Nemačka ulazi u trku za vojnu dominaciju: 8.300 dron sistema do 2029. menja lice Bundesvera!

Nemačka vojska pokreće jedan od najambicioznijih programa modernizacije u svojoj istoriji – nabavku 8.300 sistema dronova različitih namena do kraja 2029. godine. Ova inicijativa obuhvata širok spektar platformi, od malih izviđačkih letelica i protivdron sistema do besposadnih borbenih aparata dugog dometa sposobnih za dubinske udare.

Prema informacijama do kojih je došao Bloomberg, nemačko Ministarstvo odbrane razrađuje plan koji uključuje 5.700 izviđačkih dronova, 560 presretača i protivdron sistema te 2.070 borbenih platformi sa ubojnim sredstvima.

Uz to, planirano je uvođenje novih dronova brzine bliske brzini zvuka i dometa većeg od 1.000 kilometara, što bi Nemačkoj omogućilo izvođenje strateških udara duboko unutar neprijateljske teritorije.

Lekcije iz Ukrajine

Rat u Ukrajini potpuno je promenio percepciju dronova u modernom ratovanju. Prema podacima think-tenka Royal United Services Institute, oko 70% gubitaka na obe strane izazvano je dronovima – od jeftinih FPV kvadkoptera do sofisticiranih bespilotnih bombardera. Ukrajina godišnje proizvodi milione letelica različitih tipova, dok Rusija, prema procenama, ume da u jednom danu lansira i preko 700 Shahed dronova.

Ovi podaci naterali su NATO članice, uključujući Nemačku, da potpuno redefinišu svoje vojne doktrine. Velika Britanija je uvela novu strategiju koja predviđa da 80% kopnenih snaga u budućim sukobima budu autonomne i bez posade, dok SAD ulažu milijarde dolara u ubrzanje domaće proizvodnje i razvoj bespilotnih eskadrila.

Nemačka strategija – oprez, fleksibilnost i domaća proizvodnja

Za razliku od nekih saveznika koji naručuju desetine hiljada dronova odjednom, Berlin je izabrao drugačiji pristup – izbegavanje masovne kupovine unapred kako bi se izbegla zastarelost opreme usled brzog tehnološkog napretka. Plan je da se uspostavi snažna industrijska baza i kapacitet za brzu proizvodnju po potrebi, uz stalno unapređenje softverskih i hardverskih rešenja.

Već su potpisani ugovori sa domaćim kompanijama Helsing i Stark Defense, koje razvijaju napredne borbene dronove i sisteme autonomnog upravljanja. Ove firme testiraju letelice i podvodna plovila koje bi mogle postati okosnica budućih bespilotnih snaga Bundesvera.

Potencijalna uloga u NATO operacijama

Nemački dronovi ne bi služili isključivo za nacionalnu odbranu. Analitičari procenjuju da će oni imati ključnu ulogu u zajedničkim NATO misijama – od izviđanja i elektronskog ratovanja do neutralizacije ključne infrastrukture protivnika.

Sa dometima od preko 1.000 kilometara, ovi sistemi mogli bi gađati strateške ciljeve u dubini teritorije, uključujući komandne centre, baze i logističke čvorove.

Izazovi i kritike

Franz-Stefan Gady iz Centra za novu američku bezbednost upozorava da „sama nabavka nije dovoljna“ i da je ključno precizno definisati ciljeve na bojnom polju kako bi se izbegla rasipanja resursa.

Slično mišljenje deli i deo nemačke opozicije, koji smatra da bi se fokus trebao pomeriti sa tradicionalnog naoružanja ka još većim ulaganjima u autonomne sisteme i elektronsko ratovanje.

Budućnost Bundesvera – kombinacija tehnologije i taktike

Ministar odbrane Boris Pistorijus jasno poručuje da „Nemačka mora biti korak ispred događaja“, posebno u kontekstu rastućih pretnji i promenjenog karaktera ratovanja. Uz planirane investicije od 162 milijarde evra u naredne četiri godine, Bundesver ulazi u novu fazu razvoja u kojoj će bespilotne letelice biti jednako značajne kao i tenkovi, avioni ili raketni sistemi.

Jasno je da Berlin ne želi da zaostane u „dron trci“ koja već menja globalni balans moći. Ako se planovi realizuju, nemački dron arsenal bi do kraja decenije mogao postati jedan od najsofisticiranijih u Evropi – sa sposobnošću da utiče ne samo na odbranu zemlje, već i na tok budućih NATO operacija širom sveta.