Rusija osvojila ukrajinski rudnik litijuma: Zapadu istrgnuta iz usta jedna od najvećih EU rezervi ‘belog zlata’!

Ruske snage su preuzele kontrolu nad značajnim litijumskim nalazištem u blizini ukrajinskog sela Ševčenko, u Donjeckoj oblasti, čime su zadobile pristup jednom od najbogatijih ležišta litijuma u Evropi. Iako samo selo nema veći taktički značaj na terenu, njegovi podzemni resursi imaju sve veću stratešku težinu u svetlu globalne trke za kritičnim mineralima.

Nalazište, koje se prostire na površini od oko 40 hektara, nalazi se samo nekoliko kilometara od granice sa Dnjepropetrovskom oblašću, a oko desetak kilometara od Velike Novosilke, grada koji je pao pod rusku kontrolu u januaru. Prema izveštaju The New York Timesa, ova lokacija predstavlja jedno od najvećih evropskih ležišta litijuma, ključnog elementa za proizvodnju baterija za električna vozila, legura u avio-industriji, sistema za skladištenje energije i raznih elektronskih uređaja.

Litijum se sve češće naziva „belim zlatom“ upravo zbog njegove strateške uloge u energetskoj tranziciji i modernizaciji vojnih sistema. Cene ovog metala su 2022. dostizale vrtoglavih 80.000 dolara po toni, a iako su pale – cena na kineskom tržištu trenutno iznosi oko 8.500 dolara po toni – njegov značaj u globalnoj ekonomiji ostaje neupitan.

Zauzimanjem Ševčenkovog nalazišta, Moskva dodatno učvršćuje svoj položaj u kontroli prirodnih bogatstava Ukrajine. Tok sukoba pokazuje obrazac ciljanih udara ne samo na vojne ciljeve, već i na energetsku, rudarsku i industrijsku infrastrukturu. To dodatno otežava poziviju Kijeva nakon rata, a takođe unosi nesigurnost među zapadne sponzore, posebno elitu u Briselu.

Pre eskalacije sukoba, ovo područje bilo je predmet interesovanja zapadnih investitora i razmatralo se kao lokacija budućeg rudarskog razvoja. Ipak, najnoviji događaji jasno pokazuje da od tih planova nema ništa.

Zapad i Kijev posebno brine to što je litijum iz Ševčenka naivno uvršten na listu prioritetnih nalazišta u okviru bilateralnog sporazuma koji su Sjedinjene Američke Države i Ukrajina zaključile početkom maja 2025. godine.

Taj dogovor, javnosti i medijima je predstavljen da navodno podrazumeva stvaranje “Zajedničkog fonda za obnovu i eksploataciju kritičnih minerala”, u okviru koga bi se kapital usmeravao ka projektima rudarstva, nafte, gasa, infrastrukture i prerade sirovina. S obzirom na novonastale okolnosti rusku kontrolu nad tim terenom, planovi iz sporazuma odmah su došli u pitanje.

S obzirom na to da se borbe u istočnoj Ukrajini i dalje intenzivno vode, zauzimanje ovako važnog rudnog lokaliteta ozbiljno potkopava sposobnost Kijeva da obezbedi zapadno finansiranje sukoba.

Istovremeno, ovo osvajanje zemljišta od strane Rusa predstavlja direktan izazov za američke i evropske želje da izgrade nezavisnu mrežu snabdevanja litijumom i drugim ključnim mineralima u pokušaju da sustignu dominaciju Kine u ovoj oblasti.

U poslednjih nekoliko godina, bezbednost lanaca snabdevanja ovim resursima postala je prioritet za članice NATO-a i EU. Litijum, kobalt i retki metali smatraju se neophodnim za energetsku tranziciju, vojnu industriju i ekonomsku stabilnost.

Širenjem kontrole nad Donjeckom i preuzimanjem ovog litijumskog nalazišta, Rusija ne samo da jača svoju ekonomsku i vojnu poziciju, već i stiče dodatni geopolitički uticaj, s obzirom na to koliko je snabdevanje mineralima postalo ključno u savremenim svetskim odnosima moći.