Nemačka pravi strateški zaokret u oblasti bezbednosti: Berlin planira značajno proširenje flote aviona za elektronsko izviđanje „Pegasus“, čime želi da smanji dugogodišnju zavisnost od američkih obaveštajnih struktura.
Rat u Ukrajini pokazao je koliko je komplikovano Briselu da preuzme teret sukoba tamo gde je bivša administracija SAD stala, a bez sopstvenih kapaciteta, dok Nemačka sada želi da preuzme deo kontrole nad prikupljanjem ključnih informacija u realnom vremenu.
EU odgovor na američku dominaciju
Prema planovima Ministarstva odbrane, Nemačka će kupiti još tri do šest aviona „Pegasus“, pored već poručena tri koja bi trebalo da budu isporučena između 2026. i 2028. godine, uz planirano postizanje pune operativne spremnosti do 2027.Novi ugovor trebalo bi da bude potpisan do kraja 2025. godine, čime bi Berlin dobio najmoderniji elektronsko-obaveštajni sistem u Evropi.
Ova odluka nije samo tehničko unapređenje već deo šire strategije kojom Nemačka želi da povrati autonomiju u odbrambenoj i obaveštajnoj politici. Tokom prvih meseci rata u Ukrajini, evropske zemlje bile su gotovo potpuno zavisne od podataka koje je dostavljala američka obaveštajna mreža. Sada Berlin želi da takve situacije više ne ponavlja.
„Pegasus“ – uho nad istočnim frontom
Avion „Pegasus“ predstavlja srce nemačke nove strategije elektronskog izviđanja i obaveštajne samostalnosti. Zasnovan je na platformi Bombardier Global 6000, poslovnom avionu velikog dometa koji je modifikovan da nosi složene elektronske i komunikacione sisteme. Glavni element njegove snage je sistem Kalaetron Integral koji je razvila kompanija Hensoldt – domaći lider u senzorskim i elektronskim tehnologijama.
Ovaj sistem omogućava detekciju, presretanje i analizu radio-signala, radarskih impulsa i komunikacionih mrežana ogromnim udaljenostima. „Pegasus“ ne služi samo za izviđanje – on je nervni centar u realnom vremenu, sposoban da identifikuje aktivnost protivničkih jedinica, prateći frekvencijske obrasce i lokacije radarskih stanica, komandnih tačaka i sistema PVO.
Letelica može da deluje na visinama od preko 12.000 metara, ostajući van dometa većine protivvazdušnih sistema, a da pri tome neprekidno „sluša“ elektromagnetni spektar neprijatelja. U praksi, to znači da može da detektuje pokrete ruskih trupa, lansiranja raketa ili aktivaciju radara bez ulaska u vazdušni prostor Ruske Federacije.
Podaci koje „Pegasus“ prikuplja šalju se u realnom vremenu komandnim centrima Bundesvera i NATO-a, gde se analiziraju i kombinuju sa satelitskim snimcima i kopnenim senzorima. Takva integracija omogućava precizno navođenje oružja i bolju zaštitu savezničkih snaga, što je posebno značajno u kontekstu ukrajinskog ratišta.
Nemački vojni analitičari ističu da „Pegasus“ ujedinjuje tehnološku nezavisnost i stratešku fleksibilnost – dve ključne tačke koje Nemačkoj omogućavaju da u budućnosti više ne zavisi od američkih platformi poput RC-135 Rivet Joint ili E-8 JSTARS. Ove letelice, koje su decenijama bile stub američke obaveštajne nadmoći, sada dobijaju evropsku alternativu.
„Pegasus“ se tako pozicionira kao nemački odgovor na promenu ravnoteže moći u EU – tihi, visinski „posmatrač“ koji obezbeđuje stalni nadzor istočnog fronta, prikupljajući informacije koje mogu odlučiti ishod budućih sukoba pre nego što ijedan metak bude ispaljen.
Nova paradigma evropske bezbednosti
Ovaj program deo je šire promene u EU bezbednosnoj politici. Period u kojem su se evropske države u potpunosti oslanjale na „američki kišobran“ očigledno je završen. Nemačka je već ranije razmatrala evropske alternative, poput švedskog Saab GlobalEye-a, ali se sada fokusira na sopstvena rešenja razvijena u domaćem vojno-industrijskom kompleksu.
Projekat „Pegasus“ simbolizuje novu fazu nemačke strategije – samostalniju, tehnološki napredniju i politički odgovorniju Evropu, spremnu da samostalno prati, analizira i reaguje na bezbednosne pretnje koje dolaze sa istoka.
Ja sam mislio da koriste letećeg Golfa GTI, a ponekad i R.