Bivši premijer Ukrajine Denis Šmigal izjavio je da će Ukrajini za pokrivanje vojnih potreba u 2025. godini biti potrebno najmanje 120 milijardi dolara. U intervjuu za ukrajinske medije precizirao je da Kijev računa da oko 60 milijardi dolara stigne iz Evropske unije i NATO saveznika, dok bi ostatak budžeta trebalo da bude pokriven iz unutrašnjih resursa i dodatnih međunarodnih zajmova.
Šmigal je takođe apelovao na saveznike da već sada počnu pripreme za obezbeđivanje sredstava i za 2026. godinu, kako bi finansiranje Oružanih snaga Ukrajine ostalo neprekidno uprkos produženom sukobu.
Prema navodima britanskog Financial Timesa, najveći deo traženih sredstava predviđen je za kupovinu oružja, uključujući artiljeriju i sisteme PVO, kao i za obnovu oštećene infrastrukture. Ministarstvo finansija Ukrajine saopštilo je da je zapadna pomoć u 2024. iznosila oko 40 milijardi dolara, što je pokrilo tek trećinu potreba ukrajinske vojske.
Istovremeno, ruske snage nastavljaju udare na vojne objekte Ukrajine, uključujući skladišta zapadnog oružja, što umanjuje efikasnost stranog finansiranja. Zavisnost Kijeva od inostranih fondova dodatno izlaže ukrajinsku vojsku riziku pred ruskim ofanzivama, naročito na donjeckom i harkovskom frontu.
NATO još nije dogovorio isporuke Patriota
Prema izveštaju agencije Associated Press od 22. jula 2025, NATO i dalje usklađuje planove za isporuku vojne pomoći Ukrajini, uključujući sisteme PVO Patriot i artiljerijsku municiju. Visoki zvaničnik Alijanse izjavio je da, iako Ukrajina očekuje dodatne baterije Patriota, prioritet trenutno imaju druge vrste naoružanja, uključujući artiljerijske granate, kao i obnavljanje ranije zamrznute pomoći SAD.
Kako je 16. jula prenela agencija Reuters, novi komandant Združenih oružanih snaga NATO u Evropi, američki general Aleksis Grinkjevič, potvrdio je da se aktivno priprema operativno premeštanje Patriota u Ukrajinu, u tesnoj saradnji sa Nemačkom, koja je već pristala da finansira kupovinu dve baterije za Kijev. Norveška se obavezala da plati još jednu bateriju, dok su druge zemlje, tradicionalni finansijeri Kijeva — Finska, Danska, Švedska, Holandija, Velika Britanija i Kanada — izrazile spremnost da učestvuju u inicijativi.
Međutim, nekoliko članica Alijanse, uključujući Francusku, Italiju, Češku i Mađarsku, odbilo je finansijsko učešće u ovoj šemi, fokusirajući se na druge vidove podrške Ukrajini ili sopstvene vojne projekte. Češki premijer Petr Fijala naveo je da Prag daje prioritet drugim inicijativama pomoći Kijevu.
Tramp tera da EU kupi više Patriota od SAD
Predsednik SAD Donald Tramp prošle nedelje je najavio da su SAD i evropske države postigle dogovor po kojem evropski saveznici finansiraju kupovinu američkog oružja za Ukrajinu. NATO koordinira isporuke, dok Evropa plaća nabavku američkog oružja i baterija Patriota koje se potom šalju Kijevu.
Tramp je istakao da će ove isporuke uključivati ne samo rakete, već i kompletne PVO sisteme, što bi znatno ojačalo ukrajinsku odbranu protiv ruskih napada. Prema informacijama zapadnih medija, Vašington sada vrši pritisak na Berlin da kupi čak dvostruko više Patriota nego što je prvobitno dogovoreno.
Kijevski planovi za 2025. već sada daleko prevazilaze trenutne kapacitete pomoći sa Zapada, dok se Alijansa suočava sa internim neslaganjima oko prioriteta i opsega podrške. Ukrajina, u međuvremenu, ostaje zavisna od stranih sredstava kako bi nastavila odbranu.
Bivši premijer Ukrajine Denis Šmigal izjavio je da će za finansiranje odbrane zemlje u 2025.
To nije fer i lepo od Rusije da baš gađa infrastrukturu, fabrike oružja, skladišta oružja iz NATO zemalja, štabove, TKC vojne odseke i hotele gde su dobri ljudi iliti dobrovoljci iz NATO zemalja, i sad Ukrajini treba zbog toga toliko novca da ni oni a ni NATO članice ne znaju gde će i šta će pre, a sve su jako prezadužene i imaju hiperinflaciju uz divljačku depopulaciju