Novi „avion sudnjeg dana“ E-4C počeo testiranja: Amerika menja svoju nuklearnu komandu nakon 50 godina

Američko ratno vazduhoplovstvo započelo je testiranja novog E-4C Survivable Airborne Operations Center (SAOC)– naslednika čuvenih aviona E-4B Nightwatch, poznatih u javnosti kao „avioni sudnjeg dana“. Novi model, izgrađen na bazi modernizovanog Boeing 747-8, označava najveću transformaciju u američkoj nuklearnoj komandi u poslednjih 50 godina.

Prvi probni let izveden je 7. avgusta 2025. godine, a proizvođač, kompanija Sierra Nevada Corporation (SNC), objavio je početak testnog programa 3. septembra. Time je zvanično započela faza provere nove generacije aviona čija je uloga da obezbede da SAD zadrže sposobnost komandovanja i kontrole nuklearnih snaga čak i u slučaju najtežih scenarija – od nuklearnog udara do totalnog uništenja komandnih centara na zemlji.

Zašto „avion sudnjeg dana“?

Još od 1970-ih godina, četiri E-4B aviona čine jezgro američke strategije kontinuiteta vlasti i vojne komande. U slučaju nuklearnog rata ili masovnog napada na teritoriju SAD, predsednik, ministri i najviši vojni komandanti mogli bi da se ukrcaju na E-4B i odatle nastave da upravljaju vojskom, uključujući i naređivanje nuklearnih udara.

Ovi avioni su u javnosti dobili nadimak „Doomsday planes“ – jer su projektovani da funkcionišu u scenariju koji bi za ostatak sveta značio potpuni kraj. Ipak, njihova starost postala je ključan problem: svaki E-4B baziran je na Boeing 747-200, avionu koji je u proseku star više od 51 godinu. Uprkos modernizacijama kroz decenije, tehnološki su zastareli i ograničeni u poređenju sa savremenim sistemima.

E-4C – naslednik spreman za XXI vek

Novi E-4C koristi platformu Boeing 747-8 Intercontinental, poslednju i najdužu verziju legendarnog džambo džeta. U poređenju sa starijim 747-200, nova platforma ima veći domet, veću nosivost, moderniju avioniku i pouzdanije GE GEnx-2B motore, koji se dodatno unapređuju kroz poseban program.

Unutrašnjost aviona potpuno je rekonstruisana kako bi zadovoljila specifične zahteve Pentagona:

• ojačana zaštita od elektromagnetnih impulsa (EMP), ključna u slučaju nuklearne detonacije,
• napredni satelitski i radio-komunikacioni sistemi, otporni na ometanje,
• sigurni data linkovi za prenos naređenja nuklearnim snagama širom sveta,
• unutrašnji komandni centar sa prostorijama za predsednika, ministre i najviše generale,
• povećan prostor za komunikacionu i računarsku opremu, kao i za osoblje zaduženo za operacije.

Za razliku od svog prethodnika, E-4C je koncipiran tako da se uklapa u modernu mrežu NC3 sistema (nuclear command, control and communications) – strateškog „nervnog sistema“ američkog nuklearnog arsenala.

Milijarde dolara i strateški rizici

Program SAOC (Survivable Airborne Operations Center) dodeljen je kompaniji Sierra Nevada Corporation 2024. godine, nakon što se Boeing povukao iz nadmetanja zbog neslaganja oko uslova ugovora. Vrednost ugovora procenjuje se na 13 milijardi dolara, čime je ovo postao najveći projekat u istoriji SNC-a, firme poznate po radu na svemirskim sistemima, elektronskom ratovanju i modifikacijama aviona.

SNC je već obezbedio četiri potpuno nova Boeing 747-8 aviona, a od Korean Air-a otkupljeno je još pet korišćenih primeraka, kako bi se osigurale rezerve i dugoročna održivost programa.

Testiranja će se sprovoditi u bazama u Ohaju i Kanzasu, a završetak probnog ciklusa očekuje se do 2026. godine. Prvi operativni primerci biće isporučeni američkom ratnom vazduhoplovstvu tokom naredne decenije, dok je potpuna zamena postojeće flote planirana do 2036. godine.

Ključna uloga u nuklearnoj strategiji

Iako Pentagon nije saopštio tačan broj novih aviona, pretpostavlja se da će se zadržati flota od četiri operativna primerka, jednako kao kod E-4B. Njihova uloga ostaje ista: kontinuitet komandovanja i direktna veza sa nuklearnim snagamau slučaju katastrofe.

To znači da bi, čak i u scenariju masovnog udara kojim bi neprijatelj pokušao da eliminiše američko političko i vojno rukovodstvo, SAD zadržale sposobnost da narede uzvratni nuklearni napad ili da nastave koordinaciju sa saveznicima.

Američko ratno vazduhoplovstvo naglašava da je vazdušna nuklearna komanda i kontrola „kritična sposobnost odvraćanja“, posebno u vreme kada Rusija i Kina ulažu u sopstvene nuklearne arsenale i sisteme za vođenje rata u svemiru i sajber prostoru.

„Avion sudnjeg dana“ u budućnosti

E-4C će ostati u službi duboko u 21. vek, kao naslednik misije započete tokom Hladnog rata. Novi avion simbolizuje spremnost SAD da zadrže apsolutnu kontrolu nad svojim nuklearnim snagama – bez obzira na okolnosti.

Kako naglašavaju američki vojni stratezi, ključna prednost E-4C leži u tome što on postaje leteći „Pentagon“, sposoban da preživi nuklearni udar, EMP napad, masovno ometanje komunikacija i potpuni kolaps civilne infrastrukture.

Za razliku od običnih aviona, „Doomsday“ platforme predstavljaju poslednju liniju opstanka američke komande. Njihova modernizacija jasno ukazuje da Pentagon ne očekuje mirnu budućnost, već se priprema za scenario u kojem će totalni rat i dalje biti realna mogućnost.

Testiranje novog E-4C „Doomsday“ aviona označava veliku prekretnicu u američkoj vojnoj strategiji. Nakon pola veka službe, flota E-4B biće zamenjena modernijim, izdržljivijim i moćnijim naslednikom, osposobljenim za izazove XXI veka.

Ova letelica nije samo avion – ona je garant kontinuiteta američke države i „osiguranje“ da nuklearna komanda ostaje netaknuta i u najgorem scenariju. U eri sve oštrijih rivalstava sa Rusijom i Kinom, novi E-4C potvrđuje da borba za opstanak nuklearne strategije i dalje ostaje u samom vrhu američkih prioriteta.

Sa svoje strane, Iljušin Il-80 je ruski avion dizajniran da zaštiti predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina tokom nuklearnog napada. Il-80 je dizajniran sredinom 1980-ih. Nakon pada Berlinskog zida i završetka Hladnog rata, Zapad je prvi put video ovu letelicu tek početkom 1990-ih, da bi nedavno bila nadograđena i sada konroliše torpeda iz nuklearnih podmornica.