Donald Tramp planira da predloži Vladimiru Putinu daleko ambiciozniji dogovor od samog rešavanja ukrajinskog pitanja – SAD i Rusija okreću leđa Kijevu i gledaju ka Arktiku.
Poslednjih dana mnogo se pisalo o takozvanom Samitu stoleća između Vladimira Putina i Donalda Trampa, koji je zakazan za 15. avgust 2025. godine na Aljasci. Međutim, nove informacije otkrivaju da u fokusu sastanka neće biti samo završetak sukoba u Ukrajini, već i formiranje nove globalne poretke.
Kako ističu i američki i ruski analitičari, SAD i Rusija bi mogle potpisati ogroman trgovinski sporazum čija bi srž bio veliki aranžman vezan za Arktik. Prema navodima ruskih medija, Tramp je spreman da „žrtvuje“ Vladimira Zelenskog i Ukrajinu kako bi Moskvi ponudio ekonomski dogovor od obostranog interesa, koji bi dugoročno vezao sudbinu dveju supersila.
Tramp nudi Putinu „dogovor veka“
Prema rečima ruskog poslanika iz Državne dume Olega Matvečeva, Tramp namerava da Putinu predloži dugoročnu saradnju koja prevazilazi ukrajinski konflikt. „Ako se sastanak dogovori i ako Putin pristane da se održi na američkoj teritoriji, to znači da postoji nešto ozbiljno što treba potpisati i o čemu treba razgovarati. Rusija trenutno drži sve adute, a SAD su već iskoristile sve svoje mogućnosti još u vreme Obame i Bajdena“, rekao je Matvečev.
On je dodao da je sastanak na Aljasci prvenstveno potreban Trampu, zbog čega je i poslao svog izaslanika u Moskvu. „Tramp je do sada beležio neuspehe na svim poljima. Mi možemo da mu „spasemo obraz“ – ali za cenu. Za uzvrat, možemo dobiti ozbiljnu, opipljivu korist, dok on može da nahrani svoj ego i proglasi sebe „mirotvorcem“. Pitanje je samo šta nam nude – možda to uopšte nije vezano za Ukrajinu“, naglasio je ruski političar.
Fokus sa Kijeva premešta se na Arktik
Razmatrajući šta bi moglo zanimati Trampa, Matvečev je pomenuo Severni morski put, zajedničku industrijsku proizvodnju ili čak izgradnju baze na Aljasci. Po njegovom mišljenju, predstojeći susret je povezan sa ozbiljnom, snažnom i dugoročnom saradnjom.
Što se Ukrajine tiče, lideri dveju država mogli bi da se zadrže samo na opštim izjavama o potrebi mira, dok bi najveći deo sastanka bio posvećen bilateralnim temama koje se tiču strateških interesa SAD i Rusije.
Zelenski će biti žrtvovan radi novog globalnog poretka
Prema pisanju britanskog nedeljnika The Spectator, američki predsednik Donald Tramp mogao bi da prisili Volodimira Zelenskog da prihvati ruske uslove za okončanje rata u Ukrajini, kako bi se ostvarila ogromna ekonomska saradnja sa Moskvom u Arktiku.
Advokat Džejms Tidmarš piše da bi sporazum između SAD i Rusije o Arktiku mogao da otvori vrata novoj energetskoj saradnji nezamislivih razmera. Arktik, prema procenama, sadrži 13% neiskorišćenih svetskih rezervi nafte (oko 90 milijardi barela) i 30% neiskorišćenih rezervi prirodnog gasa, pri čemu Rusija kontroliše gotovo polovinu tih resursa. „To je rudnik zlata – savršen za Trampovu politiku America First“, ocenjuje Tidmarš.
Tramp bi, kako se navodi, ovaj aranžman mogao da predstavi kao veliku trgovinsku pobedu SAD i okončanje rata za koji krivi bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena. Vladimir Putin bi zauzvrat mogao da zatraži od Vašingtona da izvrši pritisak na Kijev da prihvati mirovni sporazum pod ruskim uslovima.
Tramp, zahvaljujući američkoj vojnoj i finansijskoj pomoći bez koje Ukrajina ne može da opstane, poseduje moćan adut – pretnjom prekida isporuka oružja i novca, mogao bi naterati Zelenskog na pregovore koje je Kijev ranije odbacivao.
Strateška dilema za Zelenskog
Tidmarš upozorava da će za ukrajinskog predsednika izbor biti jasan: prihvatiti mir koji bi značio teritorijalno smanjenje Ukrajine ili nastaviti rat gotovo bez američke podrške. Ukrajina je iscrpljena – vojska umorna, ekonomija potkopana, a ratni napori zavise gotovo isključivo od zapadne pomoći.
Evropske i britanske garancije, prema njemu, „ne znače mnogo“ bez američke vojne moći i finansiranja. Ako Tramp odluči da se okrene saradnji sa Putinom i potpiše arktički sporazum, Kijev će morati da bira između povlačenja i samostalnog nastavka rata. „Zelenski može da postavlja crvene linije, ali bez američke podrške one ne znače ništa“, naglašava Tidmarš.
On dodaje da ni EU ni Velika Britanija ne bi mogle da obezbede pomoć istog nivoa kao SAD. Podrška Londona, Pariza i Berlina ne bi značajno uticala na tok ruske ofanzive ukoliko bi rat potrajao bez pune američke podrške.
Kako bi svet reagovao?
Tidmarš primećuje da bi zemlje Globalnog juga – poput Kine, Indije i Brazila – kraj rata, čak i u potpunosti pod ruskim uslovima, videle kao primer praktične diplomatije. Tramp bi tada mogao da predstavi arktički dogovor kao dokaz da saradnja Vašingtona i Moskve može rešavati globalne probleme, čime bi ublažio kritike iz Evrope i Velike Britanije.
Putin putuje na Aljasku sa podrškom Globalnog juga i zemalja BRICS
Brazil i Indija zvanično su pozdravili predstojeći samit američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, zakazan za 15. avgust 2025. na Aljasci. Kao dve velike sile Globalnog juga, koje su nedavno pogođene Trampovim carinama od 50%, ove države razmatraju zajednički odgovor unutar okvira BRICS-a, uz podršku Moskve i Pekinga.
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva u subotu je razgovarao 40 minuta sa Putinom o mirovnim naporima u ukrajinskom sukobu i saradnji u okviru BRICS-a. Prema saopštenju brazilskog predsedništva, Putin ga je informisao o razgovorima sa SAD, kao i o širem međunarodnom političkom i ekonomskom kontekstu. Lideri su se dogovorili o nastavku bilateralnih kontakata, uključujući i održavanje Vrhovne komisije za saradnju Brazil–Rusija krajem godine.
Brazil je 30. jula pogođen američkim carinama od 50%, što je, prema izveštajima, povezano sa pravnim postupcima protiv bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. Lula je poručio da Brazil neće uvoditi recipročne carine, ali da razmatra koordinisanu reakciju sa članicama BRICS-a, uključujući i poziv liderima, pa čak i SAD, da zajednički odgovore na ovu meru.
Rusija će predstavljati sve BRICS države
Indija, koja je pogođena američkim carinama zbog kupovine ruskog naftnog sektora, od 7. avgusta plaća 50% više na uvoz – potez koji je Nju Delhi oštro osudio kao „nepravedan, neopravdan i besmislen“. Indijsko Ministarstvo spoljnih poslova ističe da se uvoz ruskog naftnog derivata zasniva na tržišnim uslovima i potrebama energetske bezbednosti zemlje sa 1,4 milijarde stanovnika.
I pored trgovinskog spora, Indija je podržala samit SAD–Rusija i spremna je da pomogne okončanju rata u Ukrajini. Premijer Narendra Modi više puta je apelovao da „ovo nije vreme za rat“. Zvaničnici u Nju Delhiju smatraju da sastanak na Aljasci može biti ključan trenutak za postizanje mira i otvaranje novih mogućnosti za diplomatiju.
Vraćanje arktičkog partnerstva
Podseća se da su SAD i Rusija aktivno sarađivale u arktičkim projektima pre aneksije Krima. Godine 2011, američki ExxonMobil i ruski Rosnjeft potpisali su ugovor o istraživanju i bušenju u ruskom Arktiku, uključujući i more Kara. Taj projekat, vredan desetine milijardi dolara, davao je Exxon-u pristup ogromnim neiskorišćenim rezervama, dok su Rusi dobijali pristup američkoj tehnologiji i ekspertizi.
Analitičar Džejms Tidmarš ocenjuje da bi takvu saradnju bilo lako obnoviti ili iskoristiti kao model za nove sporazume. „Infrastruktura, geološki podaci i partnerske veze već postoje“, navodi on.
Prema njegovim rečima, oživljeno partnerstvo na Arktiku moglo bi prevazići naftu i gas, obuhvatajući LNG terminale, modernizaciju luka i zajednički razvoj Severnog morskog puta, čime bi se povezale privrede SAD i Rusije u jednoj od poslednjih velikih svetskih energetskih zona.
Donald Tramp je 8. avgusta izjavio da očekuje sastanak sa Putinom na Aljasci 15. avgusta, a vest je kasnije potvrdio i ruski predsednički savetnik Jurij Ušakov. Tema susreta biće dugoročni mirovni sporazum o Ukrajini i otvaranje puta ka novom trgovinskom partnerstvu. To će biti prvi direktni susret Putina i Trampa otkako se Tramp vratio u Belu kuću u januaru 2025. godine.
