Napeta situacija u Siriji dodatno eskalira nakon sukoba između ruskih i američkih snaga u Kamšliju, dok je pad morala sirijske vojske izazvao burne reakcije među ruskim vojnicima.
Masovna predaja sirijskih vojnika izazvala bes među Rusima
Ruski vojnici u Siriji izrazili su svoj bes i razočaranje dok su prolazili pored kolone od nekoliko hiljada sirijskih vojnika koji su se predali džihadistima bez borbe. Video snimci pokazuju kako ruski vojnici iz vozila vojnom terminologijom i uvredama vređaju zarobljene sirijske vojnike.
Jedan od ruskih vojnika dok se vozi suprotim smerom od bekstva Sirijaca izjavio je uz gnusne psovke:
„Gadovi su bacili oružje, hiljade prokletih kukavica. Pogledajte ove bastarde, nisu hrabri da brane svoju zemlju. Falanga dugačka kilometrima, a oni beže, napuštajući bojište. Ranije su nam govorili, osećamo se jaki sa vama, a sada su krenuli putem pakla.“
Suština onoga što se desilo u Siriji sumirana u jednom video snimku zabeleženom od strane ruskog vojnika pic.twitter.com/Mp8r3w8l9T
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 12, 2024
Ovaj stav odražava šire nezadovoljstvo u Rusiji prema nedostatku borbene volje sirijske vojske, koja je, prema tvrdnjama ruskih vojnika, u nebrojano navrata napuštala položaje bez borbe.
Kolaps sirijske vojske: razlog masovne predaje
Kolaps snaga Bašara al-Asada prouzrokovao je masovno povlačenje i bekstvo sirijske vojske.
Jedan od primera je predaja 54 vojnika u provinciji Homs, bez ikakvog otpora, nakon čega su ih džihadisti pogubili. Izvori tvrde da je niska moralna snaga vojske bila očigledna, što je dodatno pogoršano korupcijom i neodgovornošću među komandantima.
Prema svedočenjima, komandanti su često:
- Uzimali mito u zamenu za slobodne dane,
- Naređivali pljačku lokalnog stanovništva,
- Krali obroke vojnicima ili konzumirali alkohol tokom borbenih zadataka.
Jedan sirijski vojnik napisao je u pismu, koje je kasnije objavio istraživač Gregory Waters:
„Naši komandanti su nas ostavili i pobegli, ostavljajući trupe da se same snalaze.“
Ruski i iranski saveznici odbijaju da se bore za Asada
Ni Rusija ni Iran nisu spremni da se direktno uključe u borbe za sirijske vladine snage koje su praktično kapitulirale pred džihadistima.
Russians drive through Syria to the Tartus base. pic.twitter.com/Gt9mQEjxOs
— Lord Bebo (@MyLordBebo) December 11, 2024
Nakon što su džihadisti objavili amnestiju za vojnike koji su služili tokom vladavine Bašara al-Asada, čitave jedinice, uključujući elitne trupe, masovno su bacile oružje i predale se.
Ova situacija podseća na kolaps Južnog Vijetnama 1976. godine, kada su komunističke snage preuzele vlast, ostavljajući sličan utisak o nesposobnosti i nedostatku strategije među vladinim trupama podržanim od strane SAD.
Zapad profitira od pada Asadovog režima
Prema analizi američkog think-tanka Foreign Policy Research Institute, pad Bašara al-Asada sa vlasti označava kraj višedecenijske dominacije Baas partije i Asadove dinastije u Siriji.
Baas partija je sekularna, dok su Asadovi pripadnici alavitske sekte, koja je deo šiitskog islama. Danas kontrolu nad Damaskom ima Hayat Tahrir al-Sham (HTŠ), sunitska teroristička koalicija koja je ranije bila poznata kao Nusra front povezan sa Al Kaidom.
Iako SAD HTŠ i dalje na papiru smatraju stranom terorističkom organizacijom, ova grupa upravo preko američkih medija tvrdi da se odvojila od Al Kaide i da je sada islamistička, ali ne i džihadistička.
Koalicija HTŠ uključuje raznolike frakcije – od tvrdokornih salafista do sirijskih nacionalista iz Slobodne sirijske vojske.
Unutrašnje političke i verske razlike među pobunjenicima ukazuju na mogućnost novog građanskog rata unutar same opozicije, čime bi se odredila buduća putanja Sirije.
Geopolitičke posledice pada Asada
Pad Asada donosi koristi Zapadu:
- Rusija gubi svoje vojne baze u Siriji, čime se smanjuje njena sposobnost projekcije moći na Bliskom istoku i u Africi.
- Iran gubi svoj strateški koridor za podršku Hezbolahu u Libanu.
- Milioni izbeglica bi mogli da se vrate u Siriju, smanjujući politički pritisak na Tursku i zemlje EU.
Međutim, ova dostignuća su ugrožena ako HTŠ obnovi veze sa svojim ekstremističkim korenima. U tom slučaju, Izrael bi zamenio jednu pretnju drugom, a antiterorističke operacije protiv Al Kaide i Islamske države morale bi ponovo da se intenziviraju.
Nova era za Bliski istok
Asadov pad ne označava samo kraj jednog režima, već i regionalne promene koje sežu daleko izvan granica Sirije. Sirija je bila ključni deo iranskog regionalnog uticaja, omogućavajući Teheranu direktnu liniju do Hezbolaha i front protiv Izraela.
Gubitak Sirije urušava iranski oslonac u Levantu i slabi njegovu sposobnost da projektuje moć.
Za Rusiju, pad Asada predstavlja u neku ruku egzistencijalni izazov. Od 2015. godine Moskva je koristila Siriju kao polaznu tačku za širenje uticaja na Bliskom istoku i u Africi. Gubitak vojnih baza u Tartusu i Hmeimimu značio bi kraj njene dominacije u istočnom Mediteranu.
Turska, međutim, izlazi kao ključni igrač u post-Asadovom periodu, nadmašujući i Rusiju i Iran u oblikovanju nove geopolitičke realnosti. Ovo jača poziciju Ankare kao vodeće sile u regionu.
Izraelska perspektiva i geopolitičke implikacije
Izrael ulaže napore kako bi uništio napredne vojne kapacitete u Siriji i sprečio njihov pad u ruke ekstremista. Njegova strategija uključuje humanitarnu pomoć i lokalnu sigurnosnu arhitekturu duž granica, posebno na Golanskoj visoravni, kako bi se ograničile pretnje.
Međutim, pad Asada za Izrael nosi i rizik povećanja nestabilnosti, dok su ključna pitanja, poput budućnosti Gaze i vraćanja izraelskih talaca, i dalje nerešena.
Zaključak
Rat u Siriji ulazi u novu fazu, sa značajnim posledicama za Bliski istok i širu međunarodnu zajednicu.
Pad Asadovog režima otvara prostor za geopolitičke promene, ali i za nove rizike, posebno ako HTŠ radikalizuje svoju agendu. Uloga Turske i Izraela postaje presudna u oblikovanju budućnosti regiona.
Ima tu razlog za to a to su plate od 30-50 e. I ja sam to govorio na početku a onda sam počeo da razmišljam zašto i proverio. Međutim kad su oslobađali Siriju nisu trebali amerima da prepuste Idlib jer tamo su energenti, ameri su ih krali a Bašar nije mogao da prodaje da bi ekonomski funkcionisao. Da li su Rusi trebali da uzmu i Idlib 2015-te…da. Da li je sirijska armija bila nadležnija za to? Da, jeste. Trebalo je najuristi američke lopove. Ovako, armija polugladnih je spustila oružje pred papučarima i haljinarima motivisanim hiljadama dolara i željnih vlasti, komandovanja ovcama i nerada, dok su ovi iz sirijske armije shvatili da te pozicije ne moraju obavezno da donose novac pa su pobegli u Irak i kojekuda. Greška Rusa i Bašara je to što nisu uzeli i Idlib, imali su 8-9 godina za to.
Istina je jos uvek “u magli”.
Naime, HTS je okupila raznorazne snage sa jednim od ciljeva da povrati celu Golansku visoravan – to je sada skoro nemoguce jer ju je Izrael celu zauzeo sa celom planinom Hermon i skoro sa bilo cime mogu da gadjaju Damask (kojem su se i priblizili usput razbivsi saveznike HTSa skoro bez muke). Sa druge strane, Turska insistira da napadnu Kurde koji su pored podrske USA dobili i dosta vojnika koji su iz SAA presli kod njih sa dosta opreme (radi se o jedinicama koje su se borile i nisu zelele da se predaju jer bi svi bili ubijeni – u tekstu je naveden samo 1 slucaj, a bilo ih je po blogovima barem 20 sa vise od 1.100 ubijenih). Sam Izrael je unistio skoro sve od opreme i naoruzanja koje je SAA imala na ostatku teritorije (ukljucujuci i one koje su preuzele grupe uz HTS), tako da je sada sama opozicija desetkovana sa ofanzivnim mogucnostima (“genijalci” u jednoj od grupa uz HTS su evidentno bez razlike streljali i pilote koji su se predali i koji su mogli i zeleli da lete za njih). I same USA su bombardovale pozicije jedne od grupa koje su sada uz HTS a napadala je Kurde.
Sami Rusi su napustili sve baze i punktove u Siriji sem Tartusa i Hmejmima gde i nema mesta za svu opremu i ljudstvo – sve to moraju da prevezu u Rusiju ali i u Libiju gde se evidentno radi na pravljenju baze u delu pod gen. Haftarom (kojeg i Rusija podrzava), dok “balansiraju” sa HTS ali i Izraelcima – na primer, pisalo se o pomeranju brodova na 10-15km od obala, ali istih dana su Izraelci bombardovali lucka postojenja SAA, te je jasno da su pomerili brodove kako ih Izraelci ne bi gadjali, a lokalne jedinice HTS sa glavnim borbenim sredstvima su se bukvalno sklonile “uz Ruse” da ih Izraelci ne gadjaju… Za HTS su Rusi jedan od dzokera koji mozda zele da iskoriste ako ih neki od “sponzora” odbaci (na primer, vec ima vesti da se sprema front protiv Jermena iako su ovi odbacili Ruse i prisli Zapadu – Rusi su tu u jos vecoj zamci jer ne zele da im pomognu (ni ovi ne zele da im Rusi pomazu vec godinama) ali pad Jerevana bi dalje otezao zivot i njima i Irancima u regionu)
Jedan dan Rusi ostaju u Siriji, dzihadisti im garantovali bezbednost, drugi dan Rusi gube baze. Daj nađite sredinu, pa napišite istinu.
Pa valjda ti je jasno da niko ne zna šta će biti. Vidiš po tekstovima u americkim medijima da ni CIA ne zna u šta se uvalila sa teroristima