Američko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je planove za novu seriju unapređenja svog borbenog aviona F-22 Raptor, kako bi ostao operativno relevantan i u 2030-im godinama. Sve se događa u trenutku kada Kina češće nego ikada objavljuje snimke presretanja „stranih aviona“ u svom vazdušnom prostoru.
Cilj modernizacije je da F-22 ponovo obnovi taktičku prednost nad protivnicima kao što su kineski stelt lovci, koji su sve aktivniji u svom regionu, što iz svima znanog razloga brine SAD.
F-22, prvi borbeni avion pete generacije na svetu, ušao je u upotrebu tek u decembru 2005. godine. Ipak, godine konstrukcije i oslanjanje na avioniku iz 1990-ih učinili su ga sve zastarelijim u poređenju sa modernizovanim F-35 i kineskim J-20, koji se ubrzano nadograđuju svake godine.
Pored toga, F-22 je poznat i po ogromnim troškovima održavanja i eksploatacije — ubedljivo najvišim u klasi, zbog čega su se još početkom 2020-ih čule glasne ideje da se ceo program prevremeno povuče iz službe.
Prema informacijama iz budžetskog zahteva za fiskalnu 2026. godinu, nadogradnje obuhvataju unapređenja nevidljivosti, elektronskog ratovanja (EW), radara, pilotskog interfejsa i zaštite od pretnji dugodometnim projektilima, piše The Drive.
F-22 dobija IRDS i nova rešenja elektronskog ratovanja
Prema planu unapređenja, F-22 će dobiti nove stelt premaze, poboljšanja za zastareli radar AN/APG-77, potpuno novu elektronsku borbenu opremu i Infrared Defensive System (IRDS).
U budžetskim dokumentima za fiskalnu 2026. godinu navedeno je da paket uključuje unapređenja u „upravljanju niskom uočljivošću (LO), interfejsu pilota i vozila (PVI), protivmerama, kacigama nove generacije, kriptografiji, dinamičkom SAR radaru, sajber bezbednosti, unapređenom detektovanju lansiranja projektila (IRDS) i modernizovanom elektronskom ratovanju (EW)“.
Cilj je da se poboljša situaciona svest i sposobnost F-22 da efikasno učestvuje u zajedničkim operacijama sa drugim američkim i savezničkim sistemima. Ključna novina u ovom paketu biće ugradnja IRDS, koji će omogućiti avionu bolju detekciju lansiranja raketa i brže upozorenje na vazdušne i protivvazdušne pretnje. Ovaj sistem je deo šire modernizacije nazvane „Viability“ i koristiće tehnologiju TacIRST kompanije Lockheed Martin.
TacIRST je prvi put javno demonstriran 2022. godine na agresorskim avionima F-5 Advanced Tiger, a omogućava pasivnu detekciju i praćenje na velikim daljinama, naročito korisno protiv stealth aviona ili kada je radarsko zračenje ograničeno iz taktičkih razloga.
Pored IRDS-a, razmatraju se i drugi dodaci, poput podova sa IRST senzorima i stelt-optimizovanih rezervoara za gorivo, koji produžavaju borbeni domet bez ugrožavanja radarske signature. Za IRDS je za 2026. godinu već izdvojeno preko 90 miliona dolara, a odluka o punoj proizvodnji očekuje se krajem te budžetske godine.
Od ukupno 185 američkih F-22, samo 143 su „combat-coded“, odnosno spremni za borbene zadatke, dok se ostali koriste za obuku i testiranje. Zbog ograničenog broja i rastućih tenzija u Indo-Pacifiku, Raptor je sve traženiji u toj regiji.
F-47 može kasniti, a Kinezi ne spavaju
Ova ulaganja u F-22 dolaze u trenutku kada program šeste generacije F-47, naslednika Raptora, nailazi na značajne probleme i verovatna kašnjenja koja bi mogla pomeriti njegovo uvođenje u službu na sredinu ili kraj 2030-ih.
Baš kao i F-47, i F-22 je zamišljen prvenstveno kao lovac za prevlast u vazduhu, ali njegova starost i ograničenja u avionici postavljaju ozbiljna pitanja o tome da li bi mogao da se ravnopravno suprotstavi modernim protivnicima poput J-20.
Nedostatak infracrvenih senzora i kacige sa nišanom daje protivnicima ogromnu prednost u borbi na malim udaljenostima, a integracija ovih sistema i bolje umrežavanje sa drugim platformama trebalo bi da unaprede njegovu ulogu u sukobu sa ravnopravnim protivnikom.
Takođe, isplativost ulaganja u modernizaciju F-22 i zadržavanje flote od 185 aviona pod znakom je pitanja, naročito kada se za isti novac mogu nabaviti znatno veće količine F-35 ili čak F-15EX.
Čak i sa poboljšanim sposobnostima, F-22 i dalje pati od vrlo ograničenog borbenog dometa, gotovo upola manjeg od J-20, što je ozbiljan problem na ogromnim prostranstvima Pacifika. Njegova operativna dostupnost takođe je najniža u američkom vazduhoplovstvu, a svestranost se smatra najgorom među borbenim avionima 21. veka, jer ne može da koristi projektile za udare izvan vidnog dometa protiv ciljeva na zemlji i brodova.
Kina sve češće presreće „strane avione“
Istovremeno, kineski državni mediji objavili su detalje i snimke više presretanja svojih borbenih aviona, uključujući J-16, J-15 i stelt J-20, protiv „stranih provokacija“.
U jednom slučaju, dva J-16 su presrela nisko leteći strani avion koji je navodno prešao kinesku pomorsku granicu. Pilot Zhang Džanfang opisao je presretanje kao „školski primer“, tokom kojeg je strani avion posle više upozorenja bio primoran da se povuče:
„Upozorili smo ih: ‘Približavate se kineskom vazdušnom prostoru, odmah ga napustite ili snosite posledice.’“
U drugom incidentu iz maja 2022, J-15 sa nosača Liaoning u punom naoružanju presreo je strane izviđačke avione, prateći ih sa 8.000 na 2.000 metara dok se nisu povukli. Prikazano je i kako J-20 stealth lovci prelaze iz trenažnog u borbeni režim da bi presreli bliže neimenovani strani vojni avion.
Kineski vojni analitičari ističu da su ovakvi incidenti sve češći i upozoravaju da bi buduće povrede vazdušnog prostora mogle izazvati još odlučnije odgovore. Zapadni analitičari nagađaju da su neki od presretnutih „stranih aviona“ zapravo američki borbeni avioni pete generacije.
Trka za dominaciju u vazduhu Pacifika
U trenutku kada se američko vazduhoplovstvo suočava sa velikim budžetskim pritiscima, ne čudi što mnogi traže da se sredstva preusmere na program F-47 i druge prioritete. Bez obzira na to, unapređenja Raptora pokazuju da će ovaj avion, makar i uz kompromis, ostati deo arsenala i naredne decenije.
Kako i SAD i Kina sve više ulažu u stelt, elektronsko ratovanje i infracrvene senzore, jasno je da borba za prevlast u vazduhu Pacifika ulazi u novu fazu. U narednoj deceniji ključne mere superiornosti neće biti samo radarska vidljivost, već i sposobnosti elektronskog ratovanja, infracrvena detekcija i mrežno povezivanje.
