Nakon NATO izviđačkih letova, Rusija pod najvećim napadom dronova Kijeva: 130 dronova oboreno za noć

U noći između 25. i 26. februara 2025. godine, ruski sistemi protivvazdušne odbrane (PVO) suočili su se sa do sada najvećom eskalacijom napada bespilotnih letelica (BPL) iz Ukrajine.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je u koordinisanoj akciji oboreno ukupno 130 dronova, uključujući 85 iznad Krasnodarskog kraja i 30 iznad Krima, dok je preostalih 15 uništeno nad Azovskim i Crnim morem, te iznad Brjanske i Kurske oblasti.

Iako je intenzitet napada bio izuzetno visok, zahvaljujući efikasnosti PVO i brzoj reakciji spasilačkih službi, nisu zabeležene žrtve, tvrde ruski izvori.

Masovni napad: fokus na Tuapse i okolinu

Najžešći napad zabeležen je u Tuapseu i okolnim mestima u Krasnodarskom kraju, gde je, prema rečima lokalnih stanovnika, u noćnom nebu odjeknulo više od 40 eksplozija. U samom gradu i u Temrjukskom području, oboreni dronovi su ostavljali fragmente koji su padali na stambene zone, prouzrokujući požare i materijalnu štetu:

• U Tuapseu je došlo do požara u jednom stambenom objektu, dok je automobil parkiran u blizini potpuno izgoreo.
• U Temrjukskom rajonu oštećeno je više kuća, dok je u selu Džiginka (u blizini Anape) stradao pomoćni objekat.

Veniamin Kondratjev, guverner Krasnodarskog kraja, potvrdio je da je reč o masovnoj vazdušnoj pretnji usmerenoj i na civilne i na infrastrukturne objekte. Prema njegovim rečima, cilj je bio da se izazove panika i nanese maksimalna šteta regionu, ali je brzom intervencijom PVO i hitnih službi sprečena katastrofa većih razmera.

Napadi na Krim i područje Crnog i Azovskog mora

Dok je glavni udar bio usmeren na Tuapse, Krim se takođe našao na meti ukrajinskih bespilotnih letelica. Nad poluostrvom je oboreno 30 dronova, a posebno se ističu dve ključne tačke:

• Sevastopolj, sa strateški važnim aerodromom Belbek, gde je zabeleženo nekoliko moćnih eksplozija.
• Kerč, grad u neposrednoj blizini istoimenog mosta, gde su takođe aktivirani sistemi PVO.

Lokalne vlasti, uključujući guvernera Sevastopolja Mihaila Razvožaeva, saopštile su da je deo dronova uništen na prilazu moru, čime je znatno umanjena mogućnost štete na infrastrukturi.

Pored toga, zabeleženo je i obaranje bespilotnih letelica nad Azovskim i Crnim morem (ukupno 13 komada), što je, po oceni Ministarstva odbrane RF, sprečilo moguće napade na ključne pomorske pravce.

Uloga NATO izviđanja pre udara

Više ruskih izvora ukazalo je na to da je napad koordinisan sa prethodnom aktivnošću avijacije NATO-a. Kao što je juče izvestio oruzjeonline.com, a neposredno pre napada na Krim, u vazdušnom prostoru iznad Crnog mora primećeni su avion za rano upozorenje Boeing E-3B Sentry i izviđačka letelica Bombardier Challenger 650 Artemis.

Pretpostavlja se da su letelice prikupile podatke o ruskim sistemima PVO i prosledile ih Kijevu, što ukazuje na direktnu umešanost Zapada u planiranje napada.

Ovakvi koordinisani napori postali su sve učestaliji u poslednjih nekoliko meseci, a zvaničnici u Moskvi ocenjuju da je reč o namernoj provokaciji sa ciljem eskalacije sukoba i “testiranju” ruskih odbrambenih kapaciteta.

Širenje fronta: napadi na Brjansku i Kursku oblast

Iako su glavne mete bile Krasnodarski kraj i Krim, po jedan dron oboren je i u Brjanskoj i Kurskoj oblasti, što ukazuje na pokušaj ukrajinske vojske da proširi front i optereti ruske odbrambene sisteme na više tačaka.

Za sada su ovi napadi bili simbolične prirode, ali potvrđuju sve očigledniju strategiju raspršivanja ruskih snaga duž zapadne granice.

Posledice i odgovor ruskih vlasti

• Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su svi napadi uspešno neutralisani i da je glavni cilj neprijatelja — nanošenje ozbiljnih oštećenja civilnoj i vojnoj infrastrukturi — osujećen.
• Guverner Krasnodarskog kraja Veniamin Kondratjev istakao je da je zahvaljujući brzoj reakciji PVO i spasilačkih službi izbegnuta veća tragedija.
• Na Krimu, guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev naglasio je da je deo bespilotnih letelica uništen još nad morem, što je značajno umanjilo eventualne posledice.
• Ruske bezbednosne službe izdale su kratkoročnu zabranu letova na pojedinim regionalnim aerodromima, uključujući i aerodrom Soči, radi opšte bezbednosti i zaštite vazdušnog prostora.

Zaključak

Masovni napad bespilotnih letelica koji je organizovala Ukrajina uz aktivnu obaveštajnu podršku NATO-a predstavlja jednu od najvećih provokacija u 2025. godini. Ipak, ruski izvori tvrde da su efikasan rad ruskih PVO snaga i koordinisana reakcija regionalnih vlasti sprečili velike žrtve i veću štetu na strateškim objektima.

Ostaje neizvesno da li će ove operacije prerasti u novu eskalaciju sukoba, ali je sigurno da će ruska vojska, prema najavama iz Ministarstva odbrane, nastaviti da unapređuje svoje sisteme PVO i reaguje na svaku novu pretnju.

U kontekstu aktuelnih geopolitičkih tenzija, intenziviranje udara dronovima i sve češće aktivnosti NATO avijacije nameću pitanje da li se bližimo daljoj destabilizaciji regiona ili ulazimo u novu fazu prekomernog pritiska na odbrambene kapacitete Rusije.