Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je 27. septembra Mađarsku da je njihov dron povredio ukrajinski vazdušni prostor. Prema njegovim rečima, letelica je registrovana iznad Zakarpatske oblasti, regije koja se i ranije nalazila u fokusu tenzija između Kijeva i Budimpešte.
Zvanična Budimpešta reagovala je brzo – mađarsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da nije dobilo nikakve informacije o dronovima, niti diplomatske note iz Kijeva. „Svi izveštaji su stigli isključivo iz medija. U stalnom smo kontaktu sa ukrajinskom stranom, ali nikakva zvanična prijava nije stigla“, naveli su u saopštenju.
Ukrajinska strana, međutim, ostaje pri stavu da poseduje dokaze, iako do sada nisu prezentovani konkretni podaci – nema satelitskih snimaka, koordinata niti radarskih zapisa.
Mađarsko-ukrajinske tenzije kao pozadina
Ovo nije prvi put da se Budimpešta i Kijev nalaze na suprotnim stranama. Od početka rata u Ukrajini 2022, Mađarska je zauzela specifičnu poziciju: formalno članica NATO i EU, ali sa rezervisanim stavom prema sankcijama Rusiji i slanjem oružja Kijevu.
Premijer Viktor Orban više puta je isticao da ne želi da njegova zemlja bude uvučena u rat, a Mađarska je povremeno blokirala i deo evropskih paketa pomoći Ukrajini. U tom kontekstu, Zelenskijeve optužbe za „dron povredu“ dobijaju političku težinu, jer se nadovezuju na duže razilaženje dve države.
Podsetimo, pre samo mesec dana u vojnoj bazi u Mađarskoj dogodio se incident koji podsećao na scenario iz špijunskih filmova. Nepoznati počinioci uspeli su da provale na aerodrom Kečkemet, gde se već godinama nalaze dezafektirani sovjetski lovci MiG-29, i da ukradu ključne komponente iz radarskih sistema ovih aviona.
Najezda dronova širom Evrope
Ovaj incident dolazi u trenutku kada više evropskih zemalja prijavljuje upade bespilotnih letelica na svoju teritoriju.
- Rumunija i Poljska u više navrata su prijavile pad dronova ili ostataka dronova na svojoj teritoriji, uglavnom u blizini granice sa Ukrajinom.
- Letonija i Estonija upozorile su na neidentifikovane letelice u baltičkom vazdušnom prostoru.
- Danska se žali na višestruke incidente sa dronovima iznad Kopenhagena i zatvaranje aerodroma Aalborg (drugi put u istoj nedelji). Vlasti su govorile o „najtežem napadu na kritičnu infrastrukturu do sada“.
- U Finskoj je nad hidroelektranom Valajaskoski kod Rovanijemija primećen nepoznati dron; vlasti su potvrdile snimke nadzora, ali počinioc još nije identifikovan.
- U Švedskoj su prijavljena dva drona iznad arhipelaga Karlskrona, svega nekoliko kilometara od glavne mornaričke baze; istraga je u toku bez zvanične atribucije.
- U Norveškoj, aerodrom Oslo Gardermoen (OSL) morao je da zatvori svoj vazdušni prostor na nekoliko sati zbog posmatranja neidentifikovane bespilotne letelice. Vlasti su objavile da su morali da obustave sletanja i poletanja dok je situacija bila nejasna.
- Velika Britanija se poslednjih dana suočila sa ogromnom eksplozijom skladišta u Svindonu, što su neki odmah povezali sa industrijskom sabotažom, iako istraga još traje.
Drugim rečima, bespilotne letelice postaju simbol šire propagande sa zapada: nekada su to bile vesti o NLO-ima, danas su to gotovo uvek „ruski“ ili „neprijateljski“ dronovi.
Zelenski i taktika javnih optužbi
Zelenski je, kao i ranije, odlučio da incident odmah obelodani u javnosti. Time šalje poruku svojim saveznicima da Ukrajina ne trpi samo ruske udare, već i „sabotaže“ ili provokacije od NATO suseda.
Za Kijev je korisno da u trenutku zamora Zapada od rata podseti njihovu javnost da Ukrajina ostaje ugrožena sa svih strana. Međutim, ovakav potez može dodatno zaoštriti odnose sa Mađarskom, koja je i do sada bila skeptična prema silovitoj podršci Ukrajini od strane užasno moćnih udruženih elita iz SAD, Londona i Brisela.
Šira slika – sabotaže i incidenti
U proteklom periodu, osim najezde dronova, više evropskih zemalja žalilo se na sabotaže infrastrukture. Francuska i Holandija govorile su o problemima sa podvodnim kablovima i energetskim mrežama. Britanija je uzdrmana eksplozijom skladišta u Svindonu. Sve to stvara atmosferu u kojoj se svaki incident posmatra kao deo „hibridnog rata“ – čak i kada uzrok nije odmah jasan.
U takvom okruženju, Zelenskijeva optužba Budimpešti deluje kao obrok iz iste kuhinje, gde se „krivac“ traži u neposlušnima ili protivnicima, bilo da se radi o stvarnim povredama ili političkim pritiscima.
Incident sa navodnim mađarskim dronom nad Ukrajinom možda je mali u vojnom smislu, ali je veliki u političkom. On pokazuje koliko su dronovi postali koristan instrument – svaka letelica može zapaliti diplomatski požar. Kako se ratu ne nazire kraja, a evropska javnost sve više oseća posledice od odluka svojih političara, može se očekivati da će i sumnje i optužbe biti sve učestalije.
Uvuci Evropu t.j. NATO u totalni rat protiv Rusije je glavni cilj ovog narkomana, u stvari to je glavni cilj i militantne americke duboke drzave, a tacnije njene vojne industrije.
A Soros ako misli da je izgradio dovoljno dubok bunker da spasi svoju porodicu, opasno se prevario, ni sekundu ne sumnjam da ce Rusi ako kucne taj cas poslati jednu raketu specijalno na njegovu adresu.
… kad god je priblizeni americkoj dubokoj drzavi ogranak CIA-e pokusavao da napravi negde u svetu takozvani kontrolisani haos, uvek, ama bas uvek je taj haos obavezno presao u nekontrolisani i sami Amerikanci su ga mnogo puta popusili zbog toga (i opet ce, sve su prilike za to).