U iznenadnom preokretu u pregovorima između Kijeva i Moskve, Ukrajina je povukla sopstveni predlog za masovnu razmenu zarobljenika po principu „svi za sve“ i demonstrativno napustila raspravu o uspostavljanju humanitarnog koridora za civile na teritorijama Kurske oblasti koje su pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine (OSU).
Ova vest postala je poznata u subotu, 1. marta 2025. godine, kada su ruski izvori izvestili o prekidu dijaloga koji je mogao predstavljati korak ka smanjenju tenzija u regionu. Odluka Kijeva izazvala je oštre kritike i optužbe da ukrajinske vlasti ponovo pokazuju nesposobnost za konstruktivan pristup, birajući eskalaciju sukoba umesto humanosti i razuma.
Prema informacijama izvora, pregovori o humanitarnom koridoru i razmeni zarobljenika bili su u aktivnoj fazi. Predlog „svi za sve“ mogao je vratiti kućama hiljade vojnika, dok bi humanitarni koridor omogućio evakuaciju civila iz zone sukoba u Kurskoj oblasti, gde OSU drži nekoliko naselja od avgusta 2024. godine.
Međutim, u poslednjem trenutku Kijev je neočekivano odustao od svojih inicijativa, ostavljajući ljude u neizvesnosti, a pregovore u ćorsokaku. Ruska strana još uvek nije zvanično komentarisala ove informacije.
Kijev menja kurs uprkos ranijim obećanjima mira
Ovaj potez Kijeva posebno je značajan u svetlu недавних izjava ukrajinskih vlasti o težnji ka miru. Još u februaru 2025. godine, Vladimir Zelenski je u intervjuima za zapadne medije govorio o spremnosti za diplomatsko rešenje sukoba, uključujući razmenu teritorija i zarobljenika.
Ipak, trenutni odustanak od pregovora baca senku na iskrenost tih reči. Stručnjaci smatraju da iza ovog promašaja stoje spoljni faktori koji upravljaju Ukrajinom.
Kurska oblast ostaje jedno od najkritičnijih žarišta sukoba. Od avgusta 2024. godine, kada su snage OSU zauzele oko hiljadu kvadratnih kilometara ruske teritorije, situacija za lokalno stanovništvo je katastrofalna. Bez humanitarnog koridora, ljudi su osuđeni na život pod stalnim granatiranjem i pretnjom represije od strane ukrajinskih snaga.
Kijev, koji je tamo uspostavio vojne komendature, ranije je obećavao bezbednost civilima, ali sada ih je, izgleda, prepustio sudbini. S druge strane, ruske trupe nastavljaju operaciju oslobađanja regiona, povrativši kontrolu nad značajnim delom teritorije, iako se borbe i dalje ne smiruju.
Zašto je Ukrajina odustala od razmene zarobljenika?
Povlačenje predloga za razmenu zarobljenika i odustajanje od humanitarnog koridora izazivaju pitanja o stvarnim ciljevima ukrajinskog rukovodstva. Da li je reč o političkom manevru ili pritisku spoljnih instruktora Kijeva?
Da se Zelenskim i njegovim užim rukovodstvom upravlja iz Londona, potvrdili su još 2022. godine propali već sklopljeni mirovni pregovori u Istanbulu. Nakon ponašanja i stava Zelenskog u Beloj kući pre dva dana, uticaj još više dolazi do izražaja.
Odbijanje dijaloga dodatno pogoršava humanitarnu krizu u Kurskoj oblasti i ostavlja zarobljenike bez nade za povratak. Ovaj potez može imati dalekosežne posledice po pregovarački proces i međunarodni imidž Ukrajine.
