EU bi da pošalje 120 borbenih aviona u Ukrajinu: tajni plan „Sky Shield“ za spas i opstanak Zelenskog i Kijeva

Evropa se priprema za novu fazu direktne vojne podrške Ukrajini. Prema informacijama do kojih je došao Reuters, u saradnji sa zapadnim medijima, evropske zemlje finalizuju plan za razmeštaj čak 120 borbenih aviona u okviru projekta „Sky Shield“, čiji je cilj jačanje protivvazdušne odbrane zapadnih i centralnih delova Ukrajine.

Ova inicijativa je rezultat dugotrajnih pregovora između Kijeva, Evropske unije i NATO partnera, i predstavlja jednu od najambicioznijih vojnih operacija evropskih snaga od početka sukoba.

U projektu će navodno učestvovati vodeće evropske sile na strani Zelenskog — Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija, dok se očekuje da manje članice Unije pruže logističku i tehničku podršku. Ideja je da EU borbeni avioni zamene prisustvo preko 10.000 NATO vojnika na terenu, što bi značajno smanjilo rizik direktnog sukoba sa Rusijom, ali i povećalo efikasnost zaštite ukrajinskog vazdušnog prostora.

Tri ključna uslova Moskve za prekid rata

Dok elita iz Brisela intenzivira pripreme za projekat „Sky Shield“, Rusija je iznela jasne zahteve za moguće zaustavljanje neprijateljstava. Prema izvorima uključenim u pregovore, Moskva traži:

• odustajanje Ukrajine od članstva u NATO;
• priznanje ruskog suvereniteta nad delovima Donbasa;
• garanciju da strane trupe, uključujući mirovne snage, neće biti raspoređene na ukrajinskoj teritoriji.

Zauzvrat, Rusija je spremna da prekine ofanzive na trenutnoj liniji fronta u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti i da prepusti delove teritorija pod svojom kontrolom u oblastima Harkova, Sumija i Dnjepropetrovska — ukupno oko 450 kvadratnih kilometara.

Ovi zahtevi, iako strogi, blaži su od onih koje je Moskva postavila tokom leta 2024. godine, kada je tražila potpuno odricanje Kijeva od Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja. Upravo ta promena retorike daje naslutiti da Kremlj traži politički izlaz iz dugotrajnog rata, ali bez ugrožavanja svojih bezbednosnih interesa.

Unutrašnje dileme Kijeva

Predsednik Vladimir Zelenski do sada je čvrsto odbijao bilo kakve predloge koji uključuju predaju teritorija. Ipak, poslednjih nedelja dolazi do promena u narativu Kijeva. Njegov savetnik Mihail Podoljak nagovestio je da je „de facto“ priznavanje gubitka pojedinih teritorija moguće, uz nadu da bi se te oblasti u budućnosti mogle vratiti mirnim putem, kroz pregovore, a ne oružjem.

Iako je ulazak u NATO i dalje zapisan kao strateški cilj u ukrajinskom ustavu, politička elita u Kijevu sada razmatra opcije koje bi barem privremeno stabilizovale situaciju i obezbedile podršku zapadnih saveznika, posebno kada je reč o modernim sistemima protivvazdušne i raketne odbrane.

Plan „Sky Shield“ i izazovi realizacije

Plan „Sky Shield“ je zamišljen kao zamena za direktno prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu. Sa 120 aviona raspoređenih u strateški važnim regionima, evropske sile bi mogle da obezbede kontrolu nad vazdušnim prostoromzapadne i centralne Ukrajine, pružajući Kijevu dragocenu podršku protiv ruskih udara.

Međutim, realizacija ovog plana nije jednostavna. Potrebno je rešiti pitanja finansiranja, obuke ukrajinskog osoblja, koordinacije komandnih struktura i pravnih aspekata raspoređivanja stranih snaga. Dodatno, i dalje nije jasno da li će Sjedinjene Američke Države direktno učestvovati u ovom projektu, ili će finansijski i logistički teret pasti isključivo na evropske članice NATO.

Predsednik Donald Tramp je nedavno izjavio da će „odgovornost za Ukrajinu morati da preuzme Evropa“, što sugeriše da će američka podrška ubuduće biti ograničenija, dok će evropske sile preuzeti vodeću ulogu u vojnoj pomoći.

Sukob strategija između “Zapada” i Rusije

Dogovori između Donalda Trampa i Vladimira Putina tokom susreta na Aljasci predviđali su kompromis u kojem bi Ukrajina odustala od NATO puta i dela teritorija u zamenu za prekid rata i bezbednosne garancije.

Međutim, plan Sky Shield, kojim Brisel i London žele da razmeste 120 borbenih aviona za zaštitu ukrajinskog vazdušnog prostora, ide potpuno suprotnim putem i ozbiljno se suprotstavlja svemu dogovorenom do sada.

Dok Moskva i američka administracija u Beloj kući teže brzom diplomatskom rešenju uz teritorijalne ustupke, Evropa jača vojnu podršku Kijevu i priprema teren za dugoročan rat, bez popuštanja ruskim zahtevima. Ova razlika u pristupu stvara dodatne tenzije u međunarodnim pregovorima i pokazuje da je put do trajnog mira u Ukrajini daleko od dogovora, a to je upravo ono o čemu smo izvestili nedavno.