Tiha evakuacija i signal uzbune: Rusija povlači diplomate iz Venecuele, Kina podiže stepen pripravnosti

Dramatična eskalacija oko Venecuele ulazi u novu fazu, sa jasnim signalima da se situacija ne razvija samo na političkom, već i na bezbednosnom nivou. Prema tvrdnjama koje prenosi Associated Press, pozivajući se na neimenovane EU obaveštajne izvore, ruske diplomate i članovi njihovih porodica započeli su hitno napuštanje Venecuele, što je izazvalo ozbiljna pitanja o daljem toku krize u Karipskom basenu.

U ranim jutarnjim satima 22. decembra, više od deset automobila sa diplomatskim tablicama zabeleženo je u blizini ruske ambasade u Karakasu. Vozila su ubrzo napustila kompleks, a prema istim izvorima, u pitanju je koordinisano povlačenje dela ruskog diplomatskog osoblja. Moskva za sada nije dala nikakvu zvaničnu potvrdu, ali sama činjenica da se informacije pojavljuju u ovom trenutku ukazuje na ozbiljnost procena koje se prave iza zatvorenih vrata.

Istovremeno, Kina se nalazi u stanju povišene pripravnosti. Peking je najveći kupac venecuelanske sirove nafte, koja čini oko četiri procenta ukupnog kineskog uvoza. Tokom decembra, isporuke su premašile 600.000 barela dnevno, a svaka destabilizacija Venecuele direktno pogađa kinesku energetsku bezbednost. U tom kontekstu, Venecuela više nije samo regionalno pitanje, već tačka ukrštanja interesa najvećih sila.

U istom danu kada su se pojavili tračevi o kretanju ruskih diplomata, održan je i telefonski razgovor između ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog venecuelanskog kolege Ivana Gila. Prema zvaničnim saopštenjima, razgovor je bio fokusiran na „ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije američkih akcija u Karipskom moru“, što dodatno potvrđuje da Moskva situaciju vidi kao potencijalno opasnu.

Povod za dramatično pogoršanje odnosa bila je odluka američkog predsednika Donalda Trampa da 17. decembra objavi „potpunu i totalnu blokadu“ svih tankera pod sankcijama koji ulaze ili izlaze iz Venecuele. Vašington je pritom otišao korak dalje, označivši vladu u Karakasu kao „terorističku organizaciju“ i najavivši pojačane vojne aktivnosti dok Venecuela, kako je navedeno, ne „vrati ukradenu imovinu“.

Karakas je na ove poteze odgovorio oštro. Venecuelanske vlasti su saopštile da zemlja „nikada više neće biti kolonija bilo koje imperije“, dok je predsednik Nikolas Maduro uputio pismo liderima Latinske Amerike, Kariba i državama članicama Ujedinjenih nacija, potvrđujući formalnu posvećenost miru, ali i punu spremnost da se suverenitet brani svim raspoloživim sredstvima.

Ministar spoljnih poslova Ivan Gil Pinto je, čitajući poruku na državnoj televiziji, naglasio da Venecuela nije preduzela nijednu akciju koja bi opravdala američki vojni pritisak. Maduro je dodatno optužio Sjedinjene Države da su u Karipskom moru i istočnom Pacifiku izvršile 28 napada na civilne brodove, što je, prema njegovim tvrdnjama, dovelo do više od 100 vansudskih pogubljenja.

Posebno ozbiljne optužbe odnose se na zaplenu dva tankera u međunarodnim vodama, koji su prevozili oko četiri miliona barela venecuelanske nafte. Maduro ove akcije opisuje kao otvorenu pomorsku blokadu i praksu vojne sile izvan okvira međunarodnog prava, ali i van samog Ustava Sjedinjenih Država.

Upozorenja iz Karakasa idu i korak dalje. Venecuelanski predsednik tvrdi da ovakva politika neće pogoditi samo njegovu zemlju, već će destabilizovati energetska tržišta, ugroziti ekonomije Latinske Amerike i Kariba i imati globalne posledice. U tom svetlu, navodna tiha evakuacija ruskih diplomata i kineska zabrinutost ne deluju kao izolovani potezi, već kao deo šire pripreme za scenario u kojem se diplomatska kriza može vrlo brzo pretvoriti u nešto mnogo ozbiljnije.

Venecuela je, po svemu sudeći, postala nova linija fronta u sukobu interesa velikih sila, a svaki naredni potez može imati posledice koje će se osetiti daleko izvan Karipskog mora.