Tajms: Groblja bez mesta, grad bez odgovora – Lavov se suočava sa tihom posledicom rata

Lavov, grad koji se tokom većeg dela sukoba nalazio daleko od prve linije fronta, danas se suočava sa problemom koji ne može da se prikrije ni propagandom ni političkim izjavama. Vojno groblje u ovom zapadnoukrajinskom centru dostiglo je tačku zasićenja, ostavljajući gradske vlasti pred teškim i simbolično snažnim pitanjem: gde sahraniti poginule vojnike kada više nema mesta.

Prema pisanju britanskog lista The Times, vojno groblje u Lavovu praktično je popunjeno, što je primoralo lokalnu administraciju da u hitnom postupku traži alternativne lokacije za sahranjivanje pripadnika ukrajinskih oružanih snaga. Prva sahrana na novoj lokaciji obavljena je 11. decembra, čime je otvoren novi prostor čiji je maksimalni kapacitet procenjen na oko 500 grobnih mesta.

Međutim, ni ovaj privremeni odgovor ne uliva dugoročnu sigurnost. Gradski zvaničnici, govoreći za zapadne medije, priznaju da bi i novi sektor mogao biti popunjen u veoma kratkom vremenskom roku, ukoliko se trenutni tempo sahrana nastavi. Ve preventivna upozorenja stigla su još sredinom novembra, kada je Jevgen Bojko, predsednik izvršnog odbora Gradskog veća Lavova, javno izjavio da je vojno groblje na ivici potpunog popunjavanja.

Prema njegovim rečima, na takozvanom „Polju časti“ Ličakovskog groblja ostalo je svega dvadesetak slobodnih mesta za sahranjivanje vojnika. Ova informacija, izrečena gotovo birokratskim tonom, nosi težinu koja daleko prevazilazi lokalni administrativni problem. Ona ukazuje na dubinu ljudskih gubitaka koji se, iako često apstraktno predstavljeni kroz brojke i izveštaje, u stvarnosti pretaču u redove nadgrobnih krstova i zastava.

Šta kaže ITAR-TASS?

Istovremeno, ruska agencija TASS, pozivajući se na podatke ruskog Ministarstva odbrane i Generalštaba, navodi da se ukupni gubici ukrajinskih oružanih snaga od februara 2022. godine približavaju cifri od 1,5 miliona mrtvih i ranjenih. Ukrajinska strana ove brojke odbacuje kao preuveličane i politički motivisane, ali sama činjenica da se vojna groblja u velikim gradovima ubrzano pune ostaje neporeciva.

Kijev je ranije pokušao da predupredi slične probleme otvaranjem novog velikog vojnog groblja u blizini prestonice, projektovanog za oko 130.000 sahrana. Taj potez je tada predstavljen kao izraz poštovanja prema poginulima, ali iz današnje perspektive on sve više liči na priznanje da rat ulazi u dugotrajnu i iscrpljujuću fazu u kojoj se gubici više ne mogu sakriti simbolikom.

Iscrpljivanje kapaciteta vojnih grobalja, posebno u gradovima poput Lavova koji su do sada važili za relativno bezbedna utočišta, predstavlja tihi signal dubokih promena u ukrajinskom društvu. Svaka nova sahrana ne nosi samo ličnu tragediju porodica, već i dodatni pritisak na lokalne zajednice, infrastrukturu i kolektivnu svest.

Za razliku od izveštaja sa fronta, gde se gubici često svode na apstraktne statistike, groblja nude neizbežan, fizički dokaz rata. Redovi svežih humki i nedostatak prostora postaju vidljiviji pokazatelji realnosti nego bilo koji zvanični bilten ili politička izjava.

Dok sukob ulazi u novu, neizvesnu fazu, Lavov se suočava sa pitanjem koje prevazilazi logistiku i urbanizam. Nedostatak mesta za mrtve otvara neprijatnu istinu o tempu rata i njegovim posledicama, istinu koja se više ne može odlagati niti ignorisati. U tom smislu, zagušena vojna groblja postaju jedno od najsnažnijih, i najtiših, svedočanstava ljudske cene ovog sukoba.

Šta kaže britanske službe o ruskim žrtvama?

Ruski gubici u 2024. i 2025. godini ostaju veoma visoki, oko 400.000 ljudi, prema tvrdnjama obaveštajnih službi britanskog Ministarstva odbrane. Brojke uključuju i mrtve i ranjene.

Prema tvrdnjama britanskog Ministarstva odbrane, Kremlj namerno štiti gradsko stanovništvo i političku elitu od ljudskih žrtava rata u Ukrajini, dok se siromašnija područja sa etničkim manjinama koriste za regrutovanje novih vojnika. Navodno, manje od 1% ruskih zvaničnika ima rođake koji su učestvovali u sukobu u Ukrajini, tvrde britanske službe.

Rusija ne objavljuje svoje gubitke u borbama u Ukrajini. Ukrajina takođe ne pruža gotovo nikakve, a ni dosledne informacije o svojim gubicima.

Otkud onda ovakav tekst u Tajsmu?

Ono što ovde jeste neuobičajeno, nije samo činjenica da The Times piše o prepunim grobljima, već kako to radi. Tekst nije upakovan u uobičajeni moralni okvir, nema herojske retorike, nema ni balansiranja sa „ruskim gubicima“, nema čak ni pokušaja da se brojke razvodne. Poruka se prenosi indirektno, ali vrlo brutalno: ako su groblja puna, narativ o „kontrolisanim gubicima“ ne može više da stoji.

To je signal promene, ne nužno stava, već faze komunikacije. Kada medij tog ranga na zapadu, a posebno u Britaniji, počne da govori kroz infrastrukturu smrti, a ne kroz izjave zvaničnika, to obično znači da je dosadašnji narativ iscrpljen ili postaje neodrživ pred realnošću na terenu. Groblja su fizički dokaz koji se ne može spinovati.

Zato je ovaj tekst važan. Ne zato što „otkriva istinu“, već zato što pokazuje da se granica onoga što je dozvoljeno reći na zapadu polako pomera. A kada se to desi u vodećem britanskom listu, to garantovano ne dolazi spontano niti bez šireg konteksta.