Zvanično priznanje poraza u Siriji od strane Putinovog „mozga“: „Tragične posledice na globalnom nivou“

Pad Asadovog režima i gubitak Sirije značajno će oslabiti uticaj Rusije, ne samo na Bliskom istoku i u istočnom Mediteranu, već i globalno. Postoji velika verovatnoća da će Donald Tramp sada Rusiju smatrati sekundarnom regionalnom silom, a ne globalnom.

Nedavni događaji u Siriji, koji su doveli do pada Bašara al-Asada od strane pro-turskih džihadista, predstavljaju veliki poraz za Iran i Rusiju, koji gube svoje ključne uporište na Bliskom istoku.

Sirija kao deo plana podrivanja ruskih interesa

Aleksandar Dugin, za koga se na zapadu i u Kijevu smatra da je „mozak iza Putina“, a čak su pokušali i atentat ubivši njegovu ćerku, tvrdi da je Sirija bila najslabija karika u širem planu podrivanja Rusije. Pad Asada, prema Dugunu, deo je zamke koju je Bajden pripremio za Trampa.

Govoreći o situaciji u Siriji, Dugin ističe da je situacija veoma tragična i da je ovo bio rezervni plan globalista u Vašingtonu. Cilj globalista bio je kontrola i eskalacija sukoba na mestima gde Rusija ima strateške interese, uključujući Siriju, Gruziju, Moldaviju, Jermeniju i Bliski istok.

Međutim, izborna pobeda Trampa i mogućnost nove administracije u Vašingtonu ubrzali su planove za potkopavanje ruskog uticaja. Trenutna administracija SAD-a nastoji da Rusiju prikaže kao slabu i nesposobnu da zaštiti sopstvene i interese svojih saveznika.

Sirija kao „najslabija karika“

Prema Dugunu, globalisti i Izrael su uložili sve resurse kako bi srušili Asada. Cilj je bio eliminisati ruski uticaj, svrgnuti Asada, izbaciti Iran i podržati Izrael, uz istovremeno slabljenje slike Rusije u očima Trampa.

Na kraju Bajdenovog mandata, globalisti pokušavaju da nanesu što više ekonomske štete Rusiji i spreče normalizaciju odnosa između Moskve i Vašingtona.

Istorijski kontekst: Arapsko proleće i globalistička agenda

Od početka Arapskog proleća, globalisti su ciljali na svrgavanje tradicionalnih lidera, što su postigli u Tunisu i Egiptu, dok su građanski ratovi u Libiji i Iraku ostavili te zemlje u haosu.

Sirija, zajedno s Rusijom i Kinom, oduvek je bila na meti globalista. Rusija je vojno intervenisala u Siriji, dok je Kina pružala ekonomsku podršku kako bi očuvale sekularni režim Asada i zaštitile manjine od genocida.

Tragične posledice za Rusiju nakon poraza u Siriji

Pad Sirije predstavlja ogroman gubitak za Rusiju. Iako Sirija nije egzistencijalni prioritet poput Ukrajine, bila je ključna za multipolarni svet i stratešku poziciju Rusije na Bliskom istoku, smatra Dugin.

Dugin upozorava da će ruski predsednik Vladimir Putin, kao odgovor na ovu situaciju, možda pojačati vojne operacije u Ukrajini kako bi pokazao rusku snagu. Ipak, gubitak Sirije ozbiljno je narušio poziciju Rusije na međunarodnoj sceni.

Iran, verni saveznik Rusije, takođe je oslabljen nakon što su Izrael uništio resurse Hezbolaha i Hamasa. Ovo bi moglo podstaći SAD i Izrael na napad na Teheran, što dodatno ugrožava položaj ruskih saveznika.

Poraz u Siriji ozbiljno ugrožava ruski uticaj u regionu i globalno. Tramp, koji preuzima vlast u januaru, mogao bi dodatno pooštriti stav prema Rusiji tokom pregovora o Ukrajini. Istovremeno, Putin će možda nastojati da demonstrira vojnu moć u Ukrajini kako bi nadoknadio gubitak Sirije.

Međutim, gubitak Sirije označava ne samo strateški udarac za Rusiju, već i tragične posledice za sirijsko društvo, uključujući ugroženost hrišćanskih i šiitskih manjina. Ovo bi moglo dodatno destabilizovati region i produbiti krizu na Bliskom istoku.