Kijev diže uzbunu: Ruski stručnjaci poboljšali severnokorejski balistički projektil KN-23 – Kako?

Severnokorejski balistički projektil KN-23, koji je ranije navodno imao probleme sa preciznošću, sada predstavlja ozbiljniju pretnju, zahvaljujući ruskim tehničkim modifikacijama, tvrdi Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojno-obaveštajne službe (GUR).

KN-23: “Od nepreciznog oružja do ozbiljne pretnje”

U intervjuu za južnokorejske medije, Budanov nam je otkrio da je KN-23 prvobitno imao ozbiljne probleme s preciznošću, jer su njegovi projektili udarali dalje od cilja za 500 do 1.500 metara.

Međutim, ruski inženjeri su sada izvršili ključne tehničke modifikacije, što je značajno povećalo preciznost i efikasnost ovog balističkog sistema, prema Budanovu.

“Ranije, KN-23 je bio nepouzdan, ali sada je mnogo precizniji zahvaljujući tehničkim izmenama ruskih stručnjaka. To oružje sada predstavlja daleko ozbiljniju pretnju,”

– izjavio je Budanov.

Rusko-severnokorejska vojna saradnja na novom nivou

Vojni analitičari sa zapada smatraju da modifikacija KN-23 predstavlja deo šireg plana vojne saradnje između Rusije i Severne Koreje. Prema tvrdnjama ukrajinske obaveštajne službe, Moskva i Pjongjang produbljuju saradnju u oblastima tehnologije, nauke i vojne industrije.

Budanov ponovo pokušava da alarmira svoje saveznike kako ova saradnja ne predstavlja pretnju samo Ukrajini, već i “međunarodnoj zajednici“, jer omogućava strašnoj Severnoj Koreji da modernizuje svoj vojni arsenal.

Severnokorejska uloga u ratu u Ukrajini

Osim tehničke podrške, a cela poenta Budanovog obraćanja nije bila da pohvali ruske stručnjake već da po ko zna koji put ponovi kako Severna Koreja navodno aktivno učestvuje u sukobu u Ukrajini. Prema Budanovim tvrdnjama, a bez ikakvih dokaza:

• Oko 4.000 severnokorejskih vojnika je poginulo u borbama u Kurskoj oblasti, ali uprkos tome, njihove trupe i dalje učestvuju u zajedničkim operacijama sa ruskom vojskom.
• Povećana je prisutnost severnokorejske artiljerije na ratištu.
• Severnokorejske snage se prilagođavaju modernim metodama ratovanja, što ukazuje na njihovu dugoročnu vojnu strategiju.

“Severnokorejski vojnici posmatraju, uče i prilagođavaju se novim taktikama na ratištu,”

– naglasio je Budanov.

Rusija planira dalje unapređenje severnokorejskog naoružanja

Budanov tvrdi da Severna Koreja ne učestvuje u ratu samo zbog borbenog iskustva, već i zbog tehnološkog unapređenja svog oružanog sistema. Rusija bi, pored KN-23, mogla modernizovati i druge severnokorejske raketne sisteme, čime bi dodatno ojačala vojni kapacitet Pjongjanga.

Ovde iznete informacije zapravo samo ponavljaju zabrinutost preko 50 zapadnih zemalja koji naoružavaju Kijev zbog rastuće vojne saradnje između Moskve i Pjongjanga, koja bi mogla promeniti geopolitičku ravnotežu u regionu i ojačati vojnu moć Severne Koreje.

KN-23 – Kimova verzija sistema Iskander-M

Tokom protekle skoro tri godine, priroda odbrambene saradnje između Severne Koreje i Rusije bila je predmet spekulacija i kontroverzi, posebno u kontekstu katastrofalne politike bivšeg režima u SAD i diplomatske izolacije koju uporno pokušavaju da nametnu Pjongjangu.

Strateški interes Rusije za održavanje odnosa sa Severnom Korejom verovatno je pod uticajem želje da izvrši uticaj u istočnoj Aziji i uravnoteži prisustvo Zapada dok Severna Koreja nastoji da ojača svoje odbrambene sposobnosti i stekne političku moć. U daleko većem i intenzivnijem obliku, slično radi SAD sa Južnom Korejom još od kraja Korejskog rata.

KN-23 je severnokorejska balistička raketa kratkog dometa poznata po svojim posebnim karakteristikama i mogućnostima. Napravljena je po uzoru na ruski raketni sistem Iskander, sa pogonskim sistemom na čvrsto gorivo koji omogućava bržu pripremu za lansiranje u poređenju sa raketama na tečno gorivo.

Raketa je sposobna da nosi različite bojeve glave, uključujući konvencionalne ali i nuklearne bojeve glave, što je čini raznovrsnim oružjem u sve naprednijem arsenalu Severne Koreje, uprkos sezdesetogodišnjoj propagnadi, izolaciji i sankcijama.

Dizajn rakete uključuje kvazi-balističku putanju, koja omogućava raketi da manevriše u letu, što znatno otežava presretanje tradicionalnim sistemima protivraketne odbrane. Jedna od ključnih karakteristika KN-23 je domet i tačnost.

Procenjuje se da ima domet od oko 400 do 600 kilometara, što stavlja značajan deo Korejskog poluostrva i delove Japana na dohvat ruke. Sistem za navođenje rakete je napredan, pružajući poboljšanu preciznost u poređenju sa pojedinim starijim severnokorejskim balističkim projektilima.

Ova unapređena preciznost, u kombinaciji sa manevrima i relativno kratkim vremenom leta, predstavlja značajan izazov za regionalne sisteme protivraketne odbrane, povećavajući stratešku poziciju koju zauzima Severna Koreja u svom regionalnom bezbednosnom kontekstu.