Nova pretnja za ruske podmornice: Norveška kupuje britanske fregate T-26 za 13,5 milijardi dolara

Norveška je potpisala ugovor vredan 13,5 milijardi dolara sa Velikom Britanijom za kupovinu najmanje pet novih fregata tipa 26 City-class (T-26), objavila je 31. avgusta 2025. britanska televizija BBC. Ova kupovina predstavlja najveću vojnu nabavku u istoriji Norveške i značajan iskorak u modernizaciji njenog mornaričkog arsenala.

Nove fregate, koje će biti identične onima koje koristi Kraljevska mornarica Velike Britanije, projektovane su prvenstveno za otkrivanje i neutralisanje podmornica, ali i za zaštitu konvoja, protivvazdušnu odbranu i podršku desantnim operacijama.

Zajednička flota protiv ruskih podmornica

Ova saradnja omogućiće formiranje zajedničkog flota od 13 protivpodmorničkih fregata – osam britanskih i pet norveških – koje će zajedno delovati u Severnoj Evropi i Severnom Atlantiku, ključnim tačkama za lov na ruske podmornice koje izlaze iz baza na Koli i u Barencovom moru.

Stručnjaci smatraju da će novi brodovi značajno povećati kapacitete NATO-a u nadzoru i kontroli kritičnih pomorskih puteva, posebno u arktičkom regionu gde Rusija poslednjih godina značajno širi vojnu prisutnost.

Osim strateških benefita, ugovor donosi i ogromne ekonomske koristi Velikoj Britaniji. Očekuje se da će do 2030. godine biti otvoreno 4.000 novih radnih mesta, od čega će polovina biti u brodogradilištima BAE Systems u Glazgovu, gde će se brodovi graditi.

Zašto baš britanske fregate

Tokom procesa selekcije, na tenderu su učestvovale kompanije iz Nemačke, Francuske i SAD, ali je britanska ponuda dobila prednost zbog kombinacije tehnološke superiornosti i strateškog partnerstva.

„Postavili smo dva pitanja: ko nam je najveći strateški partner i ko nam može isporučiti najbolje fregate. Odgovor na oba pitanja bio je – Velika Britanija“, izjavio je premijer Norveške Junas Gar Store na konferenciji za medije.

Geopolitički kontekst

Norveška, koja ima populaciju od 5,6 miliona ljudi i deli kopnenu granicu sa Rusijom (manje od 200 km), poslednjih godina značajno povećava vojne budžete. Rat u Ukrajini i pritisci administracije predsednika SAD Donalda Trampa na NATO saveznike da povećaju ulaganja u odbranu dodatno su ubrzali ovu odluku.

Kupovina fregata tipa T-26 omogućava Norveškoj da unapredi zaštitu svojih pomorskih puteva, resursa i infrastrukture na Arktiku, gde se sve više prepliću interesi Rusije, Kine i zapadnih sila.

Tehničke karakteristike T-26 fregata

Fregate T-26 City-class, koje će se graditi za Norvešku, predstavljaju najmoderniji britanski dizajn višenamenskih fregata i naslednika klasa Type 23.

Fregate tipa 26 projektovane su kao višenamenski brodovi sa fokusom na protivpodmorničku borbu. Opremljene su naprednim sonarima, sistemima za elektronsko ratovanje i mogućnošću nošenja helikoptera tipa Merlin ili Seahawk za lov na podmornice.

Njihova modularna struktura omogućava i integraciju raketnih sistema Sea Ceptor za protivvazdušnu odbranu i protivbrodskih raketa Harpoon ili njihovih modernih naslednika.

Glavne tehničke specifikacije

• Deplasman: oko 8.000 tona, što ih svrstava među najveće fregate u NATO-u.
• Dužina: približno 150 metara, sa širokom palubom pogodnom za razne operacije.
• Pogon: hibridni sistem CODLOG (Combined Diesel-Electric or Gas) koji kombinuje gasne turbine Rolls-Royce MT30 i dizel-generatore. Ovaj sistem omogućava tihu plovidbu pri lovu na podmornice i veliku brzinu kada je potrebna.
• Brzina: maksimalna brzina oko 26 čvorova, uz ekonomičnu plovidbu za duge misije.
• Domet: preko 7.000 nautičkih milja, što omogućava dugotrajne misije bez potrebe za dopunjavanjem goriva.

Senzori i sistemi za nadzor

• Sonar 2087 towed array – jedan od najnaprednijih pasivnih/aktivnih vučenih sonara na svetu, ključan za detekciju ruskih podmornica u dubokim i hladnim arktičkim vodama.
• Sonar na pramcu za detekciju u priobalnim vodama i tokom manjih operacija.
• Radar Artisan 3D – višefunkcionalni radar za otkrivanje ciljeva na moru i u vazduhu na velikim udaljenostima, uključujući male dronove i nisko leteće projektile.
• Sistemi elektronskog ratovanja koji omogućavaju detekciju, ometanje i obmanu neprijateljskih senzora i projektila.

Senzori i sistemi za nadzor

• Sonar 2087 towed array – jedan od najnaprednijih pasivnih/aktivnih vučenih sonara na svetu, ključan za detekciju ruskih podmornica u dubokim i hladnim arktičkim vodama.
• Sonar na pramcu za detekciju u priobalnim vodama i tokom manjih operacija.
• Radar Artisan 3D – višefunkcionalni radar za otkrivanje ciljeva na moru i u vazduhu na velikim udaljenostima, uključujući male dronove i nisko leteće projektile.
• Sistemi elektronskog ratovanja koji omogućavaju detekciju, ometanje i obmanu neprijateljskih senzora i projektila.

Naoružanje

• Protivvazdušna odbrana:
  • Sea Ceptor (CAMM) raketni sistem sa vertikalnim lansirnim modulima (VLS) – sposoban da presreće nadzvučne projektile i avione na udaljenosti do 25 km.
• Protivbrodska borba:
  • Integracija protivbrodskih raketa Harpoon ili budućih projektila FC/ASW nove generacije.
• Topničko naoružanje:
  • Glavni top Mk 45 Mod 4 kalibra 127 mm – sposoban za precizne udare po kopnenim ciljevima i površinskim brodovima.
• Protivpodmornička borba:
  • Laki torpedni sistemi i mogućnost nošenja helikoptera Merlin HM2 ili Seahawk, opremljenih sonarima i torpedima.
• Samoodbrana:
  • Automatski topovi i mitraljezi za odbranu od dronova, čamaca i drugih asimetričnih pretnji.

T-26 fregate takođe imaju potpuno digitalizovan borbeni informacioni sistem, što omogućava integraciju novih senzora, oružja i softvera bez potrebe za velikim rekonstrukcijama. Modularni dizajn palube omogućava instalaciju dodatnih kontejnera za specijalizovane misije, kao što su protivminske operacije ili dron komandni centri.

Prednosti za NATO i Norvešku

• Povezivanje u realnom vremenu sa savezničkim flotama preko Link 16 i naprednih komunikacionih mreža.
• Optimizovane za operacije u Arktiku, gde je povećana aktivnost ruskih Severnih flota.
• Prilagodljive za buduće integracije hipersoničnog oružja, kada ga NATO bude razvio ali i bespilotnih sistema.

Ovi brodovi će omogućiti Norveškoj da ne samo zaštiti svoje nacionalne interese, već i da aktivno doprinese NATO operacijama u Severnom Atlantiku, Baltičkom moru i Arktičkom okeanu, gde je pomorska konkurencija sve izraženija.

Ovaj ugovor ne samo da modernizuje norvešku mornaricu već i učvršćuje vojnu saradnju Londona i Osla. Kombinovani flot britanskih i norveških fregata postaće ključni element odbrane severnog krila NATO-a i jasna poruka Moskvi da će njena aktivnost u Severnom Atlantiku i Arktiku biti pod mnogo većim nadzorom.