Bugarska mornarica u spektakularnoj akciji: dva ratna broda i helikopter neutralizovali dron u Crnom moru!

U crnomorskim talasima, istočno od Varne, odvijala se scena koja bi na prvi pogled mogla da posluži kao scenario za vojnu dramu. Dva broda bugarske mornarice, uz podršku helikoptera, krenula su u akciju lociranja i uništavanja misterioznog objekta. Napetost je bila prisutna, komande su se prenosile radio-vezom, a fokus je bio jasan: neutralisati opasni dron koji bi mogao ugroziti bezbednost plovidbe.

Kada se dim slegao i more umirilo, bugarsko Ministarstvo odbrane objavilo je pobedonosnu vest: „dron je uništen“. Ali, kako to obično biva, đavo se krije u detaljima. Ubrzo se ispostavilo da je „pretnja“ bila već oštećena i bespomoćna bespilotna letelica, koja je plutala na površini mora poput olupine čekajući svoj kraj.

Drugim rečima – nije bila reč o dramatičnom presretanju, već o svojevrsnom „završnom udarcu“ već o ranije onesposobljenom plovilu. Ili, kako bi ironični komentatori rekli, bugarska mornarica zapravo je održala pomorsku verziju javnog časa reciklaže.

Ipak, iz perspektive Sofije, operacija nije bila bez značaja. Zvanično objašnjenje glasi da je cilj bio obezbediti punu sigurnost plovidbe u Crnom moru. Dron, iako oštećen, mogao je predstavljati rizik za brodove i ribare, pa je odluka o njegovom uništenju imala logiku. Tako je na scenu stupila kombinacija brodova i helikoptera, sa detaljno koordinisanim manevrima, a sve pod strogim nadzorom Generalštaba.

Nije zanemarljiv ni politički kontekst. Crno more poslednjih meseci postalo je poprište sve češćih incidenata, od ruskih i ukrajinskih napada dronovima do NATO patrola i osmatračkih misija. U takvoj atmosferi, i plutajući dron može da se pretvori u simbol odlučnosti NATO da reaguje na svaku sumnjivu pretnju.

Naravno, teško je oteti se utisku da su ozbiljni resursi angažovani protiv protivnika koji se praktično već sam eliminsao. Ironija je očigledna: dok se u propagandnim narativima dronovi prikazuju kao „smrtonosne pretnje koje mogu destabilizovati region“, ovde je jedan od njih završio svoju misiju zaglavljen u morskoj peni, a mornarica je samo pritisnula – poslednji taster.

Bugarska strana će, međutim, zadržati zapis u svojoj evidenciji – dron je neutralisan, teritorijalne vode su zaštićene, a mornarica je demonstrirala spremnost. A posmatrači iz regiona dobiće još jedan primer apsurda u ratu tehnologija i propagande: na jednoj strani sofisticirani sistemi za uništavanje, na drugoj strani olupina koja se već davila u sopstvenoj nemoći.

Dok Bugarska državno i pomorski zatvara ovu sitauciju, druga drama se igrala nešto ranije i dalje na severu — u poljskom selu Wyryki-Wola. Prvo su svi napisali da je ruski dron pogodio krov kuće; iz jave se brzo rodila ljutnja i strah. Sada, međutim, istraživački izvori — pa i prestižni poljski list Rzeczpospolita — izveštavaju da bi štetu mogla da je prouzrokovala raketa ispaljena iz poljskog F-16 u toku presretanja. Drugim rečima, prva sezona serije „ko je pogodio poljsku kuću“ završila je vrtenjem kamere ka sopstvenom arsenalu. Javna tužilaštva ćute; mediji prenose navode o mogućem AIM-120 AMRAAM projektilu koji je izgubio vođenje.

Kao što se često kaže, percepcija je pola bitke. U ovom konkretnom slučaju, Bugarska je uspela da izvuče političku korist i pokaže vojnu odlučnost, čak i kada pravi protivnik nije operativan da uzvrati.