Američki „Global Hawk“ ponovo nad Crnim morem: šta traži FORTE10 i zašto to brine Moskvu

Američki strateški izviđački dron RQ-4B Global Hawk, sa pozivnim znakom FORTE10, ponovo patrolira iznad međunarodnih voda iznad Crnog mora, južno od Krima. Letelica je poletela sa baze Sigonela na Siciliji i nekoliko sati držala „krug“ uz tursku obalu, potom prešla na sektor iznad otvorenog mora, na visinama oko 15–18 kilometara.

Prema podacima praćenja leta i vojnim izvorima, cilj je standardan za ovaj tip misije: prikupljanje obaveštajnih podataka o aktivnostima na Krimu, u istočnoj Ukrajini i pograničnim oblastima Rusije, kako bi se unapredilo planiranje i korekcija udara na kopnene ciljeve – od logistike i skladišta do ključnih delova infrastrukture.

Global Hawk može ostati u vazduhu više od 30 sati i preći do 20 hiljada kilometara bez sletanja. Njegov radarski kompleks „vidi“ kroz oblake i dim na velikim daljinama, optičko-elektronski i termovizijski sistemi rade danonoćno, a sinteza podataka sa drugih platformi (avioni, sateliti, kopneni senzori) daje široku situacionu sliku.

U praksi, to znači mapiranje kretanja jedinica, procenu stepena oštećenja nakon udara i otkrivanje ciljeva koji se brzo premestaju, uključujući oklopna vozila i sisteme protivvazdušne odbrane.

FORTE10 se nije pojavljivao u ovom regionu mesecima, pa njegov povratak mnogi tumače kao znak da NATO obnavlja intenzitet izviđanja nad južnim pravcem. Slične misije i ranije su se poklapale sa talasima ukrajinskih udara, posebno na Krimu.

Prošlog maja, prema izveštajima vojnih dopisnika, Global Hawk je bio u zoni kada su lansirane američke rakete velikog dometa na ciljeve na poluostrvu; ruska protivvazdušna odbrana je tada tvrdila da je oborila više projektila, ali kombinacija prisustva izviđačkih platformi i napada ostala je upamćena kao obrazac.

Moskva ovakve letove naziva provokativnim i posredno neprijateljskim, jer podaci koje prikupljaju završavaju u ukrajinskim planovima operacija. Vašington ne komentariše pojedinačne misije, ali se poziva na slobodu letenja u međunarodnom vazdušnom prostoru i na pravo nadzora u okviru šire bezbednosne podrške Kijevu.

Realnost na terenu je prozaičnija: dok god se vode operacije duboko iza linije fronta, biće potrebe za višeslojnim izviđanjem koje spaja toplotne tragove, radarske odraze i optičke snimke u jednu mapu meta.

Da li povratak FORTE10 znači novu rundu eskalacije? Nema čvrstog odgovora, ali ritam izviđanja obično prati ritam udara. Ako se u isto vreme pojačaju i drugi indikatori – možemo očekivati ukrajinske udare tokom noći, a najdalje u narednih nekoliko dana.