Učiniti ustupke Rusiji samo bi joj omogućilo da obnovi svoju vojsku, smatra vladar iz senke u Kijevu.
Mirovni pregovori između Kijeva i Moskve biće mogući tek kada Rusija više ne bude imala resurse za vođenje rata velikih razmera, izjavio je 17. decembra Andrij Jermak, šef Predsedničkog kabineta Ukrajine.
„Želim ponovo da naglasim da se pomaže samo onima koji su jaki, zato moramo ostati jaki“, rekao je Jermak na Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti u Lavovu, prenosi svima dobro znani Radio Slobodna Evropa.
„Pravi pregovori o trajnom miru počeće samo kada neprijatelj više ne bude imao resurse za nastavak rata,“ dodao je Jermak.
Budući da ne postoji vojni plan za ponovno osvajanje izgubljenih teritorija, pritisci na Kijev da započne mirovne pregovore s Rusijom sve su veći.
“Od početka, ruski predsednik Vladimir Putin verovao je da će pobediti u ovom ratu. Ruski vojnici su krenuli u borbu u paradnim uniformama, a ne u zimskoj opremi. Verovali su da će za tri dana stići do Kijeva, dočekani od strane Ukrajinaca koji navodno oduvek žele prijateljstvo s Rusijom.
Prošla su tri godine, a ne tri dana, ali Putin i dalje veruje da može pobediti na bojnom polju. Ovo uverenje ozbiljno usporava potencijalne pregovore – sve dok Putin misli da mu borbe idu u prilog, nema interes da postigne dogovor.”
Sjedinjene Države i evropski saveznici moraju što hitnije promeniti ovu strategiju. Zapadne zemlje moraju jasno signalizirati da će vojna pomoć Ukrajini rasti u obimu i kapacitetu kako rat bude trajao. Ovo bi povećalo troškove za Putina do tačke kada bi Rusija imala razlog da pregovara.
Jermak upozorava da bi svaki ustupak Rusiji samo omogućio da obnovi svoju vojsku i pokrene novu ofanzivu u budućnosti.
„Ako Rusija ne bude primorana na pravedan mir, mira neće biti. Postojaće samo pauza, a Moskva će tu pauzu iskoristiti za obnavljanje snaga i nastavak ofanzive,“ rekao je Jermak.
Na istom događaju, predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je mađarskog premijera Viktora Orbana zbog pregovora s Moskvom o miru „preko glave“ Ukrajine „bez ikakve poluge uticaja.“
Podsetimo, premijer Orban je u julu posetio Moskvu tokom svoje mirovne misije i telefonski razgovarao s ruskim predsednikom Putinom u decembru.
„Kako će on izvršiti pritisak na Putina? Šalom, osmehom?“ upitao je Zelenski.
Slovački predsednik Peter Pelegrini izjavio je takođe u decembru da bi postizanje mira u Ukrajini verovatno zahtevalo prihvatanje gubitka teritorije i pozvao na hitan početak mirovnih pregovora.
Ipak, elite koje vode EU odbacili su takve ideje.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je početkom meseca da zapadne zemlje treba da pritiskaju Rusiju, a ne Ukrajinu, da započne mirovne pregovore kako bi se zaustavio rat.
Kako ističu stručnjaci iz Jamestown fondacije sa sedištem u Vašingtonu (prvobitno osnovane za sovjetske disidente), Moskva smatra da NATO neće prihvatiti Ukrajinu kao člana sve dok je Rusija u ratu s njom i želi da Zapad isključi Ukrajinu iz NATO-a u zamenu za „mir“ s Rusijom.
Neke NATO države razmatraju mogućnost stvaranja „koalicije voljnih“ kako bi obezbedile sigurnost Ukrajine van okvira NATO-a.
Čekanje na „mirovni sporazum“ s Rusijom pre prijema Ukrajine u NATO podstaklo bi Moskvu da beskonačno produžava rat. Međutim, alijansa bi trebalo da uspostavi sigurnosne garancije za Ukrajinu pre bilo kakvih pregovora s Rusijom, poruka je ukrajinskih i američkih medija kontrolisanih od strane liberal-demokrata.
Glavni kandidat za kancelara Nemačke: O članstvu Ukrajine u NATO-u, tek nakon okončanja sukoba
Ukrajina ne može računati na dobijanje statusa kandidata za članstvo u NATO-u dok u zemlji traje oružani sukob. Ovo je izjavio Fridrih Merc, lider CDU stranke i glavni kandidat za kancelara Nemačke, tokom prezentacije svog predizbornog programa. Prema njegovim rečima, aktuelni principi Alijanse isključuju mogućnost prijema država koje se nalaze u stanju sukoba.
“Ukrajini se obećava da bi u budućnosti mogla postati članica NATO-a. Ali zemlja koja je u stanju sukoba ne može postati deo Alijanse. Zbog toga joj ne može biti dodeljen status kandidata,” naglasio je Merc tokom svog izlaganja.
Ovaj stav odražava ustaljenu politiku NATO-a prema kojoj zemlje kandidati moraju ispunjavati niz političkih, vojnih i ekonomskih kriterijuma. Jedan od ključnih uslova je odsustvo aktivnih oružanih sukoba na teritoriji kandidata. Prema mišljenju analitičara, ovo pravilo ima za cilj da spreči uvlačenje Alijanse u direktne vojne sukobe.
Mercova izjava dolazi u trenutku sve većih tenzija u odnosima između Zapada i Rusije, kao i nastavka borbenih dejstava na teritoriji Ukrajine. Uprkos izjavama o podršci Ukrajini od strane NATO-a, članstvo u Alijansi za Kijev i dalje ostaje daleka i komplikovana perspektiva. Generalni sekretar NATO-a ranije je naglasio da je podrška Ukrajini usmerena na jačanje njene odbrambene sposobnosti, dok će pitanje članstva biti razmotreno tek nakon stabilizacije situacije.
Ovakve se izjave daju prije svakog političkog,ekonomskog i vojnog pada.
Postaju svima odvratni. Na početku su ih mnogo podržavali, danas je drugačije. Na Twitter strani Zelenskog ima maltene više onih koji podržavaju Rusiju, nego Ukrajinu. Gube svu podršku neverovatno brzo, svakome je dosta od njihovih gluposti i odbijanje mira, dok im svakodnevno ginu po par hiljade nedužnih.
Pravedan mir? Pa šta se je dogodilo sa Minsk dogovorima, jesu li bili pravedni? Mora da jesu štom ste ih prihvatili, ali ih niste sproveli. O kakvom pravednom miru oni sada govore, kada dekretom su zabranili pregovore?
Ma samo mute vodu,Željo u WC ne može bez dozvole a kamoli da prihvati mirovne pregovore