Ruski istraživači sa Pomorske akademije „Admiral flote SSSR N. G. Kuznjecov“ razvili su bespilotni podvodni dron koje nosi jednu ili više lansirnih jedinica sa mini-torpedima.
Prema dostupnim opisima do kojih smo uspeli da dođemo, trup uređaja sadrži modularne lansere za male torpede kojima je omogućeno autonomno upravljanje ili rad pod komandnom vezom; torpeda sama mogu imati sopstveni izvor napajanja, gasni generator ili bateriju i sisteme za vođenje.
Kako je zamišljeno, nosilac prima podatke o ciljevima, računa optimalnu rutu i raspoređuje torpeda prema prioritetima. Dron-podmornica bi mogla manevrisati tako da izbegne kontra-torpednu odbranu i aktivno ometa sonarne sisteme cilja pre ispaljivanja svojih municija. Autori patenta naglašavaju da je cilj napraviti sistem koji može da otkrije i deluje na pomorske mete dok savladava njihovu odbranu — uključujući i protivtorpedne mere.
Šta ova konstrukcija znači taktički
Praktična prednost takvog sistema leži u kombinaciji iznenađenja, relativno niske cene po salvi i mogućnosti masovne upotrebe. Mini-torpeda lansirana iz podvodnog drona lako mogu da cilјaju male površinske brodove, logističke ciljeve u pristaništima ili čak podvodne sekvence plovnog puta. Autonomija platforme i sposobnost da radi u složenom podvodnom okruženju omogućavaju kompleksnije napade bez izlaganja posada klasičnih podmornica.
U teoriji, mreža takvih dron-podmornica može izvesti masovne napade koji prisiljavaju protivnika da troši skupu protivpodmorničku i protitorpednu opremu na relativno jeftine mete.
Dakle ovde se nazire već viđena ubitačna ruska taktika u Ukrajini. Takođe su primenljivi u obezbeđivanju pristupa za sopstvene snage: Podvodni dron može „očistiti“ prilaze minama ili neutralisati izvidničke dronove protivnika.
Ograničenja i rizici
Međutim, tehnologija nosi i značajna ograničenja. Podvodna navigacija je energetski zahtevna, komunikacija kroz vodu je ograničena, a sonarom i elektromagnetnim sredstvima protivnik može prepoznati neobične akustične tragove i preduzeti kontra-mere.
Mini-torpeda moraju biti dovoljno sofisticirana za pouzdano navođenje u okruženju sa jakim ometanjem i aktivnim kontra-protivmerama. Dugoročno, masovna upotreba autonomnih podvodnih sistema postavlja pitanja o odgovornosti i kontroli nad naoružanim robotima.
Takođe, pojava naoružanih dron podmornica deo je globalnog trenda prema većoj automatizaciji i robotizaciji ratnih operacija – i na moru. Dok velike mornarice razvijaju prototipove i koncepte upotrebe, očekuje se da će i srednje i manje sile pokušati da iskoriste takve sisteme jer omogućavaju asimetrične prednosti u ograničenim uslovima.
Istovremeno, takmičenje u tehnologiji zahteva nova pravila angažmana, standarde za interoperabilnost i diskusiju o zakonima ratovanja na moru.
Kakva je budućnost dron-podmornica?
U narednim godinama verovatno će rasti broj eksperimenata i demonstracija sličnih platformi, ali i razvoj specijalizovanih mera protiv ovakvih podvodnih sistema: poboljšani sonari, autonomni plovni dronovi za ometanje i hvatanje dron-podmornica, mreže za rano otkrivanje i satelitsko-hidroakustičko praćenje. Na strateškom nivou, raspodela ovakvih tehnologija može promeniti dinamiku obrambenih planova u oblastima gde je pomorska logistika presudna.
Zaključno, projekt Pomorske akademije predstavlja korak u pravcu operatizacije podvodnih autonomnih sistema naoružanih mini-torpedima. Tehnički potencijal je značajan, ali stvarnu efikasnost i konsekvence za pomorsku bezbednost i dalje će oblikovati testovi u realnim uslovima, razvoj protivmera suparničke strane.
Kolike su to velike ideje ka destrukciji velikih sila da je to neverovatno. Od podvodnih cuda do svemira. Nestacemo kao vrsta ili ce ostati koliko za procenat od statisticke greske u narednih 100 godina.