Profesor Džefri Saks, poznati ekonomista i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, nedavno je održao govor u Evropskom parlamentu u kojem je kritikovao spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a prema Ukrajini.
On je istakao da je širenje NATO-a na istok, posebno prema Ukrajini, dovelo do povećanih tenzija sa Rusijom, što je na kraju rezultiralo trenutnim sukobom. Saks je pozvao Evropu da razvije sopstvenu spoljnu politiku nezavisnu od američkog uticaja i da se fokusira na diplomatska rešenja za postizanje mira u Ukrajini. Takođe je naglasio da je neophodno razumeti istorijske i geopolitičke faktore koji su doveli do sukoba kako bi se pronašlo održivo rešenje.
Saks je ranije izjavio da je rat u Ukrajini apsolutno moguće izbeći i da odražava četvrt veka rastućih tenzija između Sjedinjenih Država i Rusije. On smatra da je unipolarni pogled američkih strateških lidera nakon 1991. godine, uključujući širenje NATO-a, doprineo trenutnoj situaciji. Saks je takođe kritikovao kontinuiranu vojnu podršku zapadnih zemalja Ukrajini, pozivajući na prekid vatre i diplomatske pregovore kao jedini održiv put ka miru.
Ove izjave izazvale su različite reakcije, uključujući otvoreno pismo više od 300 ekonomista koji su kritikovali Saksove stavove o ratu u Ukrajini. U tom pismu se navodi da Saks preuzima ruske mirovne planove koji ne pružaju garancije protiv daljih agresija i da Ukrajina nije podeljena zemlja, kako on sugeriše.
Saks je odgovorio na ove kritike, ističući da je njegova pozicija pogrešno predstavljena kao protivukrajinska i pozvao na otvorenu diskusiju o ovim pitanjima.
Govor je postao viralan zbog oštrih kritika na račun politike Zapada, posebno SAD-a, i poziva Evropi da usvoji nezavisnu spoljnu politiku, izbegava sukobe poput rata u Ukrajini i preusmeri se na neutralnost i diplomatska rešenja sa Rusijom.
Profesor Jeffrey Sachs o geopolitici mira u Evropskom parlamentu:
Poslednjih 36 godina veoma pažljivo pratim događaje u Istočnoj Evropi, bivšem Sovjetskom Savezu, Rusiji. Bio sam savetnik poljske vlade 1989. godine, predsednika Gorbačova 1990. i 1991, predsednika Jeljcina od 1991. do 1993, i predsednika Kučme u Ukrajini 1993. i 1994.
Želim da ovo istaknem jer ono što želim da objasnim iz moje perspektive nije drugoravno. Nije ideologija. To je ono što sam video svojim očima i doživeo tokom tog perioda. U mom razumevanju događaja koji su zadesili Evropu u mnogim kontekstima, uključujući ne samo krizu u Ukrajini, već i Srbiju 1999, ratove na Bliskom istoku, uključujući Irak, Siriju, ratove u Africi, uključujući Sudan, Somaliju, Libiju – ovi su u velikom delu, što bi vas možda iznenadilo, i što bi se možda osudilo zbog onoga što ću reći – ratovi koje je Sjedinjene Američke Države predvodile i izazvale. I to traje već preko 40 godina. Ili, da budem tačniji, preko 30 godina.
Sjedinjene Američke Države su došle do zaključka, posebno 1990. i 1991, a zatim sa završetkom Sovjetskog Saveza, da SAD sada upravljaju svetom i da SAD ne moraju da poštuju nikakve tuđe poglede, crvene linije, brige, poglede na bezbednost, ni međunarodne obaveze, ni okvir UN-a.
Kada je Sovjetski Savez prestao da postoji, data su obećanja, i ja sam bio tamo, čuo sam ih, bio sam deo tih rasprava, da NATO neće proširivati se na istok. Ovo je bila ključna tačka u pregovorima sa Gorbačovom. Ipak, NATO se proširio, prvo na Poljsku, Mađarsku i Češku 1999, zatim na baltičke države, Bugarsku, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju 2004, pa na Albaniju i Hrvatsku 2009, zatim na Crnu Goru 2017, i Severnu Makedoniju 2020. Svaki korak bio je provokacija Rusiji, prekršenje obećanja i korak ka trenutnoj krizi.
Rat u Ukrajini, po mom mišljenju, direktan je rezultat ovog proširenja. Godine 2008, na samitu NATO-a u Bukureštu, SAD su gurale da Ukrajina i Gruzija budu na putu ka članstvu u NATO-u. Ovo je bila crvena linija za Rusiju, i predsednik Putin to je više puta jasno naglasio.
Ipak, SAD i NATO su to ignorisali, a do 2014, nakon puča na Majdanu – podржanog od strane SAD-a, mogu dodati, sa ličnostima poput Viktorije Nuland i Džefrija Pajata koji su otvoreno raspravljali o promeni režima u procučenim razgovorima – situacija se izoštrila. Rusija je anektirala Krim i podržavala separatiste u Donbasu, ali koren problema bilo je proširenje NATO-a i odbijanje SAD-a da poštuje bezbednosne brige Rusije.
Ono što sada vidimo u Ukrajini je proksi rat, pokrenut od strane Sjedinjenih Američkih Država, uz Evropu koja je uvučena u to, trpeći ekonomske i političke posledice. EU nema nezavisnu spoljnu politiku; jednostavno slepo sledi vođstvo Vašingtona, i to je katastrofa. Sankcije Rusiji su se vratile kao bumerang, više šteteći Evropi nego Rusiji. Cene energije rastu, industrije kolabiraju, a EU postaje pion u strategiji SAD-a da oslabi Rusiju, Kinu i druge.
Pozivam Evropu da se probudi. Potrebna vam je nezavisna spoljna politika, a ne ona koja je diktirana iz Vašingtona. Budite neutralni, ne provocirajte svoje susede i direktno pregovarajte sa Rusijom. Nacrt mirovnog sporazuma iz marta 2022 – gde su Ukrajina i Rusija bile blizu dogovora zasnovanog na neutralnosti i neproširenju NATO-a – treba ponovo razmotriti. To je bila šansa za mir, ali su SAD i UK to sabotirale, gurajući Ukrajinu da nastavi borbu.
Ovo nije samo o Ukrajini. Pogledajte Srbiju 1999, kada je NATO bombardovao bez autorizacije UN-a, ili Irak 2003, zasnovan na lažima o oružju za masovno uništenje. Pogledajte Libiju 2011, gde je intervencija NATO-a dovela do haosa. Šablon je jasan: SAD predvodi, Evropa sledi, a svet trpi. Evropa mora da se oslobodi ovog potčinjavanja. Imate ekonomsku snagu, kulturnu baštinu i diplomatsku tradiciju da budete snaga za mir, a ne rat.
I nemojmo zaboraviti Kinu. SAD prikazuju Kinu kao neprijatelja, ali Kina nije neprijatelj Evrope. Trgovina s Kinom je obostranop korisna, i Evropa ne bi trebalo da se pridruži SAD-u u ovom novom Hladnom ratu. SAD žele da dominiraju, ali interesi Evrope leže u saradnji, a ne u konfrontaciji.
Mi smo u opasnom trenutku. Nuklearni rizici su veći nego u bilo kom trenutku od Kubanske raketne krize. Svet ne može da priušti još jedan rat kojim upravlja SAD. Evropa mora da deluje kao odrasla, kao što je Kenedi rekao 1963: „Pre svega, dok branimo svoje vitalne interese, nuklearne sile moraju da izbegnu one konfrontacije koje navode protivnika na izbor između ponižavajućeg povlačenja ili nuklearnog rata.“ Ta mudrost važi danas više nego ikada.
Isto ko da se pitamo zašto je Amerika od Ukrajine i sr hrvacke napravila naci-proksi države za ratovanje protiv Rusa i Srba??? Prosto-nacisti iz USA nas ne vole jer smo ih tukli 2 puta, i sada ćemo 3.puta.
Svaka mu je kao Njegoševa. Malo je ovakvih ljudi na zapadu koji imaju drugačije mišljenje od službenih državnih politika i još ih smiju javno izreći. Odmah se nađu nazovi ekonomisti koji ga kritikuju, a čovjek gađa u srž problema. Na zapadu ne postoje slobodni mediji koji su u koliziji sa službenim stavovima. Saxove riječi imaju težinu, a liberalni krugovi ga negiraju , mada se nadam ne zadugo. Neće biti mira dok Nato i zapadne elite ne prihvate legitimno pravo Rusije da postavi crvene linije u odnosima prema alijansi i to mora biti trajno i ne smije zavisiti od elita na vlasti, koje su u stanju žrtvovati mir za interese vojno industrijskogg kompleksa i ekonomskih interesa liberala koji pokušavaju iz korijena promijeniti svijest čovječanstva namećući svoje stavove o rodnim jednakostima. Nešto je trulo u zapadnim demokratijama i to se reflektuje na cijeli svijet.
Интересује ме – да ли би дотични овако говорио да се Руси повлаче, или и код западњака важи правило да су после боја сви генерали паметни?
Saks je slično pričao i prije deset godina.
Bravo Džefri!
Да исцрпи Русију, да опљачка Европу и да побије што више Словена.
Да, то је сан сваког “доброг и поштеног” англосаксонског злотвора.