Razvoj bespilotnih letelica za presretanje vazdušnih ciljeva postao je jedno od ključnih pitanja savremenog ratovanja, a kompanije okupljene u okviru EDGE grupe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata pokušavaju da se nametnu kao ozbiljan igrač upravo u toj oblasti. Tokom poslednjih nekoliko godina, EDGE je intenzivno ulagala u bespilotne sisteme različitih kategorija, ali projekti iz serije Allag predstavljaju jasan iskorak ka specijalizovanim rešenjima namenjenim isključivo borbi protiv neprijateljskih dronova.
Problem masovne upotrebe bespilotnih letelica, od malih izviđačkih platformi do većih udarnih i izviđačko-udarnih sistema, naterao je mnoge zemlje da traže relativno jeftina, brza i fleksibilna sredstva za protivvazdušnu odbranu. Klasični sistemi PVO često su preskupi ili neadekvatni za borbu protiv ciljeva male brzine, malog radarskog odraza i velike brojnosti. Upravo u tom prostoru EDGE vidi svoju šansu.
Na izložbi IDEX 2025 u Abu Dabiju, kompanija je prvi put javno prikazala dve bespilotne letelice iz serije Allag, označene kao Allag-E i Allag-TJ. Iako im je osnovna namena ista, presretanje vazdušnih ciljeva, reč je o konceptualno veoma različitim platformama, projektovanim da deluju na različitim daljinama, visinama i protiv različitih tipova ciljeva. Njihovo kasnije pojavljivanje na drugim regionalnim sajmovima, uključujući aeromiting u Dubaiju 2025. godine, pokazalo je da projekti nisu statični, već se aktivno razvijaju i prilagođavaju.
Posebno je upadljivo da je dizajn električne varijante Allag-E tokom vremena znatno promenjen, što ukazuje na fazu intenzivnog inženjerskog usavršavanja. Proizvođač je u međuvremenu objavio dovoljno tehničkih podataka da se može steći relativno jasna slika o konceptu upotrebe oba sistema, iako potpuni status razvoja i dalje ostaje nepoznat.
Allag-E predstavlja manji, električni bespilotni presretač, namenjen borbi protiv srednjih i većih dronova na relativno kratkim udaljenostima. Sama oznaka „E“ jasno upućuje na električni pogon, što ovu letelicu izdvaja od mlazne varijante. Konstrukcijski, reč je o kompaktnoj letelici bez klasičnog repa, sa cilindričnim trupom i delta krilom čiji su vrhovi karakteristično oblikovani. Većina konstrukcije izrađena je od kompozitnih materijala i plastike, čime se postiže povoljan odnos mase i čvrstoće.
Dužina Allag-E iznosi oko 900 milimetara, dok raspon krila ne prelazi 700 milimetara. Poletna masa ograničena je na približno 8,5 kilograma, što olakšava logistiku, transport i brzo razmeštanje. Pogon čine dva elektromotora sa propelerima smeštenim u cevaste kanale. Zanimljivo je da je u ranim prikazima konfiguracija motora bila horizontalna, sa dodatnim pojačivačem na čvrsto gorivo između njih, dok je u kasnijim verzijama primećen vertikalni raspored, sa jednim motorom iznad, a drugim ispod trupa.
Iako proizvođač ne navodi precizne podatke o snazi motora i kapacitetu baterija, očekuje se da Allag-E postiže brzinu krstarenja od najmanje 250 kilometara na čas, uz domet presretanja od oko 12 do 15 kilometara, računajući i vreme zadržavanja u vazduhu. Maksimalna visina leta procenjuje se na oko 3.000 metara. Sistem upravljanja kombinuje dve faze, početni let pod kontrolom operatera i završnu fazu automatskog navođenja, pri čemu se oslanja na optoelektronski sistem u nosu letelice. Takav pristup omogućava gotovo direktan udar u cilj.
Bojno punjenje kod Allag-E čini visokoeksplozivna fragmentaciona bojeva glava mase oko 1,7 kilograma. U nosu se nalaze senzori blizine sa pokrivenošću od 360 stepeni, što omogućava detonaciju u optimalnom trenutku prilikom prolaska pored cilja. Ovaj dron je projektovan za presretanje bespilotnih letelica koje lete brzinama do 190–200 kilometara na čas, na visinama do tri kilometra.
Drugi element sistema, Allag-TJ, predstavlja znatno ozbiljniju i dalekometniju platformu. Oznaka „TJ“ jasno ukazuje na turbomlazni pogon, a sama letelica po izgledu i proporcijama više podseća na krilatu raketu nego na klasičan dron. Trup je izdužen i cilindričan, sa hemisferičnim nosom, dok se u centralnom delu nalazi nisko krilo koje se, prema dostupnim informacijama, sklapa nakon poletanja. Repni deo opremljen je sklopivim kormilima u X-rasporedu.
Ukupna dužina Allag-TJ dostiže oko 1,65 metara, dok je raspon krila sličan manjoj verziji i iznosi oko 700 milimetara. Masa letelice nije javno objavljena, ali je očigledno znatno veća nego kod Allag-E. Pogon obezbeđuje kompaktni turbomlazni motor nepoznatog tipa, koji omogućava maksimalnu brzinu do 720 kilometara na čas. Vreme leta ograničeno je na približno pet minuta, ali to je dovoljno da se ostvari domet presretanja veći od 70 kilometara. Operativna visina leta kreće se u rasponu od 3.000 do čak 7.600 metara. Poletanje se, radi uštede goriva, obavlja uz pomoć dva mala startna motora na čvrsto gorivo.
Veća platforma omogućava nošenje znatno snažnije bojeve glave, mase oko 5 kilograma, takođe visokoeksplozivno-fragmentacione. Za razliku od Allag-E, kod Allag-TJ nisu jasno vidljivi spoljašnji senzori za ciljanje, što sugeriše drugačiji koncept navođenja, verovatno uz oslanjanje na spoljne izvore podataka i centralizovani sistem upravljanja.
EDGE grupa ne posmatra ove dve letelice kao izolovana sredstva, već kao deo jedinstvenog sistema. Paralelno sa razvojem samih dronova, radi se na komandno-upravljačkoj infrastrukturi koja bi omogućila njihovu integraciju u kompletan protivvazdušni kompleks. Takav sistem bi obuhvatao borbeni komandni centar, lansirne jedinice i oba tipa presretača, koji bi delovali kao potrošna municija.
Koncept je zasnovan na dva nivoa presretanja. Allag-TJ bio bi namenjen dejstvu na velikim daljinama, do oko 70 kilometara, i na visinama većim od sedam kilometara, dok bi Allag-E pokrivao bližu zonu, do 15 kilometara udaljenosti i do tri kilometra visine. Iako su same letelice relativno jednostavne i nemaju ekstremne performanse, njihove karakteristike su jasno prilagođene konkretnim zadacima.
Za sada, međutim, Allag sistemi ostaju obećavajući razvojni projekti. Nisu još prošli puna terenska ispitivanja koja bi potvrdila deklarisane parametre u realnim uslovima. Ipak, aktivna promocija, kontinuirana unapređenja i razvoj integrisanog sistema upravljanja ukazuju da EDGE ozbiljno računa na ovu liniju proizvoda. Ukoliko testiranja potvrde najavljene mogućnosti, bespilotni presretači Allag mogli bi da pronađu svoje mesto na tržištu i postanu još jedan pokazatelj kako se protivvazdušna borba u eri dronova sve više pomera ka jeftinim, fleksibilnim i masovno primenjivim rešenjima.
