Putin odgovarao na pitanja novinara, a zapadnom poručio: „Pokušajte oboriti raketu ‘Orešnik’ iznad Kijeva“

Dana 19. decembra 2024. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin odgovorio je na kritike zapadnih stručnjaka na račun najnovijeg ruskog naoružanja, balističkog sistema „Orešnik“. Putin je izjavio da zapadni skepticizam prema ovom oružju odražava nesposobnost konkurencije u visoko-tehnološkoj vojnoj industriji.

U svom obraćanju Putin se našalio povodom imena sistema, upitan zašto baš ime ‘Orešnik’? odgovorio je “iskreno, ne znam“, ali je brzo prešao na ozbiljnije teme, upućujući direktan izazov Zapadu.

„Ako zapadni eksperti veruju da je ‘Orešnik’ moguće oboriti, neka organizuju tehnološki dvoboj 21. veka. Predložite ciljeve u Kijevu, postavite svoje sisteme PVO i PRO, a mi ćemo izvršiti udar,“ izjavio je Putin.

Izazov Zapadu

Ova izjava predstavlja direktan izazov zapadnim zemljama, koje su sve kritičnije prema ruskim vojnim inovacijama, dok istovremeno intenziviraju sopstvene programe u oblasti protivraketne odbrane kako bi nadoknadile jaz.

Putinova sugestija o „duelu“ jasno naglašava poverenje Moskve u superiornost svojih tehnoloških dostignuća. Putin je podsetio američkog novinara da predstavnici američkih medija imaju slobodu rada u Rusiji, dok su ruski novinari na Zapadu izloženi progonu.

Šta je „Oreshnik“?

„Orešnik“ je najnovija ruska balistička raketa srednjeg dometa, prvi put upotrebljena 21. novembra 2024. godine protiv cilja u Dnjepru. Prema dostupnim informacijama:

• Domet: do 5500 kilometara.
• Brzina: od 10 Maha, što je čini praktično neuhvatljivom za savremene sisteme protivraketne odbrane.
• Tehnologija: raketa je opremljena odvajajućom bojevom glavom s hipersoničnim bojevim blokovima, obezbeđujući visoku preciznost i efikasnost udara

Putin je istakao da je „Orešnik“ u potpunosti razvijen koristeći ruske tehnologije i da je već u serijskoj proizvodnji.

Reakcije i spekulacije Zapada

Zapadni vojni analitičari izrazili su skepticizam prema tvrdnjama Moskve, posebno zbog nedostatka detaljnih informacija o tehničkim karakteristikama „Orešnika“.

Ipak, Putinova retorika i samouverenost izazivaju zabrinutost među zapadnim saveznicima, s obzirom na potencijalne implikacije ovakvog oružja u strateškom balansu moći.

Strategijsko rivalstvo

Putinova ponuda za tehnološki „duel“ dodatno je pojačala tenzije između Moskve i NATO saveza.

Dok Rusija nastoji da dokaže superiornost svojih vojnih inovacija, Zapad ubrzano razvija sopstvene sisteme protiv hipersoničnih pretnji, stvarajući sve dublji jaz u globalnom strateškom okruženju.

“Događaje iz 2022. započeli smo bez posebne pripreme”

Tokom više od četiri sata predsednik Rusije Vladimir Putin odgovarao je na pitanja novinara i građana Rusije. Između ostalog, postavljeno mu je pitanje da li bi promenio svoju odluku o pokretanju specijalne vojne operacije (SVO) kada bi mogao da se vrati u februar 2022. godine.

Ruski lider je odgovorio da je specijalnu vojnu operaciju trebalo započeti ranije.

„Kada bih mogao da sagledam situaciju, pomislio bih da je odluka koja je doneta početkom 2022. godine trebalo da bude doneta ranije. To je prvo. Drugo, znajući to, trebalo je da se jednostavno počnemo pripremati za te događaje, uključujući i za SVO. Čak su i događaji na Krimu bili spontani, a događaje iz 2022. započeli smo bez posebne pripreme,“ rekao je Vladimir Putin.

Putin nije siguran da li će se sastati s Trampom

Na pitanje o mogućem susretu s bivšim predsednikom SAD-a Donaldom Trampom, Putin je rekao da s njim nije razgovarao više od četiri godine, ali je otvoren za sastanak ako Tramp pokaže interesovanje.

„Ne znam kada ću se sastati s Trampom. Nisam s njim uopšte razgovarao više od četiri godine. Spreman sam za sastanak ako on to želi“, izjavio je predsednik.

„Rusija je postala jača poslednjih godina“

Odgovarajući na kritike o navodnom slabljenju Rusije nakon početka SVO i pada režima Bašara al-Asada u Siriji, Putin je naglasio da je Rusija u protekle 2-3 godine postala samo snažnija.

„Vama i onima koji vas plaćaju bilo bi veoma drago da je Rusija oslabljena. Ali, Rusija je postala mnogo jača u poslednje 2-3 godine. Postajemo suverena zemlja, malo od koga zavisimo“, naglasio je Putin.

Predsednik RF je istakao da je borbena gotovost ruske vojske na najvišem nivou u svetu.

„Praktično se borimo protiv svih NATO zemalja. Nekada je jedna granata koštala 2000 evra, sada košta 8000. Ako se ovako nastavi, NATO zemljama neće biti dovoljno ni 3% BDP-a za vojne troškove, a kamoli 2%,“ dodao je Putin, ukazujući na ekonomski pritisak s kojim se suočavaju zapadne zemlje.

Rezultati u Siriji

Posebna pažnja posvećena je situaciji u Siriji. Prema rečima predsednika, Rusija je postigla svoje ciljeve sprečavajući stvaranje islamskog kalifata i dolazak terorista na vlast.

„Situacija u Siriji nije poraz za Rusiju. Postigli smo svoj cilj i nismo dozvolili stvaranje islamskog kalifata,“ istakao je Putin.

“Glavni korisnik dešavanja u Siriji je Izrael”, a akcije zaslužuju osudu

Vladimir Putin je tokom odgovora na pitanje turskog novinara izjavio da osuđuje delovanje Izraela na Bliskom istoku. Predsednik Rusije je naglasio da je upravo Tel Aviv glavni korisnik trenutnih dešavanja u Siriji.

Šef države je naveo da su izraelske snage već napredovale 20-25 kilometara u dubinu Sirije i zauzele utvrđenja na Golanskoj visoravni, koja su izgrađena za Siriju još od strane sovjetskih stručnjaka. Vladimir Putin je izrazio nadu da će Izrael napustiti okupirane teritorije, ali je istovremeno izrazio sumnju da će se to zaista dogoditi.

„Rusija se nada da će Izrael povući trupe sa sirijskih teritorija, ali za sada sve izgleda kao da Izraelci planiraju da tamo ostanu,“ komentarisao je Putin situaciju u Siriji.

Međutim, predsednik nije isključio mogućnost realizacije prava na samoopredeljenje stanovnika pograničnih sirijskih naselja koji su izrazili želju da se pridruže izraelskoj državi.

Ruski lider je po drugi put tokom današnje direktne linije pomenuo kontakte Moskve sa svim stranama sukoba, uključujući i grupe koje su došle na vlast.

Putinova poruka o ‘suverenitetu i nezavisnosti‘

Putinove izjave odražavaju uverenje u ispravnost izabrane strategije. Naglasio je nezavisnost Rusije, njenu otpornost na spoljne izazove i sposobnost prilagođavanja složenim uslovima.

Ove izjave potvrđuju stratešku orijentaciju Rusije ka jačanju suvereniteta i autonomije u međunarodnoj politici.

Putin o situaciji u Kurskoj oblasti

„Naši vojnici vraćaju teritoriju kvadratnim kilometrima. Svakog dana. Krećemo se ka ostvarenju naših ključnih ciljeva, koji su definisani na početku specijalne vojne operacije,“ rekao je Putin, uz izraze podrške vojnicima i želje za njihov brzi povratak kući.

“Sigurno ćemo ih isterati”

Govoreći o situaciji u Kurskoj oblasti, gde se nastavljaju intenzivne borbe, Putin je izjavio da postupci ukrajinskih snaga u tom regionu nemaju vojni smisao. Prema njegovom mišljenju, upad ukrajinskih trupa u oblast i njihovi pokušaji da zadrže položaje ne donose strateške prednosti.

„U ovom trenutku borba je u toku. Ukrajina nije imala nikakav vojni razlog da ulazi u region i da tamo ostaje. Sigurno ćemo ih isterati,“ rekao je predsednik.

Međutim, Putin nije želeo da precizira rokove za oslobađanje teritorija, ističući da preuranjene najave mogu stvoriti dodatni pritisak na vojnike.

„Vojnici me slušaju. Ako im kažem konkretan datum, oni će krenuti napred ne mareći za gubitke,“ naglasio je Putin, dodajući da je najvažnije sačuvati živote vojnika.

Obećanje obnove

Na kraju, Putin je obećao da će sva razaranja izazvana borbenim dejstvima biti obnovljena.

„Najvažnije je da će sve biti obnovljeno, u to nema nikakve sumnje,“ zaključio je predsednik.

Pozadina situacije u Kursku

Situacija u Kurskoj oblasti ostaje složena, ali Putinove izjave ukazuju na odlučnost ruskih vlasti da nastave borbu dok ne ostvare zadate ciljeve.

Ukrajinske Oružane snage (OSU) započele su operaciju u Kurskoj oblasti 6. avgusta 2024. godine, prelazeći državnu granicu i preuzimajući kontrolu nad oko 100-ak naseljenih mesta, uključujući grad Sudžu.

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, do 12. decembra 2024. godine, više od polovine teriotrije je vraćeno, a ukrajinski gubici su navodno ogromni. Ruski predsednik Putin okarakterisao je delovanje ukrajinskih snaga u Kurskoj oblasti kao zločin protiv naroda Rusije.