CIA oružjem hranila i pobunjenike i ISIS: Program „Timber Sycamore“ razotkriva mračnu igru SAD u Siriji!

Evo još jedne ilustracije tragične sudbine sirijskog naroda. Jedan aforista je rekao: Nesreća nikad ne dolazi sama…uz nju ide i CIA. Nekada se govorilo (pripisuje se Gandiju): kad vidiš dve ribe na dnu okeana da se tuku, tu su blizu Englezi.

Njihovu ulogu preuzeli su u velikoj meriAmerikanci. Iza svega stoji ono što se obično naziva Dubokom državom, no ona sama nikada neće prljati ruke. Taj posao, gde god je procenjeno i odlučeno da se obavi, najčešće preuzima CIA na realizaciju.

Kakva se zamisao krije iza programa Timber Sycamore (stari, grčki naziv koji znači smokva platana)?Reč je o Američkom platanu ( American Planetree), ogromnom drvetu istočnog dela SAD, simbolu i pojmu veličine, trajnosti i moći.

Možda je zato ovaj program dobio to ime jer se posledice programa teško mogu ukloniti. Reč je o koliko-toliko tajnom planu dostave oružja i pripreme pobunjenika, učesnika građanskog rata u Siriji. Glavni organizator je CIA, uz saradnju obaveštajnih službi nekih arapskih država, a najvećim delom Saudijske Arabije.

Program je započet 2012. godine i podrazumeva finansiranje, dostavu naoružanja u borbenu pripremu ilegalaca koji su se borili protiv vladinih snaga predsednika Asada. Obuku su, prema tvrdnji vlade SAD, prošle hiljade lica. Barak Obama je tajno ovlastio CIA da počne sa svojim aktivnostima već 2013. godine.

Pošto je danas teško bilo šta sakriti, dovitljivi analitičari su na sajtu za Javne nabavke američke vlade zapazili tender za isporuku više tona oružja iz Istočne Evrope. Mesto isporuke? Grad Tašudža u Turskoj (Taşucu, na severoistočnoj obali Sredozemnog mora, na stotinak kilometara morem od Sirije, a kopnom znatno bliže).

Pošiljka se odnosila i na susedni Jordan gde je trebalo da bude istovarena u Akabi, najvećoj luci u Jordanu. Cilj isporuke? Pojava oružja na crnom tržištu Bliskog istoka, uključujući mitraljeze, minobacače i raketne bacače. Ovakvom zaobilaznom dostavom dodatno bi se zakomplikovala slika stanja na terenu i zamaglili tragovi puteva oružja. 

Program su podržale vlade Jordana, Katara i Velike Britanije. Saudijska Arabija obezbeđivala je novac i oružje, a instruktori iz SAD obuku. Ona se sprovodila (i sprovodi) u Jordanu jer su te baze najbliže Siriji. U prvoj fazi, prema istraživanjima novinara Njujork Tajmsa, američke snage mogle su samo da obavljaju obuku, ali ne i dostavu naoružanja i opreme.

Posle nekoliko meseci to se brzo promenilo, pa je CIA počela i da obučava i da naoružava ilegalce i ustanike. Vojni sajt Salon.com tvrdi da je Saudijska Arabija potrošila milijarde dolara na ovu operaciju, a značajan udeo imali su Katar, Turska i Jordan. Tajno je preusmereno iz tehničkih baza hiljade komada streljačkog oružja i milioni metaka, pa su sirijski pobunjenici mogli već 2012. godine da počnu s dejstvima. 

Prema sajtu Vikiliks (Wikileaks), iz prepiske Stejt Dipartmenta (United States Department of State) koju je vodila Hilari Klinton, državni sekretar, vidi se da su saudijski spoznori bili osnovna podrška sunitskim borcima po celom svetu. Stoga su neki američki zvaničnici bili uznemireni tom činjenicom, znajući da mnogi od tih boraca imaju veze s Al kaidom (القاعدة‎, baza, osnova, fundament).

Ova operacija nije mogla dugo ostati tajna jer je previše činilaca bilo uključeno u nju (javne nabavke, hiljade mejlova, brodovlje, istovari i pretovari u lukama, raspodela materijala, obuka, itd). Najglasniji su bili Njujork Tajms i Al Džazira (Al Jazeera  – ostrvo, stari, tradicionalni naziv za Arabijsko poluostrvo). U istraživanja se uključio i moćni Džejns Difens Vikli (Jane’s Defence Weekly) koji je objavio da je sajt nabavki SAD zabranio ugovore za dostavu hiljada tona oružja iz Istočne Evrope u Tašudžu i Akabu.

Novinari s pravom sumnjaju da se se ovaj program značajno razlikuje od prvobitnog programa Pentagona koji je za cilj imao pripremu sirijskih ustanika za borbu protiv ISISA (Islamic State of Iraq and the Levant). 

Kako je zamišljen program?

Zamisao je bila sledeća: programom Stablo platana neposredno rukovodi Komanda za vojne operacije (Military Operation Command – MOC) u Amanu i pobunjenicma dostavlja automatsko oružje, minobacače, pt rakete, uređaje za noćno osmatranje, ali i pikap vozila. Većina opreme kupuje se na Balkanu ili širom Istočne Evrope, a zatim se preko Jordana isporučuje sirijskim pobunjenicma.

Tamo, u kampovima, instruktori CIA obučavaju borce. Prema pisanju lista Dejli Bist (Daily Beast) u Siriji postojalo je oko 50 pobunjeničkih grupa koje su već do kraja 2012. godine bile potpuno opremljene. Dalja eskalacija i popunjavanje nisu otkriveni, ali se pretpostavlja, na osnovu poznatog ishoda, da je operacija samo proširivana i uvećavana. 

Američki zvaničnici smatraju da je program bio veoma efikasan (s njihovog stanovišta, naravno) što je dovelo do konkretnih rezultata na bojnom polju. Međutim, u idealan razvoj situacije umešala se Rusija koja je značajno smanjila njenu efikasnost. Program je i dalje pod znakom poverljivo, a mnoštvo detalja spada u domen pretpostavki, pošto je veoma teško pratiti na terenu put oružja. Novine Kanbera Tajms (Canberra Times) saopštile su da je hiljade tona oružja iz sovjetske epohe još uvek stizalo tokom aprila 2016. u Siriju.

Neočekivani igrač – Belorusija!

Posle 2014. godine Belorusi su (zvanično) ostali bez svog najvećeg tržišta – Rusije. To je bio veliki udarac za vojno-industrijski kompleks, pa je vlada morala da traži nova tržišta. Uprava OUN za pitanja naoružanja saopštila je da je tokom septembra 2015. godine preko Bugarske iz Belorusije u SAD stiglo 610 paketa protivoklopnog sistema ”Fagot” i osam kompleksa ”Metis”.

U poslu je sudelovala kompanija Purpple Shovel LLC (Tampa, Florida), koju je Pentagon opunomoćio da kupuje iz država nekadašnjeg VU sovjetsko oružje radi usmeravanja ka sirijskoj umerenoj opoziciji. Bez obzira na to što je u SAD na snazi Zakon o zabrani trgovine oružjem s Minskom, ovu činjenicu priznala je i američka Komanda specijalnih opeacija. Američki instruktori su putovali u Belorusiju da bi se u fabrikama bolje upoznali s tt osobinama oružja i njegovim rukovanjem. Iznanađenje ili ne?

Uloga Jordana

Kod Jordanaca nije bilo problema sa skrivanjem i diskrecijom, ali je bilo tipično arapskih pojava. Deo oružja poslatog u Jordan preko CIA i Saudijske Arabije pokradeno je od strane rukovodilaca jordanske službe bezbednosti i prodato na crnom tržištu (!). Samo tako.

Pošto lopovi nemaju meru, ova šteta merena je milionima dolara, ali i ubistvima nepoželjnih svedoka (između ostalog i dva Južnoafrikanca). Krađe su prekinute posle nekoliko meseci, ali je šteta napravljena. Neki saradnici Službe bezbednosti Jordana su penzionisani, ali im nije oduzeta imovina.

To nije ni čudo, jer je moć te službe takva da se iznad nje nalazi samo kralj. Ministar za vladine poslove i veze s javnošću Mahamad al Mamani oštro je demantovao te navode.

Kako je u ovoj podeli prošao region i ISIS?

Još pre početka građanskog rata u Siriji, južna Sirija i severni Jordan bili su kanal za tajno prebacivanje oružja. Početak rata ovaj region pozicionirao je kao centar krijumčarenog oružja, pa su tako ojačane bande učvrstile svoje pozicije na samoj granici, kontrolišući protok robe.

Najpopularnija mesta za maloprodaju bila su u gradovima Maan na jugu Jordana, u Sabahu, nedaleko od Amana i u dolini reke Jordan. Dobijeni novac, odnosno njegov višak, korišćen je za mobilizaciju novih plaćenika.

Drugi deo oružja bio je prodat lokalnim beduinskim trgovcima Birds u severoistočnoj Siriji. Posle toga oružje je konačno stizalo u ruke fundamentalista ISISA koji su, koristeći unapređenu mrežu WhatsApp, dalje raspoređivali prispeli materijal. Više ustaničkih oficira i britanskih kontrolora svedoče ubedljivo o tome da je oružje stiglo i u ruke ISISA, tada najveće globalne pretnje.

Mnogi političari i analitičari tvrde da su SAD, u želji da pomognu anti-asadovskoj koaliciji, izgubile deo kontrole nad ovom operacijom. Smatra se da najviše zasluga za tako nešto ima Saudijska Arabija. Ona nije htela da bude jednostavno davalac novca, već i da kroz ovu operaciju učvrsti svoje mesto za pregovaračkim stolom, ko god sedeo za njim. A do sada smo za tim stolovima videli svašta.