Poljska u poslednjih nekoliko godina uporno se nameće kao zemlja koja bezbednost tretira kao stratešku industriju, a ne budžetsku stavku koja se gura u dno tabele. Dvokolosečna strategija – vrhunske kupovine u SAD radi momentalne borbene koristi i masivno ulaganje u sopstvenu odbrambenu infrastrukturu – postala je vidljiva do granice nepreviđanja.
Na Međunarodnoj izložbi odbrambene industrije MSPO 2025 u Kjelceu, planovi su prešli iz prezentacija u ugovore, sa jasnim rokovima i finansijama koje treba da obezbede i interoperabilnost s NATO-om i veću samostalnost u održavanju i razvoju.
SDB I: mala bomba velikih očekivanja
Najvidljiviji „spoljni” ugovor tiče se američkih GBU-39/B SDB I (Small Diameter Bomb). Paket je vredan približno 120 miliona dolara (oko 438 miliona zlotija) i kalibrisan je oko onoga što savremeno vazduhoplovstvo najviše ceni: preciznost i broj udara po naletu, uz minimalan rizik za posadu.
SDB I teži oko 113 kilograma, koristi kombinaciju GPS/INS navođenja i, zahvaljujući kompaktnim dimenzijama, „staje” u količinama koje menjaju taktiku. F-35A može da ponese osam komada u unutrašnjim komorama i tako zadrži malu uočljivost, a u konfiguracijama sa spoljnim nosačima kapacitet ide i do dvadeset četiri. Domet preko 110 kilometara omogućava zahvat cilja bez ulaska u najzasićenije PVO zone.
Poljska ovde dobija dvostruku korist. Municija je odmah upotrebljiva na F-16, koji su okosnica trenutne flote, pa se efekat oseća pre pune operativnosti F-35A. Čim logistika, planiranje misija i obuka uđu u ritam, jedna eskadrila može u jednom talasu da „isecka” kompleksan cilj – umesto jedne velike eksplozije u središte, slede sekvencirani udari po radarskim i komunikacionim čvorovima, prilaznim putevima, mostovima i pomoćnim objektima. Takvo „hirurško” razmišljanje smanjuje kolateralnu štetu i često postiže veći operativni efekat nego tradicionalni pristup „jedna teška bomba – jedan cilj”.
Rok isporuke koji se završava do 2028. prirodno se uklapa u kalendar uvođenja F-35A. Najpre SDB I ulazi u rutinu na F-16 (obuka tehničara, integracija softvera za planiranje, provereni profili gađanja), a zatim se stečeno znanje seli u F-35 eskadrile. Umesto odvojenih i skupih tokova obuke, Poljska pravi spiralni model u kome jedna generacija povlači sledeću.
Domaći stub: radari, modernizacije i 23.000 Grota
Saradnja s američkim dobavljačima nije „štaka”, već poluga. Drugi kraj poluge je domaći lanac koji puni fabrike poslom i ostavlja znanje i delove „kod kuće”. Na MSPO 2025 potpisani su ugovori s poljskim kompanijama u ukupnoj vrednosti od oko 7,46 milijardi zlotija. Najveći deo kolača ide senzorima: PGZ-NAREW i PIT-RADWAR isporučiće 46 pasivnih radara, uz modernizaciju šest kompleta NUR-12ME. Isporuke su planirane od 2030. do 2038. godine, realan horizont za poslove koji uključuju razvoj, proizvodnju i uvezivanje u širu mrežu PVO.
Zašto pasivni radari? Jer ne emituju sopstveni snop, već „sluhom” prate elektromagnetnu sliku okruženja – televizijske i radio predajnike, mobilne mreže, pa i tuđe radare – a triangulacijom određuju prisustvo ciljeva. U eri dronova i krstarećih projektila koji igraju na malu visinu i maskiranje teren-maskom, „nevidljiv” senzor koji ne odaje sopstvenu poziciju ima posebnu vrednost. Uparen sa modernizovanim NUR-12ME i aktivnim radarima, pasivna mreža daje komandama robustan trag: šta ometati, šta gađati i čime, a šta jednostavno – izbeći.
U isto vreme, Fabrika oružja u Radomu isporučiće 23.000 pušaka kalibra 5,56 mm (linija Grot), vrednih 307 miliona zlotija, s rokovima 2027–2028. Time se broj Grota u službi penje na preko 250.000. Usklađenost na nivou pešadije olakšava snabdevanje municijom, rezervnim delovima i obuku instruktora. Dodajte tome ugovore za trenažne torpede (za fregate i helikoptere) i specijalizovane kontejnere za planiranje operacija s F-35, i dobijamo sliku gde i „sitna” logistička rešenja prave veliku razliku u svakodnevici.
Poljska predstavila „PLargonia” – dron po uzoru na Shahed (MSPO 2025)
Na istom sajmu pojavila se i vest koja je privukla pažnju publike naviknute na bespilotne letelice. Poljska je prvi put javno prikazala dron PLargonia, čija je planforma gotovo identična iranskim Shahed platformama. Razvoj potpisuje Institut tehnologije Ratnog vazduhoplovstva Poljske (ITWL), a izložene su dve varijante: AT (aerial target) koja služi kao leteća meta za obuku i kamikaza za udarne zadatke.
Tehnički opis govori da je reč o relativno maloj letelici: raspon krila je oko 2,8 metara, maksimalna poletna masa oko 50 kilograma. Pogon je dvotaktni motor zapremine 28 cm³ sa oko 3,5 konjske snage. Letna brzina je blizu 155 km/h, a maksimalni domet oko 900 km. Udarna kamikaza verzija može poneti bojevu glavu mase 16–20 kilograma.
Iako su medijska poređenja često išla na račun većeg Shahed-136, dimenzije i performanse PLargonie bliže su manjem Shahed-131, s istim delta-krilnim rasporedom. Nije bez simbolike ni ime: „PLargonia” aludira na „Pelargonium”, rod biljaka kome pripada i muškatla – na ruskom „geran’” – što se lako čita kao igra reči na temu ruskih Geran-1/Geran-2/Geran-3.
Neki posmatrači pretpostavljaju da je razvoj mogao da bude ubrzan zahvaljujući uzorcima Geran dronova do kojih se došlo kroz saradnju s Ukrajinom. Važno je i to da Poljska nije jedina koja eksperimentiše u ovom formatu: u SAD su već prikazane dve „kopije” Shahed/Geran porodice – MQM-172 Arrowhead (Griffon Aerospace) i LUCAS (Low-Cost Uncrewed Combat Attack System) firme SpektreWorks. Neverovatan učinak iranskih i ruskih platformi u realnim sukobima jasno je podigao interesovanje za jeftine, dalekometne „jednosmerne” sisteme koje je moguće proizvoditi u većim serijama.
Podsetimo, Poljska je na istom sajmu odlučila da iznenadi javnost predstavljanjem drona Kaczka. Umesto klasičnog kvadkoptera ili FPV sistema, posetioci su ugledali nešto što na prvi pogled liči na mirnog labuda koji pluta na vodi.
Interoperabilnost i samostalnost
Varšava planira da dobije oba. Kupovine poput SDB I, F-35 i prateće infrastrukture garantuju da poljske jedinice govore „istim jezikom” sa saveznicima – od planiranja misije do debrifinga. Istovremeno, insistiranjem na domaćoj proizvodnji (radari, modernizacije NUR-12ME, Grot, pa i razvoj plagiranih dronova) Poljska zadržava kontrolu nad održavanjem i nadogradnjama. U prevodu: manje čekanja na „deo iz inostranstva”, više kapaciteta da se, ako zatreba, improvizuje i – što je često važnije – brzo vrati borbena vrednost.
Naravno, izazovi postoje. Vremenski okviri su dugi, posebno za radarsku mrežu do 2038. godine, a tržište radne snage i lanci snabdevanja ne trpe improvizaciju. Ali Poljska poslednjih godina pokazuje da ume da „istrese” investicioni ciklus do kraja: postavlja jasne prioritete, distribuira poslove kroz PGZ ekosistem i povlači transfer znanja gde god je moguće, da sistemi ne ostanu „crne kutije”.
Isturena natova tvrdjava na istoku.
Da, i to luzerska.
Nacisti i Rusi izvrsili agresiju na Polsku 1939. Ko bi mogao da se odbrani od dve agresorske sile? NIKO
dolaze poljacima drveni avioni 🙂 🙂