Moskva demantuje: „MiG-31 nisu ušli u estonski vazdušni prostor“ — šta sada znamo (i šta ostaje sporno)

Dan nakon što je Talin tvrdio da su tri ruska MiG-31 provela oko 12 minuta u estonskom vazdušnom prostoru iznad oblasti Vaindlo i da je NATO na to odgovorio podizanjem italijanskih F-35, stigao je i zvanični demanti iz Moskve. 

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su avioni leteli „u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravilima“, na ruti Karelija – Kalinjingradska oblast, preko neutralnih voda Baltika i više od 3 km udaljeni od ostrva Vaindlo.  

U nastavku donosimo pregled činjenica, argumenata obe strane i konteksta koji objašnjava zašto na zapadu od ovog slučaja prave veću famu od još jednog preleta.

Podsetnik: kako je izgledao sam incident

Prema estonskim vlastima, u petak 19. septembra 2025. godine tri MiG-31 su bez odobrenja ušla u estonski vazdušni prostor „u zoni ostrva Vaindlo“, bez podnetog plana leta, sa isključenim transponderima i bez radio-komunikacije sa kontrolom letenja. Incident je, po njihovim podacima, trajao približno 12 minuta.

Na to je NATO odgovorio podizanjem italijanskih F-35 iz Estonije u okviru misije Baltic Air Policing. Estonija je slučaj označila kao „bez presedana drzak“ i zatražila konsultacije po članu 4 Severnoatlantskog ugovora.  

NATO je incident okarakterisao kao „još jedan primer nepromišljenog ruskog ponašanja“, naglašavajući „sposobnost Alijanse da reaguje odmah“.

Ruski demanti: planirani let i ruta preko neutralnih voda

Moskva poručuje da su avioni MiG-31 19. septembra leteli iz Karelije ka Kalinjingradskoj oblasti, pritom „ne odstupajući od dogovorene rute“ i ostajući izvan tuđih granica. U saopštenju se navodi da su se letelice kretale „isključivo iznad Baltičkog mora“ i „više od 3 km“ od ostrva Vaindlo — mesta koje Talin navodi kao tačku upada. Ruska strana dodaje da to „potvrđuje objektivno praćenje“.  

Drugim rečima: Talin i Moskva se ne slažu već oko geometrije rute — estonski senzori navodno beleže ulazak u suvereni prostor, dok ruski „objektivni podaci“ tvrde da ga nije bilo.

Gde se tvrdnje razilaze, a gde poklapaju

• Poklapanje: datum (19. septembar 2025.), tip aviona (MiG-31), šira zona (Finski zaliv / Baltik), NATO reakcija (italijanski F-35), kao i da je ovo „najmanje četvrti slučaj“ kršenja vazdušnog prostora na Baltiku u 2025. godine.  
• Raspon spora: da li je do kršenja suverenog vazdušnog prostora došlo i koliko dugo. Estonija tvrdi oko 12 miniznad Vaindloa i referiše se na radarske tragove; Rusija tvrdi da su se avioni kretali izvan granica, „preko neutralnih voda“, i čak ističe minimalnu udaljenost od ostrva.

U političkom smislu, Talin je odmah zatražio član 4 NATO (konsultacije članova kada je bezbednost ugrožena), što sam incident čini više od bilateralnog spora: to je signal celom NATO-u da se bezbednosni rizik na severoistočnom krilu povećava.  

Reakcije Brisela i Vašingtona

Uz momentalnu osudu iz Brisela i evropskih prestonica, pažnju je privukla i poruka iz Vašingtona. Predsednik SAD Donald Tramp je povodom slučaja rekao da mu se „to ne dopada“ i da bi „moglo da bude veliki problem“, poručivši da će obavestiti javnost „kasnije“.

Zašto je izbor platforme (MiG-31) interesantan

MiG-31 (NATO: Foxhound) je težak supersonični presretač sa velikom maksimalnom visinom leta i moćnim radarom, projektovan da brzo zatvara daljine i radi u gornjim slojevima atmosfere.

Sam tip aviona, u kombinaciji sa količinom (tri), kod ostrašćenih i nervoznih suseda se doživljava kao signal sposobnosti i „podizanje uloga“, za razliku od epizoda sa transportnim ili patrolnim letelicama. Zanimljivo je da zvanične potvrde o konkretnoj konfiguraciji — npr. da li su bili MiG-31K i šta su nosili — nema, ipak, zapadni mediji odmah naglašavaju da su ove letelice sposobne da nose rakete Kindžal.

Koliko brzo MiG-31 „preskače“ celu Estoniju?

Podsetimo se „geometrije“ koju smo računali u prethodnom tekstu: Estonija se meri okvirno oko 350 km istočno-zapadno i oko 240 km sever-jug. Na velikoj visini, pri realističnih oko 3.000 km/h (2,8 maha), potencijalni prelet ukupnih estonskih 350 km traje oko 7 minuta, a 240 km oko 5 minuta.

Na manjim visinama, gde je brzina krstarenja oko 1.500 km/h, to se produžava na oko 14 min (istok-zapad) i oko 9,5 min (sever-jug). U praksi bi vreme od granice do granice moglo da bude duže zbog ubrzanja/usporenja, penjanja na visinu i manevara.

Bez obzira na to kako će analiza tragova završiti, političke posledice se već kreiraju, a to je ono što treba Briselu. Član 4 je na stolu, a istočno krilo NATO ulazi u period još gušće rotacije lovaca i tvrđih procedura presretanja. Iz Vašingtona je stigla kratka poruka — da bi sve „moglo da bude veliki problem“ ako se obrazac nastavi.