Visoki zvaničnik Pentagona otkrio je da Kina koristi svoju podršku Rusiji u ratu u Ukrajini kako bi ojačala svoj položaj na Arktiku, gde dve zemlje sprovode „neviđenu“ vojnu saradnju.
Tokom diskusije u Centru za strateške i međunarodne studije 5. novembra, Iris A. Ferguson, zamenica pomoćnika sekretara odbrane za Arktik i globalnu otpornost, istakla je sve veći partnerstvo između Pekinga i Moskve u ovom regionu.
Prema njenim rečima, poslednje aktivnosti Rusije i Kine ukazuju na promenu geopolitičke dinamike na Arktiku, koji je tradicionalno bio pod dominacijom Rusije.
Zajedničke vojne operacije
U poslednje dve godine, Kina i Rusija su sprovele zajedničke vojne operacije u regionu, uključujući patroliranje ratnih brodova, bombardera i obalskih straža. U julu su obe nacije organizovale veliku vazdušnu patrolu u međunarodnom vazdušnom prostoru blizu Aljaske, sa strateškim bombarderima koji su leteli iznad Čukotskog i Beringovog mora.
Prvi put, kineski i ruski avioni poleteli su sa iste baze na severoistoku Rusije, što označava novi nivo operativne integracije. Ferguson je naglasila da je Rusija promenila svoju arktičku strategiju time što omogućava ovakvu saradnju, iako je Moskva ranije bila oprezna prema kineskom prisustvu na Arktiku.
Kineski interesi na Arktiku
Rat u Ukrajini ostavio je Rusiju globalno izolovanom, omogućavajući Kini da stekne dosad neviđen pristup regionu. Kina, koja nema teritoriju na Arktiku, dugo teži da proširi svoj uticaj, tvrdeći da je „bliskoarktička država“.
Arktik je od strateške vrednosti kao brodska ruta, izvor sirovina i prostor za projekciju moći, što ga čini ključnim za kineske ambicije. Ferguson je opisala partnerstvo Rusije i Kine kao promenu koja Kini otvara nove ekonomske, diplomatske, naučne i vojne mogućnosti na Arktiku.
Resursi i strateška važnost Arktika
Arktik, koji je uglavnom neistražen, postaje ključno područje geopolitičke konkurencije zbog svojih bogatih resursa poput nafte, gasa i morskog života. Povlačenje leda tokom leta povećava dostupnost regiona, intenzivirajući takmičenje između Zapadnih zemalja i Rusije.
Severna morska ruta, koja bi mogla značajno smanjiti vreme tranzita između Istočne Azije i Evrope, ključna je tačka fokusa.
Reakcija SAD
SAD su zabrinute da bi Kina mogla iskoristiti civilne istraživačke i komercijalne misije na Arktiku za unapređenje svojih vojnih ciljeva. Kao odgovor, SAD istražuju načine za jačanje svoje arktičke odbrane zajedno sa saveznicima.
Američki bombarderi B-52 nedavno su sproveli vojne vežbe sa Norveškom i Velikom Britanijom, signalizirajući posvećenost jačanju prisustva u regionu. Međutim, Ferguson je naglasila da će održavanje ovih inicijativa zahtevati povećane investicije, u čemu je Ministarstvo odbrane SAD zaostajalo poslednjih godina.
Aljaska igra ključnu ulogu u arktičkoj strategiji SAD, sa flotom od 100 lovaca pete generacije i vazdušnom divizijom za brzo raspoređivanje. Ovo prisustvo podržava operacije na Arktiku i jača američki uticaj u Indo-Pacifiku, gde se nastavlja takmičenje sa Kinom.
Kako se led topi, ekonomska i strateška vrednost Arktika privlači neviđenu pažnju, postavljajući scenu za intenzivniju rivalizaciju u ovoj brzo evoluirajućoj novoj geopolitičkoj areni.
A Srbija? Mozemo mi sebi tamo napraviti malu bazu?
Ili cemo kao kokosari mlatiti se sa budalastinama?
Zasto mi ne objavljujete komentar?
A vi ste mislili da samo Amerika ima eksluzivno pravo da radi gde šta hoće