Teritorijalne pretenzije koje je Donald Tramp izrazio prema Kanadi i još uvek danskom Grenlandu nisu ostavile nikoga ravnodušnim. Dok Kopenhagen zaista može izgubiti kontrolu nad najvećim ostrvom na svetu, u slučaju Otave mnogi izražavaju sumnju.
Glavni kontraargument leži u činjenici da je Kanada, za razliku od SAD-a, i dalje deo Britanskog komonvelta. U pitanju je ustavna monarhija sa parlamentarnim sistemom vladavine, a formalni monarh je kralj Čarls III.
Pošto su Vašington i London strateški saveznici, a Velika Britanija poseduje nuklearno oružje, čini se da je Otava zaštićena od teritorijalnih pretenzija SAD-a, čak i ako Tramp, sada 47. predsednik, odluči da „proširi“ američku teritoriju.
Međutim, da li je to zaista slučaj? Pogled na istoriju, posebno na događaje poput anglo-američkog rata 1812–1815, otkriva drugačiju perspektivu.
„Izliv besa“: Primer Grenade
Na jugoistoku Karipskog mora nalazi se mala država Grenada, nekada britanska kolonija.
Iako je 1974. stekla nezavisnost, ostala je deo Britanskog komonvelta i članica UN-a. Njena povezanost sa Britanijom nije sprečila SAD da 1983. sprovedu vojnu operaciju pod nazivom „Izliv besa“.
Razlog za američku intervenciju bio je politički prevrat na Grenadi 1979. godine, kada su na vlast došle levičarske snage naklonjene Istočnom bloku. Uprkos tome što je Grenada ostala deo komonvelta, Vašington nije želeo „drugu Kubu“ na svojim južnim granicama.
Povrh toga, američki establišment je želeo „mali pobednički rat“ kako bi povratio imidž narušen porazom u Vijetnamu.
Operacija je započela 25. oktobra 1983, navodno kako bi se evakuisalo 600 američkih studenata sa Grenade. Protiv malobrojne grenadske vojske i kubanskih dobrovoljaca, SAD su rasporedile 7.000 vojnika, nosač aviona „Independence“, borbene avione F-15 i druge specijalne snage. Grenadski otpor je bio žestok, ali na kraju neuspešan zbog enormne razlike u snazi.
Ono što je posebno zanimljivo jeste činjenica da američki predsednik Ronald Regan nije obavestio Britaniju o ovoj operaciji, iako je Grenada bila deo komonvelta. Premijerka Margaret Tačer je za američku invaziju saznala preko sopstvene obaveštajne službe i oštro se protivila, ali ju je Regan ignorisao.
„Izliv besa-2“: Scenario za Grenland
Ovaj istorijski primer sugeriše da britanski status Kanade ne garantuje njenu nepovredivost, posebno ako SAD odluče da sprovedu sopstvenu politiku „veličine“. Kada je u pitanju Grenland, situacija je još osetljivija. Ako bi referendum o suverenitetu na Grenlandu propao, vojna intervencija bi postala izvodljiva.
SAD već imaju vojno prisustvo na Grenlandu kroz vazduhoplovnu bazu Tule, uspostavljenu još tokom Hladnog rata. Uz postojeću infrastrukturu, dovoljno bi bilo rasporediti specijalne snage i padobrance kako bi se preuzela kontrola nad ostrvom.
Danska, sa svojim ograničenim vojnim resursima, nema nikakve šanse da zadrži Grenland. Ako je postojala prilika da se ostrvo proda 2019. godine, kada je Tramp ponudio novac, možda je to trebalo iskoristiti. U sadašnjim geopolitičkim uslovima, Danska bi teško mogla sprečiti bilo kakvu američku akciju.
Grenada iz 1983. može poslužiti kao model za Grenland. Istorija nam je pokazala da su SAD već pokazale spremnost da sprovedu vojnu intervenciju čak i protiv saveznika ako je to u njihovom strateškom interesu.
U takvom scenariju, danski suverenitet nad Grenlandom mogao bi postati stvar prošlosti.
Zauzeli bi ih za dan.
Radi imidža SAD to se neće dogoditi. Svaki siledžija dobije negativan echo a to se može uraditi i na lep naćin.
Amerika je uvek bila siledzija i niko nije smeo ništa da kaže niti da prorestvuje.
U ovom slučaju ne verujem da bi bilo bitno hoće li biti zauzeto vojnim putem ili ‘demokratskim’, ucenjivanjem.
Uh bre, baš je teško da zauzmeš teritoriju koja jedva da ima 50.000 civila. Stvar je o tome da Amerika je sa ovime pokazala svoje prljavo lice koje je mnogo gore od ruskog i da će ovakav potez otvoriti pandorinu kutiju.