Nemačka je zvanično podnela Letter of Request Sjedinjenim Američkim Državama za nabavku Typhon mobilnog raketnog sistema, što je potvrdio ministar odbrane Boris Pistorius tokom svoje posete Vašingtonu. U izjavi je naglasio:
„Domet ovih sistema je znatno veći od onoga što trenutno imamo u Evropi. Njihovom nabavkom Nemačka značajno povećava sopstvene odbrambene kapacitete, ali i sposobnost odvraćanja cele Evrope“
Sistem Typhon je u stanju da lansira dve vrste projektila: krstareću raketu Tomahawk dometa 1600 km i višenamensku raketu SM-6 koja može služiti kao protivbalistička, protivbrodska i protivvazdušna raketa. Nemačko Ministarstvo odbrane najviše je zainteresovano za Tomahawk i njegovu sposobnost udara na duboko pozicionirane ciljeve u Rusiji, uključujući i samu Moskvu.
Nova arhitektura napada na istoku Evrope
U svetlu sve agresivnije vojne politike Berlina, Nemačka je u maju 2025. godine uspostavila 45. oklopnu brigadu u Vilnjusu, Litvanija. Ovo elitno mehanizovano jedinjenje stacionirano je na nekadašnjoj teritoriji SSSR-a, na samo 150 km od Minska i manje od 800 km od Moskve, čime se drastično skraćuje vreme reakcije u slučaju konflikta.
Nuklearna komponenta – F-35 i B61
Još početkom 2022. godine, Nemačka je odlučila da američki F-35A stealth lovci zamene zastarelu flotu Tornado, modernizujući tako svoje nuklearne udarne kapacitete u okviru NATO dogovora o deljenju američkih B61 nuklearnih bombi. Rusija i Belorusija se i u ovom kontekstu vide kao primarne mete nove generacije udarnih sistema.
Da li je Tomahawk zaista efikasan protiv Rusije?
Međutim, iako je domet Tomahawka dovoljan da pogodi Moskvu, postavlja se pitanje efikasnosti ovog sistema protiv savremene ruske PVO i vazdušnih presretača, kao što je MiG-31BM. Tomahawk je subsonična raketa razvijena tokom Hladnog rata i oslanja se na „lepljenje za teren” kako bi izbegla radarsko otkrivanje. Ali današnje ruske protivvazdušne mreže značajno su naprednije.
Podsetimo, u aprilu 2018. jedna Tomahawk raketa koja nije eksplodirala u Siriji završila je u rukama Rusije, što je bio ogroman tehnološki dobitak. Bivši pukovnik RF Mihail Hodarenok izjavio je da je to „prava školska lekcija za radioelektronsku industriju”, jer su Rusi imali priliku da analiziraju navigaciju, komunikacione kanale i softver rakete.
Tada je Vladimir Mihejev iz ruskog koncerna KRET izjavio:
„S obzirom na sve podatke do kojih smo došli, sada možemo efikasnije razvijati sisteme za elektronsko ometanje koji će onesposobiti komunikaciju Tomahawka tokom borbenog dejstva.“
Pogled ka budućnosti: hipersonične opcije?
Iako trenutna verzija Tomahawka može imati ograničenu upotrebljivost protiv Rusije, očekuje se da će Typhon sistem u budućnosti biti kompatibilan s naprednijim krstarećim raketama, uključujući hipersonične projektile, što bi značajno povećalo njegovu pretnju po bezbednost Rusije.
Odluka Nemačke da nabavi Typhon i Tomahawk rakete sa dometom do Moskve, u kombinaciji s nuklearnim kapacitetima i prethodnim rasporedom trupa u Litvaniji, jasno pokazuje da Berlin više ne želi biti samo logistički stub NATO-a već i aktivni akter u eventualnom sukobu s Rusijom.
I dok se postavlja pitanje efektivnosti starijih sistema kao što je Tomahawk, ono što je jasno jeste da se strategija odvraćanja u Evropi sve više pretvara u strategiju ofanzivnih kapaciteta, a Nemačka je na čelu tog procesa.
