Gras Mle-1874/80 M-14
Poražena u francusko-pruskom ratu 1871. godine, Francuska nije blagovremeno reagovala na pojavu municije sa metalnom čaurom. Upravo završeni rat bio je prvi u kome su obe vojske bile naoružane iglenjačama, odnosno ostragušama koje su koristile municiju sa papirnom čaurom.
Francuska puška sistema Šaspo (Chassepôt) M-1866 kalibra 11 mm pokazala se bolјom od nemačke iglenjače sistema Drajze (Dreyse) M-1841 kalibra 15,4 mm. Nemci su odmah reagovali i ubrzo posle rata uvode u naoružanje pušku sistema Mauzer M-1871, koja je koristila modernu municiju sa čaurom izrađenom od mesinga. I mnoge manje države, među kojima i Srbija, uvode u to vreme u naoružanje sisteme sa sjedinjenim metkom i metalnom čaurom. Francuska je finansijski iscrplјena ratom, morala da pronađe neko ekonomično rešenje, jer oko 1.000.000 izrađenih pušaka Šaspo nije bilo jednostavno zameniti.
Sistem Šaspo je, u suštini, bio moderne konstrukcije sa obrtno čepnim zatvaračem i „malog” kalibra. Adaptacija na metak sa metalnom čaurom prosto je bilo najlogičnije rešenje. Kapetan Bazil Gra (Basile Gras), rekonstrukcijom mehanizma za okidanje, zatvarača i cevi, omogućava francuskoj vojsci da se za vrlo kratko vreme preoruža jednom savremenom puškom.
Pored adaptacije starih pušaka M-1866. koje su sada dobile službeni naziv „Fusil Modèle 1866/74”, istovremeno je otpočela i proizvodnja novih pušaka, takođe konstrukcije kapetana Gra. Ovo oružje pod nazivom „Fusil Gras Modèle 1874”, pravilo se u četiri francuska arsenala – Sent Etjen, Tul, Šaterlo i Mutcig. Kako bi se preoružanje izvršilo u što kraćem vremenskom roku, 130.000 zatvarača namenjeni prepravlјenim puškama naručeni su i u austrijskoj fabrici Štajer, koja ih je, zajedno sa bajonetima, proizvodila za Francuze sve do 1877. godine.
Ukupno je u periodu 1875–1884. godine izrađeno ili adaptirano 2.250.000 pušaka sistema Gra. Početkom osamdesetih godina usvojena je modifikacija označena kao M-80, a odnosila se na urezivanje žleba u sanduku, odmah iza ležišta metka, koji je trebalo u slučaju pucanja čaure, spreči barutne gasove da odu prema strelcu.
Pored Francuske, puške sistema Gra usvojila je Grčka pod oznakom M-78, kao i Čile. Kupovane su od austrijskog Štajera, koji ih je po licenci izrađivao.
Posle uvođenja u naoružanje višemetne puške Lebel M-1886, Graovače postaju oružje druge linije i postepeno se povlače u magacine.
Veliki gubici u puškama, u toku bitke na Marni, primorali su Francusku da potraži hitno rešenje za ovaj problem. Najbrže i najjeftinije bila je prepravka zastarelih jednometnih pušaka sistema Gra M-1874/80, koje su koristile staru municiju kalibra 11 mm punjenu crnim barutom, na službeni metak 8 mm Lebel odnosno „Mle. 1886 D”.
Prepravke su otpočele u oktobru 1914. godine, a obustavlјene u decembru 1915. Za to vreme adaptirano je oko 140.000 pušaka. Do ovog perioda već je napravlјen dovolјan broj pušaka M-1907/15 pa više nije bilo potrebe za dalјim adaptacijama. Puške sa oznakom „Mle-1874/80 M-14” dodelјene su pozadinskim jedinicama i regrutnim centrima.
Prepravka se sastojala u montiranju cevi sa puške Lebel, na koju je montirana gornja drvena obloga. Da bi se mogao koristiti stari bajonet M-74, kao i originalna prednja grivna, na prednji kraj nove, tanje cevi navučen je, u vidu obloge, prednji deo stare cevi sa nosačem bajoneta. Ovakav način adaptacije bio je vrlo ekonomičan. Puška je imala iste, izvanredne balističke karakteristike kao i puške Lebel M-1886/93 i Bertje M-1907/15.
Srpskoj vojsci su do 14. jula 1916. godine Francuzi dostavili 20.000 pušaka „Mle-1874/80 M-14”. U zvaničnom dokumentu srpske Vrhovne komande navodi se „za naoružanje artilerije, komore, ordonansa i uopšte neboraca, dobili smo 20.000 jednometnih pušaka, čija je municija ista kao i za brzometne puške”. Graovače su bile solidne jednometne puške i ovi rodovi i jedinice koristili su ih svo vreme boravka na Solunskom frontu.
Bajonet M-1874
Dugi bajonet jataganskog tipa sečiva, koji je Francuska još četrdesetih godina 19 veka uvela u modu u evropskim vojskama, već je postajao anahronizam. Bajonet puške Šaspo bio je tek nešto lakši od svojih prethodnika sa sprednjača. Mada je puška Gra koristila istu šinu sa bradavicom sa desne strane cevi za postavlјanje bajoneta, konstruisan je novi, dosta lakši bajonet. Opet su Francuzi prednjačili po inventivnosti, pa je tako ovaj bajonet nazvan po tipu sečiva mač bajonet – „L’épée-baïonnette Mle. 1874 Gras”. Sečivo je iskovano u obliku slova „T” što mu je davalo odličnu čvrstinu. Sem toga, neobičan dizajn rukohvata, u kombinaciji sa repom od mesinga, činili su ga vrlo upečatlјivim. Bajonet je bio kompatibilan sa starim M-66 bajonetom, odnosno i jedan i drugi se mogao postaviti na novi model puške i obratno.
Proizvodnja se odvijala u državnim arsenalima Sent Etjen, Tul i Šaterlo, kao i privatnim firmama „L. Deny – Paris” i „Paris Oudry”. 200.000 komada je poručeno i u Štajeru, zajedno sa 130.000 zatvarača za puške.
Kanija je čelična sa pređicom za kačenje na visak.
Pored serijskog broja i žigova kontrole na kukici branika, sa gornje strane sečiva kurzivom je graviran proizvođač, kao i mesec i godina proizvodnje.
Tehničke karakteristike
- Dužina: 644 mm
- Dužina sečiva: 521 mm
- Širina sečiva: 20,7 mm
- Unutrašnji prečnik prstena: 17,5 mm
