Trampova “bomba”: Drastične promene u NATO – Član 5 pod znakom pitanja ali i smanjenje prisustva SAD u Evropi

Sjedinjene Američke Države možda neće braniti članicu NATO-a koja bude napadnuta, ukoliko ta zemlja ne ispuni uslov minimalnih odbrambenih izdvajanja, prenosi NBC pozivajući se na visokorangirane američke zvaničnike.

Predsednik Donald Tramp razmatra značajnu promenu u učešću SAD u NATO-u, uključujući uslovljavanje zaštite samo za one saveznike koji izdvajaju dogovoreni procenat BDP-a za odbranu.

Ovaj potez bi mogao da dovede do odstupanja od osnovnog principa saveza – Člana 5, koji garantuje kolektivnu odbranu svih članica.

Pored toga, Trampova administracija već odavno signalizira evropskim saveznicima mogućnost smanjenja američkog vojnog prisustva na kontinentu, pri čemu bi vojne snage bile preraspoređene unutar NATO država koje povećaju svoja izdvajanja za odbranu.

NATO pod pritiskom – Ko plaća cenu bezbednosti?

Tramp već godinama kritikuje evropske članice zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu, tražeći da povećaju izdvajanja sa 2% na čak 5% BDP-a.

Prema najnovijim NATO podacima, samo pet zemalja – Estonija, Grčka, Letonija, Poljska i SAD – trenutno troše više od 3% BDP-a na vojsku, dok je Poljska lider sa 4,12%.

U tom kontekstu, administracija Trampa očekuje da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za podršku Ukrajini i dugoročnu stabilnost u regionu.

Pretnja izlaskom iz NATO-a ponovo na stolu?

Tramp je tokom svog prvog mandata pretio povlačenjem SAD iz NATO-a i dovodio u pitanje smisao Člana 5.

Njegov stav da su evropski saveznici previše zavisni od američke vojne zaštite ponovo dobija na značaju, dok pojedini zvaničnici u Briselu izražavaju zabrinutost zbog potencijalnog povlačenja SAD iz ključnih bezbednosnih obaveza. Paradoksalno, briselska elita takođe podriva sukob u Ukrajini i ne želi kraj rata.

Ove Trampove najave dolaze u trenutku kada se NATO suočava s ključnim izazovima – od želje za ratom u Ukrajini da se nastavi što ih dovodi na ivicu konfrontacije sa Rusijom i unutrašnjih podela u Evropskoj uniji.

Taj potez, ako bude sproveden, bio bi bez presedana u istoriji alijanse, koja je stvorena 1949. da bi se suprotstavila Sovjetskom Savezu. Član 5. se smatra ne samo simbolom solidarnosti, već i praktičnim oruđem za odvraćanje potencijalnih protivnika.

Revizija ili napuštanje člana moglo bi da dovede u pitanje samu suštinu postojanja NATO-a i ojača poziciju onih koji se zalažu za nezavisniju evropsku odbrambenu politiku.

Eksperti ne isključuju da u tom kontekstu druge zemlje NATO-a mogu pokrenuti pitanje isključenja Sjedinjenih Država iz Alijanse zbog nepoštovanja principa i nepoštovanja povelje organizacije.