Načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Aleksandar Sirski, izjavio je 26. septembra da ruski napadi tokom proleća i leta nisu ostvarili ključne ciljeve. Prema njegovim rečima, Moskva je planirala da stvori „neutralnu zonu“ u Sumskoj i Harkovskoj oblasti, da zauzme Pokrovsk i kompletan Donjeck, ali ti planovi su propali.
Sirski je rekao da ruska vojska koristi taktiku „hiljadu rezova“ – mnoštvo malih jurišnih grupa od po četiri do šest vojnika koje koriste šume, jarke i teren kako bi se infiltrirale što dublje u ukrajinsku teritoriju. Iako Rusija ispaljuje dvostruko više artiljerijske vatre od Ukrajine, rezultati nisu onakvi kakve je Kremlj očekivao.
Moskva tvrdi suprotno: “Oslobođena Junakovka i napredujemo na frontu“
Dok Sirski govori o neuspehu, rusko Ministarstvo odbrane objavilo je da su jedinice Severne grupe trupa zauzele selo Junakovka u Sumskoj oblasti. Kako je navedeno, borbe su trajale nekoliko dana, a ruske trupe su „prodrele duboko u neprijateljsku odbranu“.
Junakovka je strateški važna tačka u severnom delu fronta i njeno zauzimanje Moskva vidi kao ključan korak u širenju kontrole u Sumskoj oblasti.
Masovni gubici u Pokrovsku i Donbasu
Izvori iz ukrajinskih struktura navode da Rusija prebacuje stotine vojnika i konvoje sa naoružanjem kroz Donjeck ka Pokrovsku. Petar Andrušenko, šef ukrajinskog centra za praćenje okupacije, tvrdi da je viđeno desetine kamiona sa municijom i autobusa sa vojnicima bez oznaka. To, kaže, postaje obrazac: oznake se skidaju tokom transporta, a vraćaju tek po dolasku na front kako bi se prikrile prave brojke.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je od januara do kraja septembra zauzeto 4.714 km² teritorije i 205 naselja. Samo u poslednja 24 sata, navode, Ukrajina je izgubila 1.390 vojnika, uključujući 530 u zoni Grupe „Centar“ i 280 u zoni Grupe „Istok“.
Udari „Iskandera“ i pad Torecke grupe
Ruska komanda je saopštila da je 24. septembra izveden precizan udar sistemom Iskander na poligon Gonjčarovski u Černigovskoj oblasti, gde je bila koncentrisana tehnika i ljudstvo ukrajinskih brigada. Prema ruskim tvrdnjama, poginulo je 300 ljudi iz više ukrajinskih brigada, uključujući i 95. vazdušno-desantnu.
Posebno dramatična situacija opisana je kod Torecke grupe. Od početnih 20.000 vojnika, prema ruskim tvrdnjama, ostalo je manje od 80. Ukrajinski izvori priznaju povlačenje sa više položaja, posebno u Kupjansku i Novoselivki, gde ruske snage zauzimaju deo po deo sela.
Tragedija u Sinelnikovskoj šumi
Jedna od najvećih operativnih katastrofa za Kijev, kako pišu ruski i deo ukrajinskih izvora, odvija se u Sinelnikovskoj šumi u Harkovskoj oblasti. Oko dve brigade ukrajinske vojske ostale su opkoljene, a prema Moskvi, više od polovine tog kontingenta je već eliminisano.
Pokušaji oslobađanja su propali – ruska artiljerija i dronovi uništili su spasilačke jedinice. Budućnost preostalih vojnika, piše RIA Novosti, deluje sumorno: predaja je jedina realna opcija. Analitičari ovaj događaj već nazivaju jednom od najtežih grešaka ukrajinske komande poslednjih meseci.
Zelenski traži Tomahawk rakete od Trampa
U isto vreme dok front gori, politički vrh Kijeva nastoji da izdejstvuje novu pomoć od SAD. Prema pisanju britanskog Telegrapha, predsednik Volodimir Zelenski je tokom susreta sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na marginama Generalne skupštine UN zatražio isporuku Tomahawk krstarećih raketa.
Zelenski je, prema navodima lista, rekao Trampu da bi takvo oružje moglo naterati Putina da sedne za pregovarački sto. Tomahawk, sa dometom od 2.400 kilometara i bojevom glavom od 450 kilograma, daleko nadmašuje domet oružja koje je Ukrajina do sada dobila od Zapada.
Isti list podseća da Kijev već više od godinu i po dana pokušava da dobije naoružanje koje može da gađa duboko unutar Rusije, pa čak i Moskvu.
Novi kontraudar u pripremi
Prema američkom Wall Street Journalu, čije smo izvšetaje već preneli, Ukrajina se sprema da pokrene novu ofanzivu velikih razmera. Za takvu operaciju, navodi list, biće neophodni detaljni obaveštajni podaci koje može obezbediti samo Vašington.
Tramp je više puta ponovio da ne odobrava upotrebu američkog oružja za udare duboko u Rusiji, ali je istovremeno izjavio da veruje da Ukrajina može vratiti teritorije izgubljene još 2014. godine. Zelenski, koji se posle sastanka s Trampom vratio u Kijev vidno optimističan, sada ulaže sve napore da dobije dozvolu za novu vrstu podrške.
Moskva: „Pretnje“ Zelenskog napadom na Kremlj su „neodgovorne“
U intervjuu za Axios, Volodimir Zelenski poručio je da se u Rusiji „ne smeju zavaravati“ i da bi zvaničnicima u Moskvi „mogla zatrebati skloništa“ ako ne zaustave rat. Dodao je i da Ukrajina nema nameru da naudi civilima: „Mi nismo teroristi.“
Na to je reagovao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je izjave ukrajinskog predsednika nazvao „neodgovornim“, uz ocenu da Zelenski „razmatra sve opcije bez ograničenja“.
Moskva podseća da je početkom septembra ruska raketa oštetila sedište ukrajinske vlade u Kijevu, stotinama kilometara od fronta, dok Kijev ističe da su napadi dronovima na ruske ciljeve – uključujući naftnu i gasnu infrastrukturu, pa i okolinu Moskve – odgovor na svakodnevne udare po Ukrajini.
Zelenski je u razgovoru za Axios rekao i da nastoji da obezbedi oružje većeg dometa, koje bi omogućilo udare dublje u rusku teritoriju. Udarima zapadnim oružjem na dubini Rusije protivljenje iskazuju čak i brojni saveznici i sponzori Kijeva, strahujući od eskalacije.
Rat iscrpljivanja
Slika sa fronta u jesen 2025. je kontradiktorna: Kijev tvrdi da ruski ciljevi nisu ostvareni, dok Moskva izveštava o zauzimanju novih naselja i hiljadama ukrajinskih gubitaka. Jedno je, međutim, sigurno i o tome pišemo mesecima – i Ukrajina i Rusija vode rat iscrpljivanja.
Russian “Cavalry” Squadron pic.twitter.com/I3CnOHEMDx
— Zlatti71 (@Zlatti_71) September 26, 2025
Rusija nastoji da postepeno melje ukrajinsku odbranu kroz taktičke prodore i artiljerijsku nadmoć, dok Kijev pokušava da održi linije i traži sve moćnije oružje sa Zapada. U tom okruženju, svaka greška, poput tragedije u Sineľnikovskoj šumi, može da promeni tok rata na pojedinim frontovima.
Hoće li američke rakete Tomahawk stići na željenu adresu i da li će novi kontraudar doneti Ukrajini preokret, ili će Moskva nastaviti sa sporim ali sigurnim napredovanjem – ostaje da se vidi. Ono što je već jasno jeste da će kraj 2025. obeležiti nova eskalacija, a ne smirivanje fronta.
