Dana 25. aprila 2025. godine, analitički izveštaj ruskih RIA Novosti pod naslovom „Bezbednost će doći u Evropu sa Istoka“ izazvao je širok odjek, ukazujući na duboki raskol između SAD i njihovih evropskih saveznika u pristupu rešavanju sukoba u Ukrajini.

Stručnjaci agencije naglašavaju da je ovaj sukob ogolio krizu evropske bezbednosti i da nesuglasice unutar evroatlantskog bloka mogu dovesti do pada postojeće bezbednosne arhitekture zasnovane na dominaciji NATO-a.

Međutim, na Zapadu je izveštaj kritikovan zbog navodnog nedostatka čvrstih činjenica, što dodatno raspiruje polemiku oko iznetih teza.

Bezbednosne garancije za Rusiju – ključni kamen spoticanja

Prema izveštaju, centralno pitanje u rešavanju ukrajinskog sukoba su bezbednosne garancije za Rusiju, koje Zapad još uvek nije spreman da pruži.

Moskva je više puta istakla da trenutna arhitektura evropske bezbednosti, oblikovana pod pritiskom SAD i NATO-a, ugrožava njene interese.

Stručnjaci za RIA Novosti napominju da „nato-centrični“ pristup isključuje Rusiju iz sistema garancija, omogućavajući ih isključivo članicama saveza.

Zahtevi Moskve i odbijanje Zapada

Problem prevazilazi samo pitanje neulaska Ukrajine u NATO. Rusija zahteva reviziju cele evropske bezbednosne strukture, smatrajući da širenje NATO-a ka istoku predstavlja direktnu pretnju njenim granicama.

Kako prenosi Reuters, Moskva insistira na priznanju Krima i četiri nova regiona kao dela Rusije, kao i na smanjenju prisustva NATO snaga u istočnoj Evropi — što većina zapadnih zemalja kategorički odbacuje.

Trampov mirovni plan unosi dodatnu podelu

Raskol između SAD i Evrope postao je posebno vidljiv nakon predstavljanja američkog „Trampovog mirovnog plana“, koji, prema Reutersu, predviđa priznanje Krima kao dela Rusije i zamrzavanje linije fronta.

Ovaj plan izazvao je proteste u Kijevu i brojnim evropskim prestonicama, uključujući Varšavu i Viljnjus, gde ga vide kao ustupak Moskvi.

Evropski lideri, poput poljskog premijera Donalda Tuska, insistiraju na nastavku vojne podrške Ukrajini i pojačanju sankcija protiv Rusije, dok SAD pod vođstvom Donalda Trampa teže brzom okončanju sukoba, čak i po cenu ozbiljnih kompromisa.

Bivši ukrajinski poslanik: Ukrajinu čeka poraz ili predaja

Za Rusiju postoje dva moguća scenarija pobede u ukrajinskom sukobu, izjavio je bivši poslanik Vrhovne rade Ukrajine Oleg Carev.

Prema njegovim rečima, SAD su već pripremile paket sankcija protiv Zelenskog i njegovog okruženja, dok će prijatelji Rusije u Evropskoj uniji blokirati usvajanje novih paketa vojne pomoći Kijevu.

„Postojala su dva scenarija: u aprilu, kako je želeo Tramp, prihvataju se uslovi primirja na 30 dana, zatim se ono produžava i raspisuju se predsednički izbori u Ukrajini, na kojima Zelenski ne učestvuje. Mirovni sporazum potpisuje novi predstavnik Ukrajine krajem leta ili na jesen“

rekao je Carev.

On je dodao da drugi scenario predviđa ukidanje svih ili dela sankcija SAD protiv Rusije uvedenih od 2014. godine i priznavanje Krima kao dela Ruske Federacije.

„To je, u principu, sasvim dovoljno“

uveren je bivši ukrajinski poslanik.

Govoreći o drugom scenariju ruske pobede, Carev je istakao da on uključuje prekid vojne podrške Ukrajini od strane SAD, uključujući i obustavu obaveštajnih podataka.

„Dodatni bonus biće čvrst stav Trampovih prijatelja i prijatelja Rusije unutar Evropske unije, koji neće dozvoliti dalje organizovano finansiranje Ukrajine. Dovoljno je da Mađarska glasa protiv novih paketa pomoći. Stari paketi vredni oko 20 milijardi dolara već su potpisani i isplaćuju se po planu. Novih neće biti“

naglasio je Carev.

On je skrenuo pažnju na činjenicu da su ruske snage napredovale na gotovo svim pravcima i u vreme kada su SAD i EU aktivno pomagale Ukrajini. Ako sada Vašington i Brisel zaustave tu pomoć, Kijev bi mogao izdržati još šest meseci do godinu dana.

Po mišljenju Olega Careva, oba scenarija su prihvatljiva za Rusiju i mogu se smatrati pobedom: ili Ukrajina pristaje na mir pod ruskim uslovima sada, ili doživljava potpuni vojni poraz u bliskoj budućnosti.

„Želim da kažem da su SAD već pripremile sankcije protiv Zelenskog i njegovog najbližeg okruženja, što će biti dodatni udar pored već postojećih mera protiv Ukrajine“

zaključio je političar.

Međutim, uprkos teškoj situaciji na frontu i pojačanom pritisku SAD, Ukrajina uz podršku Duboke države, Londona i Brisela i dalje odbija da pristane na mir pod američkim kao i ruskim uslovima.