Posvećeno Rusima? Gripen dobija rakete za dubinske udare: Taurus se integrišu ranije nego što je planirano

Švedska ratna avijacija ulazi u novu fazu razvoja sposobnosti dugometnih udara, nakon što je potvrđeno da se proces integracije nemačko-švedske krstareće rakete Taurus KEPD-350 na avione JAS 39 Gripen odvija znatno brže nego što je prvobitno planirano. Reč je o potezu koji suštinski menja domet i karakter vazdušnih operacija švedskog ratnog vazduhoplovstva i dodatno uklapa Stokholm u novu bezbednosnu arhitekturu severne Evrope.

Informaciju je potvrdio komandant švedskog ratnog vazduhoplovstva general Jonas Vikman, koji je u intervjuu za američki Defense News izjavio da su prioriteti unutar švedskog odbrambenog sistema reorganizovani kako bi se ubrzao rad na integraciji Taurusa. Prema njegovim rečima, industrija i vazduhoplovstvo su usklađeni mnogo čvršće nego ranije, što je omogućilo da se tehničke i operativne aktivnosti odvijaju paralelno, umesto sekvencijalno.

„Reorganizovali smo prioritete i uložili dodatne napore kako bismo osigurali da se aktivnosti naše odbrambene industrije maksimalno preklapaju sa aktivnostima Ratnog vazduhoplovstva. Time smo značajno ubrzali proces u odnosu na prvobitni raspored. Očekujem da će integracija biti završena ranije nego što je ranije planirano“, izjavio je Vikman.

Zvanični dokumenti koje su švedske vlasti objavile u februaru ove godine predviđali su da početna operativna sposobnost rakete Taurus na avionima Gripen C/D bude dostignuta tek 2028. godine. Iako Vikman nije naveo novi konkretan datum, iz njegovih izjava je jasno da se Švedska više ne drži tog kalendara i da se završetak projekta pomera unapred.

Do sada je Taurus bio operativno integrisan na ograničen broj zapadnih platformi, pre svega na nemačke avione Tornado, kao i na pojedine varijante F-15 i F/A-18. Integracija na Gripen predstavlja važan iskorak, jer je reč o avionu koji čini okosnicu švedske borbene avijacije, ali i izvozni proizvod koji koriste ili razmatraju brojne države.

Švedska danas raspolaže značajnom flotom Gripena domaće proizvodnje kompanije Saab, a njena odluka da zajedno sa Finskom napusti decenijama negovanu politiku vojne neutralnosti i uđe u NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu dodatno daje politički i strateški kontekst ovom potezu. U tom smislu, ubrzana integracija Taurusa ne može se posmatrati izolovano, već kao deo šireg procesa prilagođavanja novoj bezbednosnoj realnosti u Evropi.

Posebnu pažnju privlači činjenica da je raketa Taurus već duže vreme jedna od najkontroverznijih tema kada je reč o zapadnoj vojnoj pomoći Ukrajini. Kijev je godinama insistirao na isporuci ove krstareće rakete, čiji domet prelazi 500 kilometara, što bi omogućilo napade duboko unutar ruske teritorije. Uprkos povremenim signalima iz Berlina da takva opcija nije potpuno isključena, do isporuke nikada nije došlo.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je tokom leta ponovio da aktuelna nemačka vlada ne razmatra slanje raketa Taurus Ukrajini, navodeći kombinaciju političkih, bezbednosnih i tehničkih razloga. Među njima se često pominje i relativno ograničen broj raketa u nemačkim zalihama, kao i strah od dalje eskalacije sukoba. Ipak, vredi se podsetiti da je aktuelni kancelar Merc još u predizbornoj kampanji najavljivao njihovo slanje Kijevu.

Taurus KEPD-350 je proizvod kompanije Taurus Systems GmbH, zajedničkog nemačko-švedskog preduzeća koje su osnovali MBDA Deutschland i Saab. Raketa mase oko 1,4 tone nosi bojevu glavu tešku približno 450 kilograma, od čega više od 100 kilograma otpada na eksplozivno punjenje. Zvanično deklarisani domet iznosi 500 kilometara, ali brojni nezavisni analitičari procenjuju da stvarni domet, u zavisnosti od profila leta, može dostići i 600 do 700 kilometara.

Ključna karakteristika Taurusa nije samo domet, već način na koji raketa dolazi do cilja. Dizajnirana je za let na izuzetno malim visinama, često ispod 50 metara, čime značajno smanjuje mogućnost otkrivanja i presretanja od strane protivvazdušne odbrane. Tokom leta koristi intenzivno manevrisanje, uz povećanu potrošnju goriva, što znači da se efektivni domet prilagođava konkretnoj misiji.

U završnoj fazi napada, raketa izvodi takozvani „pop-up“ manevar, naglo se podiže i zatim obrušava na cilj odozgo nadole. Ovakav profil omogućava probijanje utvrđenih objekata, uključujući bunkere i ojačane komandne centre, što Taurus svrstava u kategoriju oružja namenjenog za strateške, a ne samo taktičke ciljeve.

Podsetimo, Ukrajina i Švedska potpisale su u oktobru mesecu 2025. godine deklaraciju o namerama u vezi sa borbenim avionima JAS 39 Gripen E, čime je otvoren okvir za dugoročnu saradnju u oblasti borbene avijacije. U javnim izjavama nakon potpisivanja, predsednik Volodimir Zelenski poručio je da ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo „već sledeće godine“ planira prelazak na Gripen E.

U tom svetlu, ubrzana integracija Taurusa na Gripen daje Švedskoj sposobnost dubinskih udara kakvu do sada nije posedovala, ali istovremeno otvara i šira pitanja o ulozi ove zemlje u budućim NATO planovima, posebno na istočnom krilu Alijanse. Iako se u zvaničnim izjavama izbegava direktno imenovanje potencijalnog protivnika, teško je zanemariti činjenicu da se sve ove promene odvijaju u kontekstu dugotrajne i sve oštrije retorike Brisela i Londona prema Moskvi.