Tokom plenarnog zasedanja Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj u Sankt Peterburgu, predsednik Rusije Vladimir Putin održao je govor u kome je izneo stavove o ukrajinskom sukobu, odnosima sa Zapadom, strateškoj bezbednosti zemlje i novim projektima u oblasti naoružanja.
Njegov nastup je bio direktan i obuhvatio je pitanja pregovora sa Kijevom, sankcija, NATO-a, nuklearne ravnoteže, kao i novih hipersoničnih sistema koji su u razvoju.
Poziv Kijevu na pregovore
Putin je u više navrata naglasio da je vreme da Ukrajina ozbiljno razmisli o mogućnosti postizanja dogovora sa Rusijom. „Ukrajinsko rukovodstvo treba da razmisli kako da postigne dogovor sa Moskvom“, rekao je. On je istakao da, iako Zapad formalno podržava Kijev, iza te podrške ne stoji briga za ukrajinski narod, već samo politički i geopolitički interesi.
„Zapad ne sažaljeva ukrajinski narod. Oni ga vide kao potrošni materijal — za globalističke ekspansioniste na Zapadu i njihove sluge u Kijevu“, naglasio je ruski predsednik.
Putin je dodao da se Ukrajina koristi kao sredstvo u globalnoj igri moći: „Za druge zemlje, Ukrajina je samo oruđe u širenju njihove zone kontrole i ostvarivanju profita od rata.“ Prema njegovim rečima, zapadne sile ignorišu patnje civila i tragediju koja se odvija na istoku Ukrajine još od 2014. godine.
Države koje traže mir
U svom govoru, ruski predsednik naveo je da postoje brojne zemlje koje zauzimaju drugačiji, konstruktivan stav i traže mirno rešenje sukoba.
Kao primer, pomenuo je Kinu, Indiju, Brazil, Južnu Afriku, Belorusiju, Severnu Koreju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Egipat, Tursku i Iran. Među evropskim državama, istakao je Srbiju, Mađarsku i Slovačku kao one koje se zalažu za mir i pregovore.
„Odgovornost za to što do sada nije postignut prekid borbi ne leži na većini zemalja, već na manjini, pre svega u Evropi, koja stalno gura sukob u pravcu eskalacije“
dodao je Putin.
Gubici ukrajinske vojske i pitanje mobilizacije
Ruski predsednik je skrenuo pažnju i na stanje ukrajinskih oružanih snaga, naglašavajući da gubici prevazilaze mogućnosti popune ljudstva: „Naše trupe svakodnevno napreduju. Gubici su veći od mogućnosti zamene na bojištu. Zato bi bilo bolje da Kijev razmisli o pregovorima.“
On je istakao i razliku u pristupu mobilizaciji. „Mi ne sprovodimo nikakvu masovnu mobilizaciju, a kamoli prisilnu, kao što to radi kijevski režim. Naši momci se sami prijavljuju u vojsku. Kod njih se ljudi teraju na front. Kod nas se ljudi dobrovoljno prijavljuju“, rekao je Putin.
Odgovor na Trampovu izjavu
Putin je odgovorio i na reči predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa, koji je Rusiju ranije nazvao „papirnim tigrom“. Ruski predsednik je reagovao pitanjem: „Ako se već godinama borimo praktično protiv celog NATO-a, a naše trupe samouvereno napreduju duž linije fronta, da li je to ‘papirni tigar’? Šta je onda sam NATO?“
Dodao je i da ne zna u kom je kontekstu Tramp to rekao, te da možda postoji i ironični element. „Ali ako smo ‘papirni tigar’, zašto se niko ne usuđuje da nam se direktno suprotstavi?“
O zaplenama ruskih brodova: „To je piraterija“
Posebno oštar ton Putin je zauzeo govoreći o zaplenama brodova povezanih sa ruskim energetskim izvozom. On je takve poteze nazvao piraterijom: „Ovo je piraterija. A šta rade sa piratima? Uništavaju ih. To ne znači da će sutra izbiti rat u svetskim okeanima, ali rizik od sukoba se povećava.“
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje takve akcije koriste da bi skrenule pažnju svojih građana sa unutrašnjih problema, ali one zapravo povećavaju mogućnost eskalacije i sukoba na moru.
Bezbednost Zaporoške nuklearne elektrane
Govoreći o Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, Putin je rekao da Ukrajina nastavlja da napada područje oko ovog objekta, iako nema direktnih udara na samu elektranu. „Ukrajina nastavlja da napada perimetar nuklearne elektrane, ali nema udara na samu elektranu“, naglasio je.
On je upozorio da bi takva praksa mogla dovesti do ozbiljne radiacione katastrofe i dodao: „Kijev mora da uzme u obzir da i na njegovoj teritoriji postoje nuklearne elektrane. Rusija bi mogla da odgovori istom merom.“
Sankcije „potpuno propale“
Putin je naglasio da su sankcije koje je Zapad uveo Rusiji neuspešne. „Kaznene mere protiv Rusije su potpuno propale. Rusija je pokazala najviši stepen otpornosti. Uprkos neviđenim ograničenjima, ekonomija raste i prilagođava se“, rekao je.
Prema njegovim rečima, ključni sektori, uključujući energetiku i odbranu, ostali su stabilni i očuvani. On je podsetio da je većina država u svetu odbila da se pridruži politici izolacije, što je dodatno oslabilo učinak sankcija.
Razvoj novih hipersoničnih sistema
Ruski predsednik je istakao da Moskva nastavlja da ulaže u razvoj novih hipersoničnih sistema naoružanja. „Rusija će zadržati vodeću poziciju u ovoj oblasti“, izjavio je.
Podsetio je da je Rusija već predstavila sisteme Avangard i Kindžal, kao i novi sistem Orešnik, a da su u toku radovi na novim projektima. „Novi razvoj biće usmeren na jačanje odbrambenih sposobnosti naše zemlje u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija“, dodao je Putin.
Prednost u taktičkom nuklearnom oružju
Putin je takođe izjavio da Rusija poseduje više taktičkog nuklearnog oružja nego Sjedinjene Države, naglašavajući da je to važno sredstvo odvraćanja. Njegova poruka bila je jasna: ruski nuklearni štit je pouzdan i predstavlja osnovu strateške bezbednosti zemlje.
Rusija u NATO: dva puta odbijena
U govoru na Valdaju, Putin je podsetio da je Moskva u prošlosti dva puta nudila članstvo u NATO-u, ali da je oba puta dobila negativan odgovor.
„Rusija je dva puta izjavila spremnost da se pridruži NATO-u, ali je oba puta to od samog početka odbijeno“, rekao je.
On je naveo da je prvi pokušaj bio 1954. godine, kada je Sovjetski Savez zvanično predložio ulazak u savez pod ravnopravnim uslovima. Drugi pokušaj dogodio se 1990-ih tokom posete američkog predsednika Bila Klintona Moskvi, kada je Rusija takođe izrazila interesovanje. „Odgovor je bio isti — odbijanje bez razgovora“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, zapadne sile su tada pokazale da nisu spremne da se oslobode hladnoratovskih šablona i blokovskog razmišljanja, što je na kraju dovelo do širenja NATO-a na istok i do današnjih tenzija.
