Avioni koje svi otpisuju, Indija čuva: zašto Jaguar i dalje ostaje u prvoj liniji?

Dok većina vazduhoplovstava širom sveta ubrzano povlači letelice iz doba Hladnog rata, Indija se odlučno drži suprotnog kursa. Jurišni avion SEPECAT Jaguar, nastao kao anglo-francuski projekat još sedamdesetih godina, i dalje zauzima važno mesto u arsenalu indijskog ratnog vazduhoplovstva, i to ne samo simbolično.

Najnoviji potez Nju Delhija dodatno je privukao pažnju vojnih analitičara. Indija je nedavno sklopila sporazum sa Omanom o kupovini polovnih aviona Jaguar, koje je ova bliskoistočna zemlja povukla iz upotrebe još 2014. godine. Na prvi pogled, reč je o neobičnoj odluci, ali ona savršeno oslikava indijski pristup očuvanju borbene sposobnosti u uslovima ograničenja i kašnjenja.

Oman je ukupno raspolagao sa 27 aviona Jaguar, preuzetih iz Velike Britanije krajem devedesetih godina, uključujući jednosedne i dvosedne verzije. Tokom godina, čak 13 ovih letelica izgubljeno je u nesrećama, što znači da je preostalo oko 14 primeraka koji su danas predmet interesovanja Indije.

Međutim, ti avioni neće ponovo poleteti pod indijskim oznakama. Povučeni su iz aktivne službe pre više od jedne decenije i ne smatraju se operativnim. Nju Delhi ih ne vidi kao borbene platforme, već kao dragocen izvor rezervnih delova. Upravo to objašnjava čitavu logiku sporazuma.

Indijsko ratno vazduhoplovstvo danas raspolaže sa približno 78 operativnih aviona Jaguar različitih varijanti (ukupno ih ima oko 120). Iako su stariji od mnogih pilota koji njima upravljaju, ovi avioni i dalje imaju jasno definisanu ulogu. Jaguar je u Indiji prvenstveno namenjen ofanzivnim zadacima, dubinskim udarima po kopnenim ciljevima i preciznim napadima u složenim operativnim uslovima. Njegova pouzdanost, robustna konstrukcija i prilagođenost lokalnim zahtevima čine ga platformom koju je teško brzo zameniti.

Kašnjenja u isporukama novih borbenih aviona, uključujući domaće projekte i uvozna rešenja, stvorila su praznine koje Indija ne može sebi da priušti. Umesto naglog povlačenja, odlučeno je da se postojeća flota održava što duže u punoj funkcionalnosti. U tom kontekstu, rezervni delovi postaju strateški resurs.

Ovo nije prvi put da Indija pribegava takvom rešenju. Još 2005. godine potpisan je sličan sporazum sa Francuskom, kada je Pariz pristao da ustupi 31 penzionisani Jaguar kako bi podržao indijsku flotu. Ti avioni su praktično poklonjeni, a Indija je platila samo troškove transporta. Taj presedan jasno pokazuje dugoročnu strategiju održavanja Jaguara u službi.

Zbog toga se smatra da će i u slučaju Omana finansijski deo sporazuma biti simboličan. Ključna vrednost ne leži u samim avionima, već u delovima, sklopovima i komponentama koje omogućavaju da indijski Jaguari nastave da lete još godinama.

Za Indiju, Jaguar nije relikt prošlosti, već alat koji i dalje ispunjava konkretne vojne zadatke. Dok se novi programi razvijaju sporije nego što je planirano, hladnoratovski avion ostaje most između ambicija i realnosti. U svetu gde se modernizacija često meri marketinškim sloganima, indijski pristup pokazuje hladnu pragmatičnost, produžiti život onome što već funkcioniše, bez iluzija i bez žurbe.