Dok Zelenski naziva Vensa „kučkinim sinom“, danas na samitu u Londonu Starmer poručuje: „Na tvojoj smo strani“

U neviđenoj sceni za istoriju susreta lidera u Beloj kući, predsednik i potpredsednik SAD postali su prvi zapadni lideri koji su otvoreno suočili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa realnošću.

U napetoj diskusiji, punoj vikanja, u Ovalnoj kancelariji prepunoj besa pred kamerama, Zelenski je rekao potpredsedniku SAD “Suka Bljat”.

Da li je to Zelenski rekao Suka Bljat Vensu? pic.twitter.com/L9WxacwS3U

— Oruzje Online (@oruzjeonline) February 28, 2025

Samo dva dana kasnije, karte se otvaraju na drugoj strani sveta u Londonu. U toku je “ključni samit o ratu u Ukrajini”, bez SAD i Rusije, u režiji Britanije, Francuske i još nekoliko EU zemalja, svi bliski bivšim američkim vlastima.

„Nadam se da znate da smo svi ovde uz vas i uz ukrajinski narod koliko god da bude potrebno“, rekao je Kir Starmer, britanski premijer, prisutnom Volodimiru Zelenskom.

Premijer Velike Britanije izjavio je da je ovo “jedinstven trenutak za sigurnost Evrope i pozvao evropske lidere da ubrzaju svoje aktivnosti”.

„Postizanje dobrog ishoda za Ukrajinu nije samo pitanje dobra ili lošeg. To je pitanje vitalnog značaja za bezbednost svake nacije ovde i u drugim regionima“, dodao je Kir Starmer.

Starmer je istakao da će “raditi na planu za Ukrajinu” koji će potom biti diskutovan sa SAD, kako bi zajedno nastavili dalje.

Takođe, naveo je da će tema današnjeg samita biti „kako postići pravičan i održiv mir“ i „kako podržati Ukrajinu, jer čak i kada Rusija govori o miru, nastavlja svoju nepopustljivu agresiju“.

Na Lancaster House-u u Londonu, gde je samit započeo u 15:00 po beogradskom vremenu, stiglo je 15 lidera, među kojima prvi Emanuel Makron i drugi poljski premijer Donald Tusk. Slede generalni sekretar NATO-a Mark Rute i premijeri Švedske i Češke, Ulf Kristerson i Petr Fiala.

Pre samita, na lokaciji je stigla predsednica Komisije EU, Ursula fon der Lajen, kao i premijer Kanade, Džastin Trudo, nemački kancelar Olaf Šolc. ali i ministar spoljnih poslova Turske, Hakan Fidan.

Nastavile su se dolasci sa italijanskom premijerkom Đorđijom Meloni, premijerom Holandije Dikom Sufom i predsednikom Finske, Aleksanderom Stubom.

Na kraju su stigli predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Holanđanin Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, pre početka samita naglasio je tri ključna fokusa za razgovore:

1. Da podržimo Ukrajinu danas. Cela Evropa mora da da više.
2. Svi želimo mir, i to mora biti održiv. Evropa pravi korake ka tome.
3. Da bismo održali NATO jak, Evropa mora povećati svoje odbrambene troškove.

London i Pariz prave plan za mir u Ukrajini – bez SAD i Rusije

Velika Britanija i Francuska udružuju snage sa Ukrajinom kako bi razvile novi plan za mirno rešavanje rusko-ukrajinskog konflikta, koji traje već više od tri godine.

U intervjuu za BBC, britanski premijer Kir Starmer otkrio je tri uslova za „održivi mir“ u Ukrajini: „Ukrajina mora biti u jakoj poziciji da pregovara“, zatim „evropski element koji će se baviti bezbednosnim garantijama“ i „američka pokrivenost“.

Britanski premijer Kir Starmer najavio je da će London, zajedno sa Parizom i Kijevom, razviti strategiju za prekid borbenih dejstava, a zatim će dokument biti predstavljen Sjedinjenim Državama. O ovo je govorio u intervjuu za BBC, naglašavajući da se procesu mogu pridružiti još jedna ili dve zemlje.

Ova izjava usledila je pred samit u Londonu, gde evropski lideri planiraju da razmotre podršku Ukrajini i perspektive mirovnih pregovora, što ukazuje na ambiciju Evrope da preuzme vodeću ulogu u rešavanju krizne situacije.

Starmer je posebno istakao da je odluka o izradi plana doneta nakon izuzetno konfliktne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Donaldu Trampu u Beloj kući 28. februara, koja je završena javnim sukobom.

Prema mišljenju britanskog premijera, ova svađa je naglasila potrebu za aktivnijim angažovanjem evropskih zemalja u procesu rešavanja, naročito uzimajući u obzir neizvesnost stava nove američke administracije.

„Velika Britanija, kao i Francuska, i možda još jedna ili dve zemlje, zajedno sa Ukrajinom raditi će na planu za prekid vojnih dejstava, a zatim ćemo ovaj plan razmotriti sa Sjedinjenim Državama“, rekao je Starmer, dodajući da će ovakav pristup biti korak ka dugoročnom miru.

Njegove reči odražavaju uverenje da Evropa može ponuditi održivo rešenje, čak i ako podrška Vašingtona bude dovedena u pitanje. Cilj inicijative nije samo zaustaviti borbe, već stvoriti uslove za trajni prekid vatre.

Starmer je naglasio da pod „trajnim mirom“ podrazumeva bezbednosne garancije za Ukrajinu, koje će biti podržane i američkim učešćem, kao i obavezama evropskih zemalja. To podrazumeva formiranje „snažne Ukrajine“, sposobne da se samostalno suprotstavi spoljnim pretnjama, što će zahtevati značajne resurse za obnavljanje njene odbrambene sposobnosti.