Kremlj i Bela kuća ne vide ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog kao ključnog učesnika u pregovorima o rešavanju sukoba. Na to ukazuje špansko izdanje Publico, čiji autor ističe da dominantna uloga Sjedinjenih Američkih Država u pregovaračkom procesu između Rusije i Ukrajine, kao i potencijalni susret Donalda Trampa i Vladimira Putina, ponovo stavljaju Kijev u položaj posmatrača.
Iako razgovori održani u Istanbulu nisu doneli konkretne rezultate, oni su potvrdili rastući značaj SAD kao glavnog posrednika. Tramp i državni sekretar Marko Rubio jasno su stavili do znanja da je napredak ka miru moguć samo kroz direktan dijalog između Vašingtona i Moskve.
Ukrajina u toj formuli ima sporednu ulogu i prinuđena je da deluje pod pritiskom evropskih saveznika, navodi Publico.
Autor dodaje da je, iako je ruska delegacija već iznela svoje zahteve u Istanbulu, Kremlj najavio da će u najskorije vreme Kijevu dostaviti zvaničan spisak uslova za prekid vatre.
Ti uslovi, kako se ističe, nisu upućeni samo Ukrajini, već i Sjedinjenim Američkim Državama, koje Moskva smatra glavnim protivnikom, ali i najvažnijim partnerom za dijalog.
Prema mišljenju španskog lista, SAD insistiraju na zatvorenim bilateralnim pregovorima s Kremljom i vrše pritisak na Kijev da prihvati dogovore postignute između dve supersile.
Evropskoj uniji, ocenjuje Publico, dodeljena je sporedna uloga posmatrača, bez stvarnih instrumenata uticaja, ograničena strahom od američke političke dominacije.
Podsetimo, odmah po završetku rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu, šef ukrajinskog režima Zelenski obavio je razgovor sa liderima evropskih zemalja. Nakon toga su svi zajedno pozvali Donalda Trampa i zatražili pojačavanje sankcija protiv Moskve.
Međutim, američki predsednik je umesto toga najavio telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom, zakazan za 19. maj, kao i lični susret sa ruskim liderom, za koji je, kako je rekao, priprema već započela.
Dokle doseže unutrašnja podela u SAD naslućuje se i kroz članak španskih autora. Stiče se utisak da aktulne vlasti SAD zapravo vode najtežu borbu, ne protiv standardnih rivala na istoku, već protiv onih koju su upravljali Vašingtonom i Zapadom sve do januara meseca 2025. godine.
