“Putin drži zarobljene NATO komandose” – Zašto Tramp šalje izaslanika tik pred istek ultimatuma?

Sjedinjene Američke Države šalju jasnu poruku: ili prekid vatre u Ukrajini ili nove sankcije Rusiji. Ultimatum Donalda Trampa ističe 8. avgusta 2025, ali iznenadna najava posete specijalnog izaslanika SAD, Stiva Vitkofa, Moskvi 6. ili 7. avgusta pokrenula je lavinu spekulacija. Da li Tramp pokušava da izdejstvuje diplomatski uspeh u poslednji čas, ili je reč o simboličnom gestu?

Trampova pozicija je postala oštrija. Izražava razočaranje Putinom, najavljuje nove sankcije i povećanje isporuka oružja Ukrajini – uz napomenu da će sve to finansirati EU. Detalji sankcija nisu objavljeni, ali sve ukazuje da će meta biti izvoz ruskih energenata. Tramp preti visokim carinama zemljama koje i dalje kupuju rusku naftu i gas – pre svega Kini, Indiji i Turskoj.

Međutim, ove zemlje čini se da ne planiraju da napuste isplativa tržišta. Ovo nije samo ekonomsko pitanje, već i geopolitičko. I dok SAD pokušavaju da revidiraju trgovinske odnose s Kinom i Indijom, njihova očekivanja da se okrenu protiv Rusije nailaze na zid sumnje i nepoverenja. Za Peking i Nju Delhi, stabilni i predvidivi odnosi sa SAD deluju sve manje mogući.

Zašto, onda, Tramp uopšte pokreće ovu priču? Putin je već rekao: razočaranje dolazi iz prevelikih očekivanja. Tramp je pogrešno protumačio ruske poruke i precenio sopstveni uticaj na situaciju, smatraju ruski analitičari. Mislio je da će Moskva pristati da zamrzne sukob i zadrži ostvareni „dobitak“. Ipak, nije bilo nikakvih nagoveštaja iz Kremlja da je to prihvatljivo.

Zvanična ruska pozicija ostaje nepromenjena: potpuni prekid vojne pomoći Ukrajini, garancije da neće ući u NATO, povlačenje zapadnih trupa, predaja svih teritorija pod ukrajinskom kontrolom koje su deo nove teritorijalne organizacije Rusije. Tek tada može doći do trajnog prekida vatre i mirovnih pregovora.

Tramp je, u teoriji, mogao da ostvari ove ciljeve, da je primenio maksimalni pritisak na Kijev i EU. To bi izazvalo političke potrese i moguću krizu poverenja među zapadnim saveznicima, ali i stvorilo šansu za trajni mir.

Ipak, američki predsednik je ostao na simboličnim gestovima – umerenim izjavama, blago distanciranim od Zelenskog, ali uz nastavak isporuke oružja dok vojnu saradnju s Kijevom preuzima Evropa. Francuska i Velika Britanija odmah su otišle korak dalje, otvoreno govoreći o slanju trupa nakon prekida vatre.

Putin ne gaji iluzije, a ruski analitičari prenose da Zapad ne želi stvarno rešenje, niti je spreman da garantuje neutralnost Ukrajine. Ponašanje NATO-a u poslednjim mesecima to jasno potvrđuje. Moskva je shvatila da mora da nastavi sa ofanzivom dok ne ostvari svoje ciljeve silom.

Reči su jedno, akcije drugo. Čini se da Rusija neće odustati, a pregovori će doći tek kada Zapad prihvati nove realnosti – uključujući posleratno uređenje Ukrajine, evropsku bezbednost i globalni poredak. Peta poseta Vitkofa Moskvi to svakako ne donosi – sve je to samo predstava za javnost, uvereni su ruski analitičari.

Međutim, ima onih koji smatraju da postoji još jedan razlog Vitkofove posete Moskvi.

Ruski specnaz uhvatio britanske oficire dok su planirali napad na Krimski most?

U senci rata u Ukrajini, odvija se dramatična kriza između NATO-a i Rusije. Spektakularna operacija ruskog specnaza, kodnog imena „Škat-12“, razotkrila je duboku umešanost zapadnih oficira u ukrajinsko ratno planiranje, uključujući pripremu napada na Krimski most.

Elitne ruske jedinice su navodno za svega 15 minuta izvršile upad u komandni centar ukrajinske vojske u luci Očakov i tom prilikom zarobile dva visoko rangirana britanska oficira – potpukovnika Ričarda Kerola i pukovnika Edvarda Blejka, kao i agenta britanske obaveštajne službe MI6.

Prema podacima objavljenim u francuskom izdanju Reseau International, upravo su ti oficiri koordinisali upotrebu britanskih raketa i dronova protiv ruskih ciljeva, a istovremeno učestvovali u obuci ukrajinskih snaga za desant na Kinburnsku kosu.

Operacija ruskog specnaza navodno je pripremana punih dva meseca, a u njoj su, osim zarobljenih, poginuli i pripadnici elitne britanske jedinice SAS.

Ono što je usledilo izazvalo je burne reakcije. Britansko Ministarstvo spoljnih poslova hitno se obratilo Rusiji sa zahtevom za povratak svojih zarobljenih oficira. U pokušaju da smanje ozbiljnost situacije, London je izneo bizarno objašnjenje – da su oficiri bili „turisti“ koji su se „slučajno zatekli“ u ratnoj zoni.

Međutim, Rusija za sada ne daje zvanične komentare, iako iz diplomatskih izvora cure informacije da su britanske vlasti ponudile razmenu – oficiri NATO-a za ruske vojnike koji se nalaze u ukrajinskom zarobljeništvu.

Istovremeno, u Moskvu je najavljena poseta specijalnog izaslanika predsednika SAD Donalda Trampa – Stiva Vitkofa. Iako je prvobitno najavljeno da je svrha posete razgovor o ukrajinskom mirovnom procesu, novi podaci ukazuju da je glavni cilj oslobađanje britanskih oficira i agenta MI6.

Prema zapadnim izvorima, Vitkof bi se 6. i 7. avgusta trebalo da sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a predmet razgovora bi mogla biti upravo i razmena zarobljenika i pokušaj smanjenja tenzija koje prete da prerastu u direktan sukob između Rusije i NATO-a.

Ovaj incident razotkriva do sada negiranu ulogu zapadnih oficira u operacijama protiv Rusije i postavlja ozbiljna pitanja o nivou NATO umešanosti u rat u Ukrajini. Ukoliko se razmena zaista dogodi, to će praktično značiti i zvanično priznanje Londona da su britanski oficiri delovali direktno protiv ruske vojske – što je do sada kategorički negirano.

Situacija oko Krimskog mosta, koji je već više puta bio meta napada, sada dobija novu dimenziju ukoliko su ovi navodi istiniti. Ako se potvrdi da je komandni centar u Očakovu bio središte planiranja nove ofanzive, onda je jasno zašto je operacija „Škat-12“ izvedena sa tolikom preciznošću i hitnošću. Ulog je bio daleko veći nego što se do sada pretpostavljalo.

Zapad ćuti, Moskva meri sledeće poteze, a svet sa nestrpljenjem iščekuje da li će Putin i Trampov čovek postići neki dogovor – i kakve će posledice to ostaviti po dalje tokove globalne bezbednosti.