Zelenski razgovarao s Makronom o mirovnim trupama u Ukrajini: Koje bi države mogle poslati vojsku u Kijev?

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, izjavio je da je ponovo razgovarao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o mogućnosti raspoređivanja stranih trupa u Ukrajini kao sredstva za postizanje održivog mira.

„Delimo zajedničku viziju: potrebne su pouzdane garancije za mir koji zaista može biti ostvaren,“ napisao je Zelenski na mreži X iz Brisela, gde se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i evropskim liderima.

„Nastavljamo da radimo na inicijativi predsednika Makrona o prisustvu vojnih snaga u Ukrajini koje bi mogle doprineti stabilizaciji puta ka miru,“ dodao je Zelenski.

Ukrajina nema vojnu snagu za povratak teritorija

Zelenski je u intervjuu za francuski list Le Parisien priznao da Ukrajina trenutno nema kapacitete da povrati sve teritorije koje je Rusija zauzela od 2014. godine.

Međutim, naglasio je da to ne znači da će Kijev priznati te teritorije kao ruske.
„Pravno, ne možemo ustupiti naše teritorije. To je zabranjeno Ustavom. Ali ne treba da koristimo velike reči. Rusija trenutno kontroliše deo naše teritorije,“ rekao je Zelenski.

Odgovarajući na pitanje o kompromisima za završetak rata, Zelenski je dodao:
„Iako danas nemamo snagu da povratimo sve naše teritorije, možda će Zapad naći snagu da natera Putina da se povuče… za pregovaračkim stolom i diplomatski reši ovaj rat.“

Zelenski je takođe ponovio da bi Ukrajina bila u boljoj situaciji da je Zapad ranije pružio pomoć koju je Kijev tražio.

“Ukrajina nikada neće priznati okupirane teritorije kao ruske”

Zelenski je kategorično odbacio ideju o priznavanju okupiranih teritorija:
„To nije kompromis. Priznavanje bi značilo da Putin ponovo može da prođe nekažnjeno za sve što je učinio. To je nemoguće.“

Rusija trenutno kontroliše oko 18% ukrajinske teritorije, što iznosi 111.677 kvadratnih kilometara, uključujući Krim i delove Donbasa koje je Kremlj zauzeo od 2014. godine, prema podacima ukrajinskih službi preko svog kanala DeepState.

Od 2022. godine, Ukrajina je povratila 42.000 kvadratnih kilometara zemlje, ali je tokom 2023. godine doživela potpuni debakl u pokušaju velike kontraofanzive.

Tokom letnjih borbi 2024. godine, ruske trupe su silovito napredovale u Donjecku, vratile se u Harkov i pokrenule efikasne prodore u Hersonu i Zaporožju.

Članstvo u NATO-u za nekontrolisane delove Ukrajine?

Zelenski je takođe izjavio da bi “NATO članstvo trebalo biti ponuđeno nekontrolisanim delovima zemlje kako bi se okončala „vrela faza rata“, pod uslovom da poziv NATO-a priznaje međunarodno priznate granice Ukrajine”!?

Slanje trupa u Ukrajinu deli Evropu

Pojedine evropske države forsiraju slanje “mirovnih trupa” u Ukrajinu ali tek u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve, dok je izabrani predsednik SAD-a Donald Tramp jasno poručio da neće slati američke trupe radi Ukrajine.

Rasprave, koje predvodi francuski predsednik Emanuel Makron, i dalje su u preliminarnoj fazi, ali su već otkrile duboke podele među učesnicima u vezi sa mandatom, ciljevima, pa čak i trenutkom pokretanja ove inicijative.

Iako je ukrajinska vojska u defanzivi i rapidno gubi teren pred ruskom vojskom, evropski lideri žele da izbegnu slanje signala ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je sada vreme za mirovne pregovore. Zbog toga insistiraju na nastavku i intenziviranju vojne i ekonomske pomoći Ukrajini, dok tvrde da Putin neće pregovore.

Tramp je isključio bilo kakvu mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu, insistirajući da Evropljani to rade ukoliko im je do toga. Prema dosadašnjem ponašanju i retorici zapadnih zemalja, trupe za slanje u Ukrajinu mogle bi obezbediti samo Francuska i Velika Britanija.

Makronova inicijativa naišla je na negativne reakcije. Premijer Poljske, Donald Tusk, negirao je mogućnost poljskog učešća čak i nakon razgovora s Makronom. S svoje strane, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da bi Nemačka mogla igrati ulogu u obezbeđenju prekida vatre, ali da je prerano za procenu kakva bi tačno misija bila potrebna.

Zelenski, koji nastavlja da moli za direktno članstvo u NATO-u, rekao je da bi tema vojne “mirovne misije” u Ukrajini mogla biti razmotrena tokom sastanka s evropskim liderima koji je u sredu organizovao generalni sekretar NATO-a Mark Rute u Briselu.

Ruski uslovi

Ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je četiri ukrajinske oblasti (Zaporožje, Donjeck, Lugansk i Herson) ruskim nakon referenduma 2022. godine, iako ruske trupe ne kontrolišu u potpunosti te oblasti.

Putin je takođe upozorio Kijev da mora da se povuče iz tih oblasti ako želi da započne pregovore o okončanju rata.