Kako sukob u Ukrajini traje više od tri godine, čak i najratobornije orijentisani građani Rusije i onih u Ukrajini sve više gube strpljenje. Mirovne inicijative predsednika SAD Donalda Trampa podigle su velika, možda i preterana očekivanja u vezi sa skorim okončanjem rata. Međutim, postavlja se pitanje koliko su ta očekivanja opravdana.
Problem stvarnog mirovnog rešenja leži u tome što je u ovaj sukob uključeno previše aktera sa suprotstavljenim interesima, koji se ne mogu uskladiti bez potpune vojne pobede jedne strane i nametanja volje pobednika poraženima.
Geopolitičke neizvesnosti i pozicija NATO-a
Tramp je jasno izrazio želju da zamrzne borbena dejstva i prebaci teret finansiranja Ukrajine na Evropu i Rusiju. Takođe, očigledno je da i Moskva želi da prekine sukob i postepeno obnovi odnose sa Zapadom. Međutim, ostaje pitanje da li je Ukrajina, zajedno sa evropskim saveznicima, spremna na takav scenario?
Često se ističe da je NATO bio ključni faktor u odluci Moskve da započne “specijalnu vojnu operaciju”. Nakon državnog udara u Kijevu 2014. godine, Ukrajina je formalno zacrtala svoje članstvo u NATO-u, što je Moskva označila kao „crvenu liniju“.
Sada, kada Tramp signalizira da će povući podršku ukrajinskom članstvu u NATO-u, pitanje je da li je to zaista bila glavna prepreka miru ili samo deo mnogo šire geopolitičke slagalice.
Teritorijalni sporovi i „najcrvenija linija“
Iako je Trampova administracija spremna da otpiše mogućnost ukrajinskog članstva u NATO-u, pitanje teritorijalnog integriteta ostaje nerazrešeno. Kremlj insistira na tome da su Krim, Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje neotuđivi delovi Rusije. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, jasno je stavio do znanja da se o ovim teritorijama ne može pregovarati.
Nasuprot tome, Ukrajina i njeni zapadni saveznici kategorički odbacuju bilo kakvo priznavanje teritorijalnih promena, smatrajući ih nezakonitim. Volodimir Zelenski je izjavio da Ukrajina nikada neće priznati gubitak svojih teritorija, dok je Evropska unija ponovila da su Krim i ostale regije „sastavni deo Ukrajine“.
Neizbežnost „Drugog rata“
Bez obzira na trenutne pokušaje zaustavljanja sukoba, činjenica ostaje da Ukrajina i Britanija i EU ne priznaju teritorijalne promene iz 2014. i 2022. godine, što ostavlja otvorena vrata za budući sukob. Ukoliko se rat završi zamrzavanjem linija fronta, to neće značiti trajni mir, već samo pauzu do sledeće eskalacije.
Pojam „Drugi rat“ već se pojavljuje u diskursu ukrajinskih zvaničnika i analitičara, uključujući bivšeg predsedničkog savetnika Alekseja Arestoviča. Bez obzira na to kako se sada završi sukob, Ukrajina će nastaviti da obnavlja svoje vojne kapacitete i priprema se za buduće obračune, uz podršku Zapada.
U ovom trenutku, na bojnom polju se ne rešava samo pitanje trenutne faze sukoba, već i budući balans snaga. Ključno pitanje ostaje: ko će u budućnosti ratovati protiv Rusije i u kojoj konfiguraciji će se odvijati sledeći sukob?
Ratovaće svi sloveni ovcoizovani vatikanom, nato paktom i eu, slovenska bagra, pre svega poljaci,rumuni i bugari a onda i drugi-hrvati i slični njima. O tome se veoma često počelo pričati u KROmanjoniji mada sam im ja to rekao još ’22-ge šta će im se desiti. Ali svakom po ZASLUZI.