotovo deset procenata u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu. Ovim povećanjem Japan ulazi u četvrtu godinu petogodišnjeg plana kojim se predviđa udvostručavanje vojnih izdataka na nivo od dva procenta bruto domaćeg proizvoda, što je ranije bilo nezamislivo u posleratnom japanskom bezbednosnom okviru.
Prioriteti budžeta uključuju razvoj sposobnosti za uzvratni udar, jačanje obalske odbrane i masovno uvođenje bespilotnih sistema. Posebna pažnja posvećena je zaštiti jugozapadnih ostrva i odgovoru na raketne pretnje, kroz raspoređivanje novih raketnih sistema i širenje nadzora pomoću dronova.
Japan planira da uloži oko 100 milijardi jena u program poznat kao ŠILD, koji predviđa raspoređivanje velikog broja bespilotnih vazdušnih, površinskih i podvodnih platformi duž obale. Očekuje se da ovaj sistem bude operativan do 2028. godine i da značajno poveća sposobnosti nadzora i ranog upozoravanja.
Više od 970 milijardi jena izdvojeno je za razvoj dugodometnih udarnih kapaciteta, uključujući unapređene rakete tipa 12 sa dometom od oko 1.000 kilometara. Prva raspoređivanja ovih raketa planirana su ranije nego što je prvobitno predviđeno, što ukazuje na ubrzani tempo militarizacije jugozapadnih regiona Japana.
Budžet takođe reflektuje sve veći oslonac na bespilotne sisteme zbog demografskih izazova i problema sa popunom ljudstva u Snagama samooodbrane. U početnoj fazi, Japan planira da se osloni na uvoz dronova, pre nego što proširi domaću proizvodnju.
Odluke Tokija naišle su na oštre reakcije Kine, koja optužuje Japan da se udaljava od svog posleratnog pacifističkog kursa. Dodatne tenzije izazvale su izjave japanskih zvaničnika o mogućem vojnom angažovanju u slučaju sukoba oko Tajvana, što je Peking dočekao snažnim diplomatskim odgovorima.
Da stvar ode još dalje pobrinula se nedavno i nova premijerka Japana, nakon što je izjavila da njena vlada razmatra mogućnost raspoređivanja američkog nuklearnog oružja na teritoriji Japana.
U tom širem kontekstu, protest Japana zbog južnokorejskih vežbi kod Takešime pokazuje da, uprkos jačanju trilateralne saradnje Japana, Južne Koreje i Sjedinjenih Država, duboko ukorenjeni teritorijalni i istorijski sporovi i dalje imaju potencijal da destabilizuju “harmoniju zapada” u istočnoj Aziji. Incident istovremeno osvetljava kako se lokalna pitanja suvereniteta prepliću sa širim procesom regionalne militarizacije na koju su podstaknuti u okviru strateškog nadmetanja najvećih sila.
